субота, 03. децембар 2016.

Извините што ћу бити личан...о Сребреници


У недостатку праве илустрације ОСЛОБОДИМО РЕПУБЛИКУ...

Нисам учествовао тамо, али да јесам, Турцима бих и сам крви пио после онога што учинише у околним српским селима.

Српски војници и несрећне марионете  страних служби нису побили 7000 ил' колико већ турадије рекоше, него, чињенично доказано, (јбг - да себе додатно оптеретим) пар стотина гамади.

У Сребреници није било геноцида, то је била само још једна (апсолутно људски разумљива) глупост осветника који нису размишљали како их користе окупатори - и "српске" обавештајне службе, одавно под надзором Звери.

Толико. За сада. Ово је блог намењен првенствено превођењу чланака на спољнополитичке теме. Ал кад те оптуже...

Ајд сад, кад сам се и сам самооптужио за пет година (бар да не мислим о "Ћирилизовано"), да чујем и тебе сероњо пуковниче ( и твоје колеге у удобној пензији што "одрадисте" свој посао, иако је војна служба све смо не "посао") - који ни једну од две државе на којој сте се заклели на верност нисте одбранили - да смеш да кажеш, именом и презименом, ово што рече обичан војник:

Сребреница није била геноцид!

(Ал што јес, јес, и ту нас надиграше - писменији официри од тебе, пуковниче српски, јер Сребреница је "достигнуће" твојих НАТО-овски колега. Твојих? Дигну ли ти глас што српски официр чисти чизме нареднику територијалне одбране Охаја, коме је, успут буди речено, задатак да коље и оно мало домородаца који су се побунили да им нафтни цевоводи не одузимају земљу ,а што је леп огледни случај како ви треба да у ред утерујјете српске домороце?

Ал добро, твоја литература је Вајарт Ерп. (не замерам, и моја је)
То си већ читао и то знаш.

Али то говедо Вајат, мамицу му, никакав јунак није био, него плаћеник Едисонов што је клао филмаџије који скоту нису плаћали рекет - што је чињеница коју ни америчка историја не оспорава...

Да скратим,  пуковник није у свакој игри пуковник, брате Милораде. И, немој ми опростити, у твоју част и храброст - јер те лично знам- не сумњам (чак мислим да си већи потајни шовиниста од мене) - али... схатио си (а ако ниси, рекох ли ти што сам био у притвору укупно три месеца кад сам пуковнике слао ди им је место - и опет се несам опаметио).

П. С.
Рекао сам ја мом бившем другу и да ми је једна од највећих срамота баш та - недисциплина, Али...и то је, мислим, људски:био сам клинац, нисам гледао колико је стар и шта је по специјалности пуковник коме сам рекао ружну реч. А оно...испаде Србин, и погинуо касније за државу...ал му сад знам породицу... кажу да боље да не причам - у оваквој држави.) 


Александар Јовановић, редов