недеља, 25. децембар 2016.

Лесов план или Ђе су оне мапе


Стари виц: Негдје у Сарајеву, 1993., копа Мујо по сандуцима муниције и друге хуманитарне помоћи пристигле од арапске браће и набаса на некакву џезву. Протрља је онако прашњаву, кад оно – не лези, враже – из ње излети дух, клањајући се Муји и нудећи да му испуни жељу. “Дај, јаране,“ једва дочека Мујо, “ријеши овај наш рат, нацртај некако ове мапе да сви буду задовољни.“ Дух узе мапу Босне и Херцеговине, окреће, загледа, прегледа, шарне, избрише, стење, презнојава се и, на крају, одустане. “Тешке ти, брате Мујо, ове мапе, дај шта лакше.“ Крену опет Мујо: “Имам жену Фату, добра је к’о хљеб, поштује ме, кува, чисти, ал’ је ружна, брате, не да гледат’ у себе. Би л’ мог’о мало ‘нако да је прољепшаш?“ Свемоћни дух пристаде, наравно. Доведе Мујо Фату, стаде она пред духа, гледа овај, одмјерава, конта нешто, мучи се, па се окрену Муји: “Брате, Мујо, дај-де опет оне мапе!“

 

Није виц


Ово је виц који се стварно десио, и баш ових дана Дух из лампе опет тражи мапе. Тимоти Лес, британски политички консултант и дипломата некада стациониран у Босни и Херцеговини, дигао је буру ових дана предлажући нова рјешења за оно што Империја зове Западни Балкан, а југосферци Регион или, још грђе, Ови простори. Е, овај Лес, који води малу консултантску фирму Нова Еуропа из енглеског Кембриџа, опет тражи од Мује мапе, јер Фата коју је његова Империја створила деведесетих никако да се прољепша, штавише, све је ружнија и ружнија. Залуд шминка, мулти-култи обрасци, труд “цивилног“ сектора, високи представници, ниски ударци, окупација, пљачка – у Фату се не може гледати. Лес предлаже одустајање од Фате и цртање мапа Јово-наново.