Тренд међу српским “фенси“ латиничарима је да стране именице, махом енглеске, преносе у изворном облику у српски језик, не прилагођавајући их и чинећи их немогућим за читање Србима који не знају тај страни језик. Српски, као и већина других језика, користи транскрипцију да прилагоди свом правопису изразе написане на страном писму. Неприлагођени изрази су неправилни, неразумљиви универзално и изнад свега непрактични. Дакле, није проблем унијети страну ријеч у српски језик, али уносити је у изворном облику, на туђем писму, крајње је неуко и скаредно.
У овоме предњаче хрватски и бошњачки медији, али је ова скаредна појава присутна и код Срба. Углавном се среће на блоговима и порталима блиским глобалистичким идеологијама, али се за њом поводе и гласила и појединци који то нису. Преношење хрватско-бошњачког процеса одсрбљавања се увелико пренијело и на језик, а језик је, као што знамо, основа идентитета.
