недеља, 31. децембар 2017.

Израел постаје светски центар преваре с биткоинима

Илустрација преузета из How Israel Can, and Should, Become Ground Zero for Bitcoin

Израел полако постаје светски центар за преваре с биткоинима, јер се израелске варалице које су пословали са сада забрањеним тзв. бинарним опцијама пребацују на крипто валуте, пише Јеврејска телеграфска агенција у чланку под насловом "Превара с биткоинима могла би да постане најважнији 'послић' израелских превараната".

ЈТА наводи како је у Израелу током протекле деценије отворено преко 100 компанија с бинарним опцијама као основном или једином делатношћу, чиме је Израел постао "срце глобалне индустрије " која је онлајн инвеститоре ојадила за милијарде и милијарде долара.

петак, 29. децембар 2017.

Иван Стефановић: Виндоус 10 – утисци

Пробао сам јуче Виндоус десетку. Инсталација је протекла сасвим нормално што ми је улило наду да је ово ипак добар оперативни систем. Када се све завршило онда се десило то да сам се препао. Подешавања и изглед нису као Виндоус седам, све је некако другачије и замршеније. Онда су почели да искачу разни прозори, разни процеси да се покрећу. Скокнем до интернета да видим како се шта гаси и како се шта подешава јер моје знање из претходних Виндоуса на десетки је потпуно било у хаосу…

Windows 10

четвртак, 28. децембар 2017.

"Што је Aмерика Израелу да Русија постане Србији"

Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Из муља и погани српске партијашке демократије под окупацијом и колаборантског дневника "Данас" изронило је и ово... Шта?

Što je Amerika Izraelu da Rusija postane Srbiji је незналачка дупеувлака јачима у виду предлога срдачноподаничке стратегије Србије у међународним односима.

Нећу се много трудити да доказујем да несретни Александар Ђурђев или не зна о чему говори или напросто лаже. Јер шта рећи на ову реченицу, на пример: "Aмерика је 40-их година 20. века помогла Израелу да направи своју државу, а данас њихов однос је такав да једни друге називају браћом."

Чусте ли ви да је (бели) Американац икада икога назвао братом? У вазалном односу према банкарском картелу и власницима будуће Државе Израел од 1913. године, када је донет Закон о Федералним резервама, што се касније проширило и на саму ционистичку творевину, и/или због вјерују своје верзије хришћанства (више: Хришћански ционисти у САД), Американци на Израел гледају као на усуд - у најбољем случају. То је, по мени, најсликовитије изразио амерички председник Ричард Никсон, када је, видевши да им прилази Хенри Кисинџер, прекинуо саговорника са: "Пст, ево иде мој Јеша." Што му, мислим на скоро неприкривени антисемитизам, није сметало да према ционистичком ентитету буде једнако смеран и широке руке као и његови претходници, па и набеђени антисемита Линдон Џонсон, за којег се тек касније открило да је по мајци - Јеврејин.

Речју, Руси, браћо, не бојте се. Нема опасности "да Русија постане Србији оно што је Aмерика Израелу". Јер не само да није могуће због реда величина, степена развијености и независности, него и нема тог Србина - осим, можда, каквог зависника од западних "грантова" - који би хтео да му Рус, уместо брата, буде вазал. За такве ствари (и послове у којима испадате јебена страна) имате Хрвате, и Павелићеве и Ђукановићеве.

Уосталом, апсолутно је нетачно и то да "постоји велика сличност између Срба и Јевреја". Јер Јеврејин, ако је верујући онда обавезно, али и ако није, на нас "гоје" гледа као на људску стоку, о чему пише и један њихов покајник у Ex-Chabad Member Exposes Trump Family Cult - henrymakow.com, што предлажем да прочитате пре но што погледате још једно недело српске политикантске и преститутске "елите".

Да простите...

Što je Amerika Izraelu da Rusija postane Srbiji


* Verujem da će srpska diplomatija vrlo brzo priznati Jerusalim kao prestonicu Izraela

Naš iskreni prijatelj je Rusija koja se kroz istoriju, ali i sada dokazala da je prijatelj Srbije, jedina koja je uzela u zaštitu Srbiju kao sto je Amerika štitila Izrael.

Piše: Aleksandar Đurđev I 27. decembar 2017. 17:30

Foto: Medija centar

Postoji velika sličnost između Srba i Jevreja. Obe države imaju za svoj temelj krv i kosti svojih predaka. Naročito u Drugom svetskom ratu gde su i jedni i drugi ubijani na najzverskije načine. Očigledno da se žrtve ne vrednuju isto, jer nekoliko decenija kasnije srpski narod se ponovo našao u zbegu i krvnički je ubijan, oteto mu je srce Kosovo i Metohija, rušene su crkve, zgrade, mostovi, spisak nema kraja.

Којих пет картела владају Сједињеним Америчким Државама и светом?

Илустрација преузета из The 5 Cartels that Rule America and the World

Американци су испрограмирани да се гложе по страначкој основи, стално упирући прстом на супротну страну, једнако лажну левицу или десницу - што је добро позната тактика "завади па владај", којом се пук спречава да препозна, усредсреди се и на нишан узме дијаболичне агенте стварне власти.

Та стварна власт нит су републиканци, нит демократе, него продужене, и не баш скривене, руке инстутуција које су, удружене, стекле застрашујућу моћ. Ти картели одређују карактер света и сваког аспекта живота, непрестано маневришући да још више зависимо од њих, у свим својим потребама.

уторак, 26. децембар 2017.

ТОТАЛИТАРНЫЕ КАЛЕНДАРИ НА 2018 ГОД!

Нисам стаљиниста,  али гледајући ону есенесовску лажљиву плачипичку из Пећинаца - за кога не знам да л' више личи на Вучића или Малог - јесам за неке стаљинистичке методе. Ако сте и ви, ево поклончића за Нову годину. Тамо одакле сам пробрао ова три има их још, изаберите сами.


Генералиссимус Победы И. В. Сталин на календарях 2018 года:



НАТО се окреће офанзивном сајбер оружју (и новим изговорима за рат)

Фотографија преузета из President Trump Orders Pentagon to Elevate Cyber Command, But That’s the Easy Part - The Drive

Чланице НАТО-а, укључујући САД, Велику Британију, Немачку, Норвешку, Шпанију, Данску и Холандију, почеле су да јавно разрађују и одређују смернице у погледу употребе офанзивних сајбер оружја.

Ројтерс у чланку, "НАТО разматра 'офанзивну одбрану' у сајбер рату", пише:

"Један број држава савезница из НАТО-а размишља о чвршћем одговору државним хакерима, што подразумева и коришћење сајбер напада у којима би се рушиле мреже непријатеља, кажу званичници...Таква доктрина значи да НАТО мења приступ - са одбране на суочавање са хакерима за које званичници кажу да их Русија, Кина и Северна Кореја користе за подривање западних влада и крађу технологије."

субота, 23. децембар 2017.

„Древна Босна“ – залог за Нови Санџак

„Срби су луд народ.“ – ово је поодавно дијагностификовао психијатар др Јован Рашковић. Но, у страдaњу Српске Крајине то се можда и није могло правилно сагледати, гледајући општу самоиздају и мазохизам, а то већ нису поуздани симптоми растројства ни за личност, па не могу ни за народ.



ПИШЕ: Горан Лучић


Али након промоције књиге „Древна Босна“, народног посланика Муамера Зукорлића,  у установи Народне скупштине Србије у Београду, то је већ неупитно. Јасно је српско национално лудило (проистекло из мазохизма или издаје, питање је сад) са суицидним намјерама.

Владан Ивковић: Интегрално балканчење Срба

Извор: Википедија

Балкански политичко-културни идентитет је међу југоносталгичарским Србима почео да замјењује југословенски идентитет који се самоубио. Кад Србин данас хоће да се додвори Хрватима или Бошњацима, те да им да до знања да није националиста, него да воли све људе, посебно њих, он пригрли балкански идентитет, као што је некад бивао Југословеном, само што је југословенство до 1941. имало далеко више разложности.

четвртак, 21. децембар 2017.

Гилад Ацмон: Тотално понижење САД и Израела у Уједињеним нацијама

Аутор: Мартен Волтеринк. Извор: Cartoon Movement - No shame: US extortion in the UN for Jerusalem

Трампова Америка је још увек суперсила. Добила је подршку чак осам земаља: Хондураса, Гватемале, Палауа, Маршалских острва, Кирибатија, Тогоа, Науруа, Јужног Судана. А да, и Израела, наравно.

Информационо-индустријски комплекс (видео на енглеском и транскрипт на српском)

Пре пола века, амерички председник на крају мандата Двајт Д. Ајзенхауер, сковао је израз "војно-индустријски комплекс" како би описао дослух, фашистички по својој природи, између Пентагона и све моћније индустрије наоружања. Али данас смо сведоци нове сарадње сличног типа, дослуха Пентагона и технолошке индустрије чијем је настанку помогао, и њиховог тајног рата против целог света. Данас, у 21. веку, време је да се та нова опсност именује: информационо-индустријски комплекс.




среда, 20. децембар 2017.

Пол Крејг Робертс: Трампов говор о националној безбедности

Аутор: Антонио Родригез / Cartoon Movement - "TRUMPZILLA"

Шта рећи о Трамповом говору о стратегији националне безбедности? Пре свега, то је стратегија војно-безбедносног комплекса, и није у складу с Трамповом намером да нормализује односе са Русијом.

уторак, 19. децембар 2017.

Украјина: Харков све више постаје база НАТО-а

Харков

Представници НАТО-а све чешће долазе у Харков. Да ли то треба да нас брине? Ево неколико чињеница.

Канадска војна мисија за обуку у Украјини је саопштила да је спремна да учествује у обуци будућих официра Националне гарде Украјине. По речима аташеа канадске амбасаде у Украјини, Брајана Ирвина, ова мисија је "спремна да обезбеди инструкторе за обуку људства војне академије у Харкову."

субота, 16. децембар 2017.

Зар и ти, брате Путине?

Александар Јовановић / Ћирилизовано: "Употребивши Сребреницу као јединицу за масакр током своје годишње конференције за новинаре..."Путин се и и обрукао и нанео немерљиву штету Србима, било зато што је начинио "тежак гаф", како рече један саговорник "Блица" из Републике Српске, било да је показао да не уме да препозна шта је операција "лажне заставе", каква је била Сребреница - у организацији странаца и њихових овдашњих asset-a на високим положајима у војној, безбедносној и структури извршне власти, а са извођачима (слично атентату на Вука Драшковића, убиству Стамболића, Ћурувије и Ђинђића) који и не знају за кога у ствари раде.

Да ли је могуће да је бивши обавештајац толико необавештен?

Па, јесте. Нарочито ако га брифују "Руси за понети" из Амбасаде РФ у Београду или му читају из овдашњег либералоидног "Спутњика". Али ипак сматрам да је г. Куљанин, "по чијем мишљењу је Путин на овај начин пре свега покушао да прикупи политичке поене на унутрашњем плану, јер у Русији живи 20 милиона муслимана", у праву.

Због чега "Блиц" и Шормаз (на валову НАТО-а, иако нам га "Блиц" подмеће као "осведоченог русофила") заиста имају разлога да сеире, Бошко Обрадовић да се копрца и прича у шта ни сам не верује, а остали, и проруски политичари и медији, да - ћуте.

Јер можда нећете приметити да су Руси још једном показали да су им Срби битни ...исто колико и Србима из Србије други Срби, рецимо Лужички.

Владимир Путин. Фотографија: јуриј Кочетков / ЕПА


ОБРAДОВИЋ У ПОРИЦAЊУ Путин је свим русофилима у Србији забо НОЖ У СРЦЕ, а ево шта о томе кажу српски политичари који га КУЈУ У ЗВЕЗДЕ



Руски председник Владимир Путин забо је јуче "нож у срце" свим својим обожаваоцима у Србији употребивши Сребреницу као јединицу за масакр током своје годишње конференције за новинаре. Говорећи о Украјини, Путин је рекао: "Тамо су заиста формиране јединице милиције које су спремне да одбију било какве војне акције против Донбаса. Ми сматрамо да то одговара интересима људи који живе на тој територији, зато што ће се тада тамо догодити покољ гори од Сребренице", тачне су речи председника Русије.

Путин је прецизно погодио право у једну од најболнијих тачака скорашње српске историје - масакр у Сребреници, коју већина националистички оријентисаних српских политичара, који су готово по правилу велики русофили и путинофили, покушава да минимизује, па чак и у потпуности пориче као злочин који су починили Срби на челу са хашким осуђеником Ратком Младићем.

Иако је сасвим сигурно упућен у чињеницу да злочин у Сребреници код већине Срба изазива (из различитих разлога) љутњу, тугу или бес, руски председник је тај догађај као аналогију употребио релативно ноншалантно, као да је реч о тамо некој "земљици" која са Русијом нема везе.

Питали смо стога српске политичаре који су и познати русофили шта мисле о овом "пријатељском" гесту руског председника.


Шормаз: Није ми се допало то што је рекао

Драган Шормаз, својевремено функционер и посланик ДСС Војислава Коштунице, а данас посланик СНС у Скупштини Србије и осведочени русофил, каже за "Блиц" да је ово један од доказа да "Русију, као и сваку велику силу, занимају сопствени интереси".

Драган Шормаз. Фотографија по избору А. Ј. преузета из DRAGAN ŠORMAZ: Moskva da ne pritiska Srbiju. šta će vatrogascima iz Rusije diplomatski status? | Vesti | Kurir

- Није ми се допало то што је рекао. Могао је да наведе и неки други пример, а навео је онај који је терет и болна тачка и Србији и њеним грађанима. Имао је пример "у свом дворишту", попут Стаљина који је "брисао" читаве градове, али и пример из Украјине, чији су војници својевремено учествовали у злочинима у Пољској. Aли, говорио је о Сребреници јер је "међународни бренд" - каже Шормаз.


Србија му није ни на крај памети

Према његовом тумачењу, оваква изјава је пре за унутрашње-политичку употребу, и још један доказ да му Србија није пала на памет. Шормаз каже да не верује да ће ово пореметити односе Србије и Русије, али истиче и да нико не би требало да живи у заблуци.

- Србија треба да гради прјатељства са свима, наравно и са Русијом, али ни С300 ни БУК нас неће спасити ако немамо добру спољну политику - истиче он.


Обрадовић: Срећом, народ у Донбасу је нешто научио из трагедије браће Срба

Лидер Двери Бошко Обрадовић, који гаји искрене симпатије према Русији, сматра да је Путину Сребреница послужила за прављење паралеле са злочинима у Донбасу.

Бошко Обрадовић. Фотографија: П. Марковић, РАС Србија

- Сигуран сам да је Владимир Владимирович направио паралелу да се народ у Донбасу војно организовао како би се спречио покољ какав се десио над Србима у Сребреници и околини Сребренице који нису имали народну милицију. У периоду од 1992. до 1995. муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су преко 2.500 Срба у околини Сребренице, и то цивиле које у тим тренуцима није имао ко да брани, јер није било организоване народне милиције. Ти злочини остали су некажњени до дан-данас. Срећом, народ у Донбасу нешто је научио из трагедије српског, братског народа - истиче Обрадовић.


A шта мисле Николић, Вулин и Поповић?

За разлику од њих двојице, мишљење о овом Путиновом "испаду" нису имали добро познати русофили на српској политичкој сцени, попут минстара Aлександра Вулина и Ненада Поповића, а без речи је био и председник Националног савета за сарадњу са Русијом и Кином Томислав Николић.

На наше молбе да коментарише Путинову изјаву нем је остао и још један обожавалац Путиновог лика и дела, иначе веома елоквентан, председник РС Милорад Додик.


РС политичари: "Крив је Запад"

Међутим, за разлику од њега, огласила се његова странка, односно члан Главног одбора СНСД Рајко Васић, целу ову причу тумачи као стереотип за који су заслужни западни медији.

Рајко Васић. Фотографија: Јутјуб

- Не верујем да је председник Путин имао времена да се озбиљније упозна с ратним дешавањима у Подрињу. С друге стране, западна пропагандна машинерија већ дуже од две деценије прави мит о Сребреници који не сме да се оспорава ни дира. Верујем да је, једноставно следећи такву инерцију, председник Путин дао изјаву која не осликава праву истину о ратним догађајима у том делу Републике Српске - каже Васић.


СДС: "Тежак гаф"

Потпредседник Српске демократске странке (СДС) Костадин Васић сматра да је руски председник направио тежак гаф представљајући Сребреницу као појам почињених злочина.

Костадин васић. Фотографија: Јутјуб

- Не знам да ли је Путин то урадио намерно или случајно, али је, по мом мишљењу, том изјавом направљена озбиљна штета. Русија и њен председник су пријатељи српског народа и желим да верујем да Путин није довољно добро упознат с том темом - рекао је он за "Блиц".


"Нема ничега лошег"

У изјави руског председника, којом се као парадигма злочина помиње Сребреница, нема ништа лоше, сматра професор Филозофског факултета у Бањалуци и члан Удружења "Српско-руски мост" Бранимир Куљанин, и истиче да није први пут да председник Русије помиње Сребреницу у том контексту.

- И у неким ранијим изјавама Путин је догађаје из Сребренице називао масакром. То, међутим, ни на који начин не значи да он мења свој став о ратним догађајима у БиХ, а не треба заборавити ни то да је управо Русија у Савету безбедности УН пре неколико година спречила британску резолуцију о геноциду у Сребреници, којом би цео српски народ био проглашен злочиначким - каже Куљанин, по чијем мишљењу је Путин на овај начин пре свега покушао да прикупи политичке поене на унутрашњем плану, јер у Русији живи 20 милиона муслимана.

Путинов српски пулен Вучић у Сребреници. Фотографија по избору А. Ј. преузета из RAZULARENA MASA U SREBRENICI Najdramatičnije slike napada na Vučića


Аутори: Лана Гедошевић, Бранко Томић
Извор: OBRADOVIĆ U PORICANJU Putin je svim rusofilima u Srbiji zabo NOŽ U SRCE, a evo šta o tome kažu srpski političari koji ga KUJU U ZVEZDE

среда, 13. децембар 2017.

Џон Рапапорт: Десет основних елемената сваке тајне операције

"Тишина", Предраг Србљанин. Извор: Cartoon Movement - The Silence


Важи за велике тајне операције, а не мале.


1. Компартманизација (строга подела задатака)

Задаци чије је извршење неопходно за спровођење операције расподељени су на учеснике на различитим нивоима. У успешној тајној операцији, групе учесника нису знале једна за другу и стога, па не могу ни да одају ништа више од сопствене улоге.

Показало се много пута да "компартманирани" учесник не верује да је био део тајне операције. Клео би се да је "чинио добру ствар", као нпр. у медицинском истраживању које је, а да то истраживачи нису знали, испланирано да прикрије хемијски напад на становништво, тако што ће се, да буде лажни кривац, као узрочник пронаћи неки вирус. Обуком и свеприсутном глупошћу, истраживачи су предиспонирани да обавезно открију вирус. Ни на памет им не пада да јесу или могу бити учесници и део тајне операције.


2. Велика медијска покривеност

Велика медијска покривеност ефеката тајне операције (па и уз претеривање), уз истовремено скривање циља и планера.


3. Повика на вука...

Оптуживање невиних да је тајна операција њихова замисао и дело. Немилосрдно дискредитовање истинољубаца који су схватили шта се заиста десило.


4. Лажна прича с нетачним детаљима

Лажна прича о тајној операцији са, најчешће, нетачним детаљима. На пример, у причи о бомбашком нападу у Оклахома Ситију од 19. априла 1995. ноторни камион-бомба, који је био паркиран на ивичњаку федералне зграде "Алфред П. Мура", није могао да буде узрок толиким жртвама и разарању - у згради је било других бомби.


5. Лажни трагови

Лажни трагови за истрагу и независне истраживаче. После атентата на Џ.Ф. Кенедија појавило се безброј "алтернативних" сценарија, чија је сврха била да са "информацијама" које садрже истраживача на крају одведу у слепу улицу - после много утрошеног времена и задобијених фрустрација.


6. Неколико циљева

Свака велика тајна операција има неколико различитих циљева. На пример, да неки учесници стекну виши положај, да водећи планери операције остваре профит, да се утиче на тржишни удео, да се сатанизује противник и становништво деморалише. Расправа о "правој сврси" тајне операције најчешће је бесмислена. Тајне операције никада немају само један циљ.


7. Испитивање јавности

После спровођења тајне операције, аналитичарима се даје задатак да размотре реакцију јавности. Да ли је "прогутала" званичну причу? Чему и шта приговара? Ко су зановетала? Аналитичари се труде да буду прецизни што је више могуће. Јер шта се научи на овој, може се применити у следећој тајној операцији.


8. Контролисана опозиција

Овај аспект подразумева да се међу независне истраживаче и у независне медије убаце "кртице", које треба да неслужбену али истиниту верзију - обесмисле, ширећи најапсурдније приче о тајној операцији. А онда, све оне који се с њима не слажу, да прогласе за агенте ЦИА-е.

Напомена: Бива да овакве ствари раде и људи који нису "кртице", него полудели и/или очајни егоманијаци, бића из канализације којима је највеће задовољство да гризу поштен свет.


9. Преусмеравање

После извођења тајне операције, влада и штампа ће јавности понекад подметнути и разглашавати причу о неком другом "сензационалном" догађају све док не прође довољно времена да јавност заборави на стварну тајну операцију.


10. Зрнце истине

У званичној верзији тајне операције има и понеко зрнце истине, да би наивчине прогутале целу причу. Бива и да се допусти да неко са стране пронађе то мало истинитог - брижљиво одабраног и очишћеног - да би се створио лажни утисак да је разоткривена читава тајна операција.


Има их још, али ових десет елемената су стандардни. И нису никаква езотерија. Користе их све обавештајне службе. Штампа, и иначе препуна "сарадника", напросто преноси сажвакано, шта јој добаци "пиарчек" тајне операције, да би се причало о ономе што планери и он желе да се чује.

А како истраживач да се носи са ових десет елемената? Тако што ће званичну верзију просејавати све док не остану само голе чињенице о тајној операцији, без икаквих лажних вести и "података" којима је сврха да скрену пажњу. И мора бити спреман да поднесе и прихвати ма и најцрњу истину - ако и кад је пронађе.

И пошто је установио суштину, да примени поступак обрнутог инжењеринга, да би видео како је тајна операција оркестрирана и ко се и на чему у њој окористио.

У истраживању о АИДС / ХИВ-у које сам спровео 1987. године, установио сам да је оно што је суштина приче чињеница да никада није доказано и демонстрирано да тај вирус изазива било шта, чак ни да је кандидат за агенса болести. Дошавши до тога, могао сам да саставим коцкице - различите сврхе тајне операције и ко од ње има користи, и да разаберем ко је од учесника преварант а ко пион или верујући.

То моје истраживање је разоткрило једну огромну структуру хијерархијске моћи.

Са другим независним истраживачима, и онима који су дошли до другачијих закључака, одржавам срдачне односе, не препуцавамо се. Оно неколико мегаломанијака - игноришем. Свашта се научи у истраживању.

И да закључим (за сада): не мора да значи да је нека операција, зато што је проглашена тајном, и добро спроведена. Планери и учесници често греше. Па у страху од грешке за наредну тајну операцију смишљају којекакве бајке које ће штампа пренети јавности. Али бајке су бајке макар биле званична верзија, па мејнстрим штампа, да би их приказала истинитим, прибегава непрестаном понављању уз коментаре различитих "експерата". Мада се на крају све своди на голу монополистичку силу мејнстрим штампе.

Зато сам свој веб-сајт и назвао "Нема више лажних вести" / No More Fake News, још пре 16 година.

Јер гола сила напросто захтева супротстављање.

Због чега смо насред мора запенушаног од промена.


Претходно од истог аутора:


- Џон Рапапорт: Европска унија - наставак Другог светског рата другим средствима

- Хусеин Барак Обама: "Нисам ја блесав"

- Да ли је "израелска" нафта на сиријској Голанској висоравни прави узрок рата у Сирији?

Аутор: Џон Рапапорт
Извор: Ten essential elements of a covert op « Jon Rappoport's Blog
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux

уторак, 12. децембар 2017.

"Резервни Израел" у Патагонији и нестала аргентинска подморница

Врло, врло дискретни милијардер Џо Луис (Joe Lewis), власник 175 компанија, укључујући ланац ресторана и фудбалски клуб Тотенхем, чији навијачи себе називају "Јеврејска војска", на берзи делује у сарадњи са својим пријатељем Џорџом Сорошом

Британске владе 19. века нису још биле начисто где би требало створити Израел - на територији која је сада Уганда, у Аргентини или у Палестини. Аргентина је тада била под контролом Велике Британије и, на иницијативу француског барона Мориса де Хирша, постала је земља уточиште за Јевреје који су бежали од погрома у Средњој Европи.

Прошлог века, после војног пуча против демократски изабраног генерала Хуана Перона, аргентинске оружане снаге је преплавио антисемитизам. Ширена је брошура којом се новостворена Држава Израел оптужује да се припрема за инвазију на Патагонију, да спроведе план "Андинија" (Andinia Plan).

недеља, 10. децембар 2017.

Хришћански ционисти у САД

SNIPPITS AND SNAPPITS
Процењује се да данас има око 40 милиона хришћанских циониста у САД, углавном белаца, фундаменталиста и Јужњака. Они верују да је подршка Израелу библијска ствар, а не политичка, од њих је сачињен највећи произраелски блок у Сједињеним Америчким Државама. Хришћански ционисти вјерују да је Израел свом изабраном народу, Јеврејима, дао Бог.

А евангелизам се заснива на уверењу да се Бог држи обећања.

"Бог је дао земљу Израелу Јеврејима, заувек, и Бог благослови оне који благосиљају Јевреје и Бог проклиње оне који проклињу Јевреје и ако желимо да нас Бог благослови, и ако желимо да Бог благослови Америку, онда морамо благосиљати Јевреје."

субота, 09. децембар 2017.

Пол Крејг Робертс: Живео израелски лоби!

Cartoon Movement - Trump and Israel
Мишел Чосудовски, уважени канадски професор који води Центар за истраживање глобализације и веб-сајт "Глобал рисерч", врело важних информација што их нећете наћи код западних преститутки, овим чланком нам поручује да ћемо, не усредсредимо ли се на мир а не рат, ускоро сви бити покојни: North Korea and the Dangers of Nuclear War: Towards the Implementation of a Peace Project | Global Research - Centre for Research on Globalization

Професор Чосудовски истиче нешто важно, нешто на шта ми је пре више година указао колега Збигњев Бжежински, а недавно и бивши секретар одбране Виљем Пери (погледати: Walking Into Armageddon - PaulCraigRoberts.org), скреће нам пажњу да "имамо на уму да управо грешке често усмеравају ток историје света". А амерички напад на Северну Кореју би била грешка која би могла довести до нуклеарног рата.

петак, 08. децембар 2017.

Неутралност интернета

Какве би могле бити глобалне последице гласања за укидање правила о неутралности интернета у Америци заказаног за 14. децембар?

Илустрација: Макс пиксел

Четвртог децембра ове године председник америчке федералне комисије за телекомуникације (FCC) Ажит Пај најавио је да ће у року од 10 дана FCC ипак гласати за укидање правила о такозваној неутралности интернета (енг. net neutrality) и поред апела великог дела америчке, а делимично и светске јавности да се од тога одустане услед све већег страховања да би укидање ових правила могло да угрози слободан приступ интернету у Америци и буде лош пример за друге земље у свету. У најгорем случају укидање би могло потенцијално индиректно да изазове озбиљне негативне последице по кориснике интернета на читавој планети, нарочито кад се ради о људима који преко интернета раде са иностранством, што је рецимо у Србији све чешћа појава.

четвртак, 07. децембар 2017.

Рат је мир

Илустрација преузета из War is Peace — Gilad Atzmon

Нико се успешније не држи правила "рат је мир" од Доналда Трампа. У Орвеловој "1984", Партија одржава унурашњу стабилност државе непрестано водећи ратове.

уторак, 05. децембар 2017.

Оружане снаге САД водећи инвеститор у "генетику судњег дана"

Фотографија преузета са Defense Advanced Research Projects Agency

Иако су Уједињене нације забринуте због могуће војне примене генетичких технологија којима се могу истребити читаве биолошке врсте, америчка војска преко једне своје агенције је у њих до сада уложила 100 милиона долара.

Научници сада располажу знањем и неопходним техникама
да створе и испоруче "гене судњег дана" који могу да, селективно, истребе читаву биолошку врсту. И да ствари буду још горе, електронска писма објављена по основу Закона о слободи информисања указују да је америчка ултра-тајна Агенција за напредна истраживања у области одбране (Defense Advanced Research Projects Agency - DARPA) постала највећи инвеститор у истраживања у области генетичког инжењеринга, што ће, неминовно, још више подићи напетост пред скуп стручњака УН за синтетичку биологију који у уторак почиње у Монтреалу.

Шта значи термин ЦРНИ ЛAБУД?

Фотографија: Пиксабеј

Сви смо чули за “црну овцу” као метафору за особу која се не уклапа у масу и окружење или која се издваја из друштва. Међутим, да ли знамо шта значи термин  “црни лабуд”?

недеља, 03. децембар 2017.

Хоће л' бити Сибирског калифата? (3. део)

Трећи део: Шах и пат

Августовска пуцњава у Сургуту истакла је проблеме области широм Русије. Фотографија: Димитриј Стешин

Наш авион нарезује широк круг изнад тундре, око Сургута. Као да пилот жели да покаже сву неплодност и суровост ове непроцењиво вредне земље. Под крилом је све сиво-зелено са ретким жутим мрљама - то су песковита острвца у мочвари, на којима су платформе са нафтним торњевима. Крајем октобра овде је већ права зима са снежним наносима и поледицом. Дочекује ме читалац и мештанин Љеша Тарасенко. Он се у писму нашалио на харковски начин: "Други назив за нашу Ханти-Мансијску аутономну област је Хохлов-Мансијска аутономна област, јер су Украјинци освајали ове земље." Али у стварности, сада се одвијају сасвим другачији процеси - према Карнеги центру, од 1990. до 2015. године, број досељеника из Средње Азије порастао је за 70%. са северног Кавказа 2,4 пута, а из Азербејџана 2,1 пута. Царинска унија је додатно уклонила препреке за мигранте.

Хоће л' бити Сибирског калифата? (2. део)

Други део: Непресушна река миграната


Један од неколико начина борбе против екстремиста је обучавање "нормалног" свештенства. Фотографија: al-hakk

Судећи по томе што у Тјумену почео да се гради највећи имиграциони центар Сибира, процеси миграције народа овде су отишли ​​предалеко. Само у периоду од јануара до јуна ове године у Тјумену и Ханти-Мансијску је пописано 191 000 миграната. И протеклих година се усељавало најмање по 120 000 - 170 000. Са 3,5 милиона становника у Ханти-Мансијском и Јамало-Њењецком аутономном округу, на улицама не би требало видети месно становништво.

А колико је тек миграната отишло некуда аутомобилом, нико не зна. Кажу "толико" или "помножи број легалних са два". Са југа, област се граничи са Казахстаном, и баш преко њега се у Русију, стижући најефтинијим железничким превозом и аутобусима, усељавају становници република Средње Азије.

Као и обично, центар је смештен у недођији приградске индустријске зоне, преко реке Туре, и нашли смо га само уз телефонска упутстава начелника. Десетине паркираних таксија, киоска са шавермом (пециво слично пити пуњено сецканим месом, налик буреку - прим. прев.) и продавничицама, прави мали вашар. Директор центра Валериј Калалб поносан је на своје чедо, сматра да је по свему равно московском миграционом центру у предграђу Сахаров.

- Овде ћемо саградити још један хотел или хостел. Да се ​​човек не потуца којекуда, него да одмах дође овде и среди се. За мигранте се отимају чим уђу у земљу.

- Ко?

- Структуре које су се развиле: "овде дај", "овде потплати", "учинићемо све за тебе". А то ствара хаос и криминал. Буквално, ако на самом прагу мигрант почне да се уклапа у неке сиве шеме са документима, какав однос може да има према земљи у коју је дошао?

- Знам да су такви миграциони центри почели да се граде по целој земљи. Можда све иде у визни режим?

- Све је на нивоу разговора. Проблеме решавамо компликовано. Видите, када се легализују, њихов поглед на свет се мења.

- Валерије Викторовичу, да ли видите крај овог процеса или ће се цела Средња Азија преселити у Русију?

- Не, ми нисмо баш толики алтруисти!

Стварно, алтруисти. Индиректно спонзоришемо неспремност и неспособност република Средње Азије да државним службеницима дају нормалне плате. У то сам се уверио раних 2000-их, када сам сазнао да су цене два броја "Комсомолске правде" и једног часописа у главној пошти у Душанбеу једнаки месечној плати таџикистанског чиновника. Други пут ми је то потврдила, у Тјумену, Каназада Сманова, публициста из киргиске дијаспоре. Испоставило се да у приватном послу и у трговини практично нема разлике у платама у Тјумену и Бишкеку:

- Веома мало плаћају у јавној служби. Ето на пример лекари - плата од 15 хиљада рубаља. На другим местима још мање. Пишу ми: "Драга, помози ми да се смирим, не могу да школујем децу." Ако државне плата порасту, онда нема смисла да идете некуд. Али у блиској будућности то се неће десити, нема наде за то.

Дакле, највероватније, многи ће се преселити. Са сваким новим мигрантом или усељеником, из било које независне државе Средње Азије, смањује се пореска основица, мање је остало људи који су радно способни. Лако је погодити како ће се све ово завршити. Највероватније ће ова подручја посести Кина. А нама ће остати огромна исламска ума без домовине, са страном културом и вирусом верског екстремизма.



"ДОШАО ЂАВО ПО СВОЈЕ"

- Шејтан је дошао са мигрантима - дипломатски ми каже Татарин Илдар Зиганшин, муфтија Централне духовне управе муслимана. Пастир, тесно повезан  са локалним вехабијама и Хизб ут-Тахрировцима.

- Прво је шејтан био у Узбекистану, где су се ОНИ дигли против својих муфтија. Први раскол се десио 1989. године, а затим се преселио на Северни Кавказ. И онда је дошло до нас. Сада већ прелази преко Кавказа, запамтите моје речи - ускоро ће притиснути татарске муфтије .

- Зар мигранти неће притискати?

Муфтија се смеје. Он је иначе веома весео, добар и љубазан човек.

- Ја овде гледам Узбеке и Таџике ... Знате, постоји једна ствар: "бараката" - срећа. Без среће, ништа се не добија. Ето, Узбеци или Таџици не пију - нема баракате. А Татари и Руси воле да пију, одмах стиже барака.

Ево, Тјуменску област, ко је њу подигао? Цели СССР - "Узбекжилстрој", "Таџикњефт" (некадашња велика совјетска грађевинска и рударска предузећа - прим. прев.). И међу њима је било доста вредних људи. А сада долази олош која тамо не може да нађе посао. Или наши не умеју да тамо одаберу праве људе? Зашто их бирати тек кад стигну овде? Злонамерницима је лако да на овај начин шаљу људе у Русију. Онда су нам потребни у џамији зарад масовности?

- Већ ми је речено да је простор џамије 60 до 70% попуњен мигрантима.

- У Москви је исто. У Ханти-Мансијску је још горе. Јер овде, на југу области, сви Татари су од искона, ми смо увек били овде.

- Стабилизујете ли ситуацију ...

- Да. А сви су се доселили у Ханти-Мансијск. Али Татари и Башкири су углавном у родном месту, оду једно јутро, врате се за две недеље. И они желе да дођу у џамију, али не могу. Само понекад. И ко остаје у граду? Узбечко-таџички-маџици и браћа са Кавказа.

Са Илдаром Хазратом сам разговарао у резиденцијалном делу његове џамије, саграђене од старих стабала. Кажу да је ова џамија по архитектури слична православној цркви на Ганиној Јами - месту погубљења царске породице. Мож' бити. Зиганшин је монархиста, бар у души.

Тјуменска џамија. Фотографија: Александр Чалков/Проект "Новая высота"



РУСИ ОДЛАЗЕ, "СПАВАЧИ" ОСТАЈУ

Само сат времена пре лета за Сургут био сам у прилици да се састанем са оперативцем ФСБ-а (назовимо га Олег), који се у своје време бавио широком мрежом ћелија Хизб ут-Тахрира. Деловали су широм области, од границе са Казахстаном до последњих насељених територија на северу области.

- Хизб је опаснији од вехабија, Олег ме убеђује. То је политичка структура, и њихови задаци су политички. Режим је, такорећи, слободнији - понегде чак и дрогу конзумирају.

- Да ли сте их ликвидирали?

Олег одмахну руком:

- Сигуран сам да и даље делују, али не привлаче толико пажњу. Вођа им је Сајбаталов Мурат, већ је изашао из затвора. Њихова конспирација је добро разрађена, не раде ништа јавно, не комуницирају много и не састају се. Сви су подељени у петорке - ако некога ухапсе, комуникација се одмах прекида. Имали су озбиљне задатке: продрети у органе државне власти и у апарат петрохемијске индустрије.

- У 2013. години био сам у Новом Уренгоју када су покушавали да га затворе за мигранате. Разговарао сам с силовицима (силовик је руски израз за официра војног, полицијског или неке од тајних служби, јер Руси министарства унутрашњих послова, војске, унутрашње безбедности, ванредних ситуација и др. зову министарства силе - прим. прев) и од њих чуо чудну фразу: "Па, да, имамо стару џамију, вехабијску, у њој хиљаду људи, ако је затворимо, где ћемо их онда ухватити." Да ли је ово разуман приступ?

- То су били припадници Министарства унутрашњих послова? Такав је њихов принцип рада. Код нас, ФСБ такође покушавају да претворе, по мом мишљењу, у структуру која, грубо говорећи, ради на дугме, за тренутни резултат. То је немогуће. Специјалне службе треба да раде на предупређивању. Не можете да сведете принцип рада само на - обезглави. А сибирска регија ће се ускоро трести због "исламског фактора", и то трести врло озбиљно. Нарочито због таласа националних захтева сибирских Татара и миграције из исламских земаља. Знаци су видљиви голим оком.

- Који су то знаци?

- На пример, служба судских извршитеља - 80% муслимани. Или отиђите у тужилаштво - прочитајте имена и презимена на плочицама изнад врата ... Према мојим информацијама, локални сарадници тужиоца, Руси, руско-говорећи, одсељавају се у суседне области - Новосибирск, Курган, Омск, само да мирно одслуже до пензије. Даље. Анализирао сам ситуацију са полицијом - исто. И добро се сећам речи лидера Хизб ут-Тахрира о инфилтрацији у власт. Па сестра овог Хизб ут-Тахрировца Сајбаталова ради као судија. Да ли је то нормално?

Генерално, тренд је следећи: они иду даље, шире се. И њихов главни циљ више није Тјуменски, него Западно-сибирски калифат. Потребан им је Казахстан, укључујући делимично и Башкирију и Татарстан.

- С ким све овде нисам разговарао без диктафона, и сви тврде: постоје етничке предрасуде у структурама државне управе и министарстава силе, треба се понашати као совјетске власти - прилагодити заступљеност етничких група по националном кључу. Пропорционално бројности. И онда ће све бити у реду. Шта да се ради?

- Не знам. Немам алгоритам. Само расуђивање. Идите у Сургут, можда ћете доћи до нечега новог ...



КАКО СЕ ОДВИЈАЛА ЕКСПАНЗИЈА

Вехабијска својеглавост


Сви са којима сам се сретао у Тјумену нудили су се да ме воде даље на север. Неки добронамерно, други... не баш. Препоручивали су ми, на пример, да идем у Тоболск, где чак 14 000 миграната живи у типском граду - градећи огромну петрохемијску фабрику.

- Мени су момци гасаџије једном испричали страшну ствар: довољно је прекинути гасовод на једном месту, и изазвати ланчану реакцију - компресорске станице ће поиспадати једна за другом, поправка система ће трајати годинама. ТИ ЉУДИ не схватају шта говоре - уплашио ме је туменски теолог Виктор Петров. И стварно сам се уплашио замишљајући хиљаде километара незаштићених цеви које пресецају тундру Ханти-Мансијска.

Виктор Петров ми је из разнородних извора склопио и слику коју бисмо могли назвати "Ширење верских исламских екстремиста по Сибиру". Прво су ту дошли суфисти и скрасили се, стекли упориште, венчавали са Сибирјанкама и оставили за собом гробнице цењених суфијских шеика. Али то је био наш ислам, "домаћи", татарски. Људи су почели да долазе у регион и из места где се ислам традиционално практикује - из Азербејџана и Чеченије, нафтних република.

- И нису дошли прости људи. У Узбекистану и Азербејџану и у истом том Дагестану, вехабије, "Хизб ут-Тахрири" су увек веома строго контролисали ко иде. А овде су били слободни. Без надзора. Наши локални Татари су читали Куран на арапском језику? Не, нису. Читајте на руском за срећу! А онда долазе људи "чудних", занемариваних језика, који знају Куран напамет. Одмах су постали ауторитети! Теолози!

Домаћи муслимани су покушали да се на неки начин организују у духовне администрације, али су их брзо и вешто раздвојили и међусобно посвађали - пуцањем, убиствима и масакрима, изазивањем сукоба између старих и младих. Из Средње Азије је кренула, како је зову локални познаваоци, "масовка", гомиле миграната који често нису имали куда да изађу осим у џамију. А Татари су у џамију престали ићи - "смрди им као у штали". Слагалица се сложила, ситуација је сазрела средином прве деценије двадесетпрвог века.

Тада је први пут изнета идеја о "Тјуменском" или "Сибирском калифату". Ова идеја се заснива на "чињеници" да су те земље "муслиманске земље по свим својим својствима". А главни задатак у овој фази је стварање нестабилне регије коришћењем исламског фактора.

- Да ли власти то схватају?

- У принципу, да. Донели смо закон којим се ограничавају активности мисионара на територији региона. Ако би дошао пророк, рекли би му: "Ако пређете преко прага џамије, бићете кажњени по закону." Казна је чисто административна, али за било какав јавни скуп  потребно је сакупити гомилу папира. Укључујући овлашћење организације која је организатора послала овамо.

- На пример, овлашћење Хизб ут-Тахрира?

- Да (смеје се), али, по правилу, Арапи овамо улазе на туристичке и пословне визе.


Крај другог дела


Први део: Хоће л' бити Сибирског калифата? (1. део)

Аутор: Дмитриј Стешин
Извор: Построят ли мигранты в Сибири таежный халифат. Часть 2: «Бесконечный поток»
За Ћирилизовано изабрао и превео: Драган Вукојевић

субота, 02. децембар 2017.

Хоће л' бити Сибирског калифата? (1. део)

Први део: Бизнис као из бајке


Специјални дописник часописа "Комсомолска правда" Дмитриј Стешин отишао је у Тјумен и Сургут - како би установио колико су истините гласине и страхови да ће придошлице окупирати нафтна и гасна подручја Русије



Нелегалних имиграната на градилиштима у Тјумену има на стотине. Свакодневно! То више никог не изненађује ... Фотографија: Прес служба Министарства унутрашњих послова Русије за Тјуменску област

Стратешке области Русије, Ханти-Мансијски аутономни округ и Тјуменска област, одавно су ризница нафте и гаса из које се намирује трећина буџета Русије. Али, последњих неколико година су постале и главни транзитни коридор за мигранте са Кавказа и из Средње Азије, велике националне дијаспоре и луди "нафтни новац". И поприште сукоба на "националној и верској основи".

Гилад Ацмон: У средишту афере са Флином и Кушнером је - Израел

Упишкило га: Мајкл Т. Флин. Фотографија: Гети имиџис

"Њујорк тајмс" пише да је "господин Флин признао да је лагао Еф-Би-Ају тајећи да је од Русије и неколико других држава тражио помоћ у саботирању спољнополитичке одлуке Обамине администрације да Савету безбедности УН допусти усвајање осуде Израела због изградње насеља на палестинској територији. Русија је тада одбила да одложи гласање или стави вето на мере које је Савет безбедности усвојио упркос лобирању Израела и противљењу Трамповог транзиционог тима.

М. К. Бадракумар: Оде ли Тилерсон...

Cartoon Movement - MORON TRUMP AGAINST TILLERSON

Гласине о одласку државног секретара Рекса Тилерсона све мање личе на гласине. Њихова учесталост у медијима, нарочито протеклих месец дана, намеће утисак о неминовности, па се нико неће изненадити кад секира захвати и његов врат. Хоће ли или неће - у свим светским престоницама влада поприлична заинтересованост. Што важи и за Делхи, где га је недавно угостио Моди, нипошто једини срећан што је Тилерсон своју турнеју по подконтиненту започео изјавом да је Индија "неутрални партнер" САД, а све уз оштре критике Кине. Чак су и хиндуистички националисти уживали у америчким причама, а Тилерсонове заиста јесу биле богато намазане. Природно, разочараће их његов одлазак са главне сцене.

петак, 01. децембар 2017.

Владан Ивковић: Удружени злочиначки фајронт

Извор: Ал Џазира

Хашки трибунал је свој поход на Србе завршио нотом неочекиваном чак и од његових најзадртијих противника: осудио је чак и своје војнике који се нису довољно предано борили против Срба.

Срби и Црногорци – два свијета!

Све да нема других разлика, однос према ћирилици, православљу, светосављу и Косовском миту, довољно је велика разлика да се не може говорити ни о сличном идентитету Срба и Црногораца. Не спаја нас ни Његош, јер га они тумаче на један, а ми на посве другачији начин. У питању су, дакле, два потпуно различита културолошка, етичка, естетичка, цивилизацијска модела


Фотографија преузета из Срби и Црногорци – два свијета! - Седмица

У вријеме Подгоричке скупштине и уједињења 1918. године, није било национално подвојености између Срба и Црногораца. Постојали су, истина, бјелаши и зеленаши, али су и једни и други били Срби, само што су једни били за присаједињење Србији а други су жељели да сачувају црногорску државотворност. Данас, 99 година касније, готово сви елементи који творе национални идентитет су нам међусобно различити, сем земље којом ходимо и ваздуха који дишемо.

среда, 29. новембар 2017.

Пол Џозеф Вотсон: Никад горе савремене уметности (ВИДЕО)




700 година од почетка ренесансе и ево где стигосмо.

Да ли је ово "висока култура" - бескрајно парадирање ђубрета без смисла које ништа не говори и не пружа?

уторак, 28. новембар 2017.

Пол Крејг Робертс: Стварно не видите да се спрема рат?

Владимир Путин са министром одбране Сергејом Шојгуом, главним командантом морнарице Владимиром Корољевим и командантом Западног војног округа Андрејем Картаполовим. Фотографија: АФП / Гети имиџис

Судећи по вестима британске штампе, руски председник Владимир Путин је руској индустрији наредио да се припреми за брзо пребацивање на ратну производњу: Vladimir Putin says all big Russian businesses should be ready for war production | The Independent

Јасно је да руско руководство не би објавило тако нешто да није убеђено у изгледност рата са Западом. У овим мојим чланцима одавно истичем да непријатељски поступци Вашингтона и европских му вазала према Русији воде у рат.

Градоначелник Москве о 15 милиона "сувишних" Руса

Сергей Собянин © KM.RU, Алексей Белкин
Градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да би проблем запошљавања у малим градовима и сеоским подручјима требало решити развојем агломерација. Ову изјаву је упутио градоначелник Москве на Сверуском грађанском форуму (УЦФ).

"Данас у нашој земљи има око 15 милиона сувишних људи који нису потребни за производњу пољопривредних производа узимајући у обзир нове технологије продуктивности на селу. То су или чиновници, или социјални радници или неки други државни службеници", рекао је Собјањин.

недеља, 26. новембар 2017.

Гилад Ацмон: Јевреји и амерички ратови

Фотографија преузета са Jews and American Wars — Gilad Atzmon

Заменик министра за спољне послове Израела Ципи Хотовели је у интервјуу за "Хадашдот" истакла да јој је веома стало до америчких Јевреја и да их сматра делом своје фамилије. Такође рече да се амерички младићи Јевреји боре за Израел. "Свим Американцима који су 'усамљени војници' (по номенклатури Израелских одбрамбених снага, војници без родбине у Израелу - прим. прев.), и онима чији су се дедови борили у Другом светском рату - поздрав!" Да, нешто јеврејске младежи из дијаспоре заиста ступа у Израелске одбрамбене снаге и учествује у злочиначким ратовима Израела. Међутим, а то је запазила и Хотовели и није повукла те речи, амерички Јевреји не шаљу своју децу да се боре у Ираку и Авганистану. Амерички јеврејски лоби неуморно хушка на неморалне интервенционистичке сукобе, али јеврејски младићи су, у односу на бројност у укупном становништву, седам пута мање заступљени у војсци САД, као што је приказано на доњој табели.

Пројекат "Монархија" или како руска елита намерава да сачува (напљачкано) богатство после 2024

Зна "Економист" Ротшилдових шта ради (заговара)

Крајем 1999. године, Владимир Путин се обавезао да породици првог председника и чиновницима из Јељциновог времена јамчи безбедност и очување "статуса кво", стварајући политички тренд назван "континуитет власти", а све под слоганом "без потреса". Мало ко сумња да ће 2018. Путин кренути у трку за нови мандат, али се све више људи пита ко ће њему вратити услугу 2024. године?

Једва да се окончала прва година Путиновог првог мандата, кад се учинило да су обећања из 1999. већ испуњена, а Јељцинов наследник је започео, чинило се, строгу политику према олигарсима из 90-их. Међутим, она се взавршила на једном великом и индикативном послу.

Владајућа елита схвата да остаје још само шест година да се припреми за пренос власти (под претпоставком да ће 2018. ићи све по плану), потребно је одмах почети преображај режима, не чекајући крај 2024. Можда ће Путин заузети часно место у новом Државном савету, о којем колају гласине већ више од шест месеци, и припремати себи наследника.

Али шта ће се десити са елитом, односно са ресурсима које та елита жели да сачува? Верује се да Путин и дан данас држи "официрску реч", дату "породици" (Јељциновима кћерима, њиховим љубавницима, пријатељима и пословним партнерима које Руси зову "породица" - прим. прев.), па зато многи олигарси и бивши истакнути чиновници из 90-их остају недодирљиви. А у нултим годинама (2000-2009. - прим. прев.) су стасали нови изданци елите.

Поуздано, према извештајима јавних гласила, "ухлебљени" су многи синови садашњих чиновника. Тако је син заменика премијера Дмитрија Рогозина добио најважније место у ваздухопловној сфери - Рогозин Млађи постављен је за генералног директора акционарског друштва "Иљушин". Пре тога је радио на одељењу за имовинске односе Руског министарства одбране.

Деца Сергеја Киријенка (краткотрајног премијера из доба Јељцина, а после шефа руске атомске агенције - прим. прев.) такође су добро распоређена: најстарији син је потпредседник "Ростелеком"-а, а кћерка на челу једног од пројеката у Агенцији за стратешке иницијативе.

Син бившег шефа руске председничке управе, Сергеја Иванова, је руководилац рударске дијамантске компаније АЛРОСА. Најстарији син Николаја Патрушева, секретара савета безбедности Руске Федерације и бившег шефа ФСБ-а, је председник одбора руске пољопривредне банке "Россельхозбанка", а постао је банкар прошле године, и већ добио Орден за заслуге од председника. Млађи син Патрушева је на дужности председника одбора директора  "ЦентрКаспњефтегаз"-а, заједничког предузећа "Гаспром"-а и "Лукоил"-а за експлоатацију и прераду каспијске нафте.

Сергеј Матвијенко (син Валентине Матвијенко, председнице Горњег дома - Савета Федерације, која је пре пар дана била код нас у поасети - прим. прев.) је још пре десет година постао директор компаније "ВТБ-Девелопмент", а онда је поднео оставку на свој захтев и сада је сувласник осам компанија. Пјотр Фрадков, син бившег директора Спољне обавештајне службе и бившег председника Владе Михаила Фрадкова, пре десет година је ушао одбор директора зависног предузећа "Аерофлот - ОАО "Терминал". Најмлађи син Фрадкова је 2015. године постао заменик управника председничких послова.

Денис Бортњиков, син шефа ФСБ-а, Александар Бортњикова, члан је управног одбора ВТБ банке. Он и синови Јурија Чајке (државног тужиоца Руске Федерације - прим. прев.), су се због јавних истрага шалили да им у послу помаже распоред звезда ... на очевим еполетама.

Син потпредседника Владе Дмитрија Козака је руководилац руске филијале фирме "Зублин имобилиен" (Züblin Immobilien). Син шефа Росгвардије Виктора Залатова је 2017. године преузео место заменика шефа одељења за спорт и туризам московске градске владе.

Кћерка Сергеја Шојгуа ради као психолог у Центру за хитну психолошку помоћ Министарства за ванредне ситуације, од 1999. године, и за само две године је постала заменик директора, а затим и директор у 2002. години. При чему је позната као професионална у свом раду и у потпуности посвећена послу. Можда овај изузетак потврђује правило.

Листа успешне деце високих чиновника је подужа и стално се допуњава. С једне стране, могуће је слепо веровати да су представници "златне младежи" са "најбоњим генима", добивши сјајно образовање у западним "бизнис-школама" или на најбољим руским универзитетима, све време посвећени послу и да остварују феноманалне успехе, градећи муњевиту и успешну каријеру. А може се помислити и да је звање чиновника у Русији наследно.

"Пренос власти је кључно питање оне од јавности скривене руске политике. А елита се налази у веома сложеној ситуацији", каже у разговору за "Накануне.RU" политолог, директор Центра за политичка истраживања Универзитета за финансије Павел Салин. "Зато што сада морају да ревидирају излазну стратегију."

А шта је то излазна стратегија? Досадашњи концепт елите завршавао се на томе да су чиновници покушали да уклопе своју децу у западна друштва, шаљући их у иностранство да студирају: деца су морала да уче, а затим да послују и пуштају корене, да стекну корисне везе са западном елитом. Златна омладина је постала "резервни аеродром" за њихове мајке и очеве - њихов задатак је био обезбеђивање сигурне пензије на Западу, објашњава политички научник. Али сада је такав прозор могућности за званичнике затворен, а представницима владајуће класе је то тек сад дошло из д... у главу. Сада се мора у Русији тражити место за мирну старост. Такође, сада је важно сачувати имовину и гурнути децу на власт, да се осигура безбедност.

Да ли се због тога у Русији нападно пропагира монархистички модел са јаким владарем и аристократским династијама у настанку, да се оправда у очима народа, такво наслеђивање високих положаја, од стране отуђених група на власти? Припадници елите, који  народу намећу култ Николе Другог, не би имали ништа против да се пробуде у златној палати, одвојени високом оградом од тог истог народа. Да, говоре нам, пренос власти "наслеђивањем" у развијеним западним демократијама се практикује од памтивека, и у ствари, упркос чињеници да су САД "најслободнија земља на свету", власт је читав век у рукама неколико породица са чувеним презименима: председници и високи чиновници увек долазе из одабраних породица "америчке аристократије" и потпуно су зависни од тог окружења.

Али, да ли је исто то могуће и у Русији? У доба Стаљина, "протежирање" деце се сматрало срамотом и, успут буди речено, друштво га тако гледа од тог времена. Номенклатуре из доба перестројке радо су уживале у привилегијама и "удомљавале" децу куд год су могле, а 90-их година ова пракса се коначно укоренила. Грешка система је у томе што сваки нови владар може отерати претходнике са двора. Ако у Русији, после 2024. године,  почне ера "континуитета" власти, чему се може надати садашња елита?

"Новим концептом се разматра укључивање покољења принчева у руску владајућу елиту",  каже политички аналитичар Павел Салин. "Раније се ова опција није разматрала јер није било неопходно. Али Владимир Путин још није обзнанио како ће проћи пренос власти. Очигледно је да је уморан од инертности елите и да се ослања на оне који се називају младим технократама - оне који не припадају елитној групи, и нису деца садашњих чланова владајуће класе. Пренос власти наслеђивањем, у ширем смислу, природна је поретку ствари у западним демократијама. Тамо постоје институције за очување елите, затворени приватни клубови, скупа образовања на колеџима, и све друго. Али, чињеница је да се западни режими не персонификују, и то видимо на примеру САД, када елита веома успешно усваја и асимилује било ког председника. А руски политички режим је по природи много више персонализован, и све зависи од појединца који ће се дочепати власти. Кад би код нас све било као на Западу, руска елита би била срећна, али наш систем при преносу власти доживљава јаке турбуленције."

Зато је монархизам идеологија која се данас подржава не само уз помоћ образовања, већ и пропагира у биоскопима, у цркви, са ТВ екрана. Наравно, "Матилда" и "Бели официри-хероји" су корисни за елиту, која је у својим рукама држи државне корпорације, за њих је и права монархија - идеална опција. На крају крајева, то је ригидна вертикала моћи, подразумева породично наслеђивање и раздвајање класа. То је поштовање монархистичке идеје која не дозвољава "стоци" да поставља питања и чуди се утврђеном стању ствари. Уз помоћ одређене идеологије постављају се темељи - очување имовинског раслојавања, понизност пред влашћу богатих, вера у цара - неважно да ли га званично тако зовемо, или га  једноставно називамо "јак и моћан" вођа. Како публициста и историчар Александар Колпакиди каже у разговору са "Накануне.RU", за све ово није потребна "званична" монархија. Довољна је "кобајаги монархија."

"Сада имамо имовинско раслојавање, као и 1905. године: деца чиновника и олигарха су добро распоређена у управним одборима државних корпорација, лепо су обезбеђена. Ово није ништа ново, свега овога је било и кад су нас плашили крајем света, са говорнице извикивали да је "слобода, једнакост и братство" погрешна идеја, да нам слобода не треба, да је све то од ђавола. Такво црновековно безакоње Русија није видела у последњих 100 година. Ми смо се вратили у прошлост не 100, него 110 година. И што више тонемо, монархисти све више следбеника налазе међу неписменим људима."

Заиста, што се тиче раслојавања у друштву, према истраживању Филипа Новокмета и Томаса Пикетија из Париске школе економије и Габријела Зукмана са Универзитета Калифорније у Берклију, неједнакост у Русији је достигла ниво из 1905. године. Научници су проценили овај показатељ као однос средстава најбогатијих 10% домаћинстава према целом БДП-у ("националном производу"). Истовремено, "оф-шор" имовина се од средине 2000-тих година стабилизовала на око 75% БДП-а.

И "прави наследници" царске династије, који као ајкуле које су осетиле мирис крви у мору, већ дуго круже око нашег брода, замрачују идиличну слику будућности, копирајући прошлост, а да их у изборној години не заборавимо, држе конференције за новинаре у Москви. Тамо подсећају како само они имају право на руски престо и да су "спремни". Црква већ дуго говори о повратку монархије у Русију, представници РПЦ на највишем нивоу више пута су признали да је монархија за њих идеалан поредак. Па, ако има престола, онда постоје претенденти. Шеф "Царског Дома", "Велика књегиња" Марија Александровна Романова не искључује обнову монархије у Русији, и каже да је њена породица спремна да "испуни дуг". Истина је да је за оживљавање монархије "још рано", признаје она, али чланови "царске куће" у сваком тренутку могу да преузму велики терет у облику Русије.

Реанимација "наследника"  је део свеукупног плана, каже доктор историјских наука Александар Пизжиков: "Плана о поновном рађању Православља, самодржавља, народности." А "потомци куће Романова" су потпуно комерцијални пројекат. Ко су у ствари ти "потомци"?
Викторија Федоровна Романова с адолфом Хитлером

Отац Марије Владимировне је у Великом отаџбинском рату командовао Корпусом царске војске и морнарице у чијем су саставу били монархисти из СС дивизије "Карло Велики" (углавном Французи - прим. прев.) и СС дивизије "Валонија" (углавном Белгијанци из Валоније који говоре француски - прим. прев.), као и дански СС корпус. Супруг његове рођене тетке, новопројављене царице, Фердинанд, служио је у немачком Луфтвафеу и стекао чин генерал-потпуковника. Кирил Владимирович - деда тренутних "наследника" - са супругом је 1920-их спонзорисао немачке националисте. Као што можете видети, не постоји ништа изненађујуће у чињеници да монархистички "трендови" иду барабар са причом руског ученика о "невиним жртвама" хитлероваца (Руси никако да их назову бар нацистима, ако већ не могу да превале да су то били Немци, прим. прев.) под Стаљинградом. Недостаци промонархистичког (као антисовјетског на првом месту) образовања су управо такви да млади изненада почињу да саосећају са фашистима завојевачима.

"Управо је економски поредак који је владао у данима монархије, под утицајем унутрашњих и спољашњих фактора, и довео земљу до револуције и грађанског рата. Тешко да ће "Књегиња Романова" њиме обновити друштвену праведност у Русији", каже заменик директора Института за стратешке студије и предвиђања РУДН Никита Дањук. "Мало је вероватно да ће руски народ желети да види на челу земље особу чији је отац био саучесник нациста и позивао руску емиграцију у војску Трећег Рајха да би уништили Совјетски Савез и потом вратили монархију."

Узгред, ако се озбиљно приступити овом питању, онда треба знати да је Николај Александрович лишио Кирила Лажнопрвог свих права да наследи престо, много пре него што је потоњи емигрирао из Руске империје. То значи да они, поред чињенице да су потомци доказаних фашиста (како иначе звати људе који су служили Хитлера?), такође немају право да се називају легитимним наследницима. Онда су превара и сви ордени које је, од 1990-их, "Књегиња" додељивала губернаторима и другим високим чиновницима, а које може да додели само руски цар (кога нема). И као што то описује саме чиновнике који су узимали ово и овакво ордење, аговори много и о дечаку кога проклињу, који такође жели да буде почаствован и да прима награде од деце и унука нациста?


Док је самозванa глава Царског Дома " Кнегиња „Романова" меркала „Мономахову круну", (чувена крзнена царска круна цара Владимира Мономаха била је и у Српском народном музеју у Београду, на изложби крајем осамдесетих година прошлог века - прим. прев.), а руски ђак са севера у Бундестагу читао свој састав о "невино страдалим" хитлеровцима у Стаљинграду (у Русији је пре неколико дана избила огромна афера, која се са интернета пренела у јавна гласила, а све поводом говора средњошколца Николаја Десјатниченка, који је Немце погинуле под Стаљинградом назвао невиним жртвама које су само желеле мир - прим. прев.), покрет "Четрдесет пута четрдесет" дошао је са креативним предлогом да се уклоне звезде из Кремља и да се врате двоглави Орлови "хиљадугодишњег Руског царства." Ова иницијатива је била "вишња" на монархистичкој торти, земља је у пуном замаху борбе са совјетским именима и споменицима, ту и тамо чују се иницијативе за преименовања - као она које се појавила у новембру уочи стогодишњице Велике октобарске  социјалистичке револуције, али не у суседној Украјини, већ у Русији која се бори са фашизмом и тероризмом.

Иначе, у болним радовима десовјетизације посебна пажња посвећена је Криму. Пре неколико дана, на дан "избељивања" полуострва, откривен је споменик Александру Трећем у Јалти, у Ливадском дворцу. Са Крима је испливала јавни тужилац Наталија Поклонскаја, држећи "освећену" икону Николаја, током марша бесмртног пука. Она је покренула беспоштедну борбу против редитеља трећеразредне мелодраме "Матилда", у којој је историјски карактер Николаја Другог гледаоцу представљен као несветачки. И баш тај "пензионисани" Николај Други је у Ливадском дворцу, потезом пера, да би узео паузу од светских брига, замолио шефа Привремене владе да његовој породици оставити макар овај дворац на Криму.

Публициста Максим Шевченко, на пример, сматра да ће управо те, друштву подметнуте приче, како су Романови поднели за народ неку врсту  жртве, довести до тога да се царској породици да ... Ливадски дворац. И тако ће се нова властела (настала, случајно, од совјетског радника и сељака) "искупити" код "наследника" Романова?


Уопште узев, повратак монархије у Русији је веома деликатан проблем. Бити цар, пре свега, је опасно. Николај Други - и његов  је "Финални акорд" у плесу смрти, јер је убиство цара - дете таквог режима. Узгред, чак и сами Романови су убијали децу, која су мимо своје воље били претенденти на престо (сетите се сина Марине Мњишек). А цела прича о "покајању због нашег владара" само је доказ древне латинске пословице "Што је дозвољено Јупитеру није дозвољено бику". Само убијање својих (мисли се на рођаке или велможе - прим. прев.), било да су свети било да нису, било деце било жена - зарад наслеђивања престола у Русији, често је зависило само од покрета руком, али ако се народ дигне на цара, он би требало да се покаје.

Пре тачно годину дана, пре појаве "године помирења" 2017. (као што ју је назвала власт) огласио се у часопису „Агањок“ („Варница“ - прим.прев.) представник аристократске породице Столипин-Случевски, директор Центра за регионални развој "Столипин". Седокоси властелин је признао да су прави носиоци Русије, коју смо изгубили, они - аристократе у изгнанству, а не "стока", који сада држи власт у својим рукама и користи технике испробаване вековима, па се још шепури владарским скиптром. Штавише, истински носиоци Русије не могу бити прљава деца сељака и пролетера, која себе замишљају као официре, генерале и питомце. Прљавштина је прљавштина, а он - кнез је кнез. Ми бисмо онда морали да нагађамо које ће врсте бити "помирење", али су наивни људи до краја веровали да век револуције неће пролетети поред велике и моћне земље као звезда падалица.

Дакле, данашњи господари, који се пријављују за еполете и саборе, бледе пред емигранатима - "истинским носиоцима рускости" - и претворају се у лакеје. А оживљавање монархије је спрегнуто са стварном опасношћу по живот – може створити много "наследника". Са друге стране, напустити тако корисну идеологију није лако.

"Сигуран сам да у нашој земљи никакве монархије неће бити. Постоји варијанта да се појави нова странка за подршку властима – монархистичка. Када нема развоја, јављају се авети, то је логично.  У одређеном делу становништва расте вера у неопходност постојања Цара, утолико пре што читава пропагандна машинерија ради на стварању култа. Сада је 20-25% становништва потпуно спремно да гласа за било ког монархистичког кандидата. Зашто то не искористити? Недавно је објављена вест о ставарању некаквог друштва "Двоглави орао", на челу којег је весели Малофејев (предузетник, власник ТВ станица и политичар, близак патријаршији и властима - прим.прев.), а верујем да ће ту уденути и Поклонскају (госпођица је бивши јавни тужилац Крима а сада посланик у Државној Думи, прославила се необузданим и помало дегутантним обожавањем Путина - прим.прев.).

Заправо, спремна је десно-конзервативна странка. На политичком пољу, она ће наводно наступати против центристичке Уједињене Русије. Ову странку ће контролисати руски "православни олигарси", каже историчар и публициста Александар Колпакиди у изјави за "Накануне.RU".

Али све ово је замазивање очију народу. У стварности, "покољење принчева" је стасало и засијало на политичком небу, али за сада је још увек нејасно да ли ће Владимир Путин иза себе оставити настављача дела или наследника, како ће осигурати пренос власти после 2024. године, да ли ће то бити већ поменуто место у Државном савету или нека друга дужност која обезбеђује улогу националног вође? И да ли ће овај настављач-наследник држати "официрску реч", као што је Путин држао своју према породици Јељцина?

"Зашто морамо да непосредно уводимо монархију? У цивилизованом свету, то се зове демократија уз очување имовинског раслојавања", каже политиколог Александар Жиљин. "Нисмо се ми вратили у капитализам од пре 30 година, него у феудализам. Феудализам захтева строго раздвајање и  ограничавање права, а нови председник неће служити народу, већ онима који га унајмљују."

И ето невоље - имовина наших елитиста је углавном пренета у иностранство, тамо је чувају. До сада је била безбедна. Остаје само да сазнамо како ће се Запад понашати у односу на Руску Федерацију и у том погледу. Ускоро ће Доналд Трамп добити "Извјештај о олигарсима и парадржавним организацијама Руске Федерације", који говори о присуству корупционих рачуна и имовине руских чиновника и олигарха у западним банкама. И могуће је да ће током следећег године, због општег погоршања односа, ова имовина бити конфискована. Ко зна, можда је притвор Сулејмана Керимова у Француској "прва ласта" ових процеса?

Руска елита, ако и машта о свом будућем славном "Част ми је" (... да се представим ја сам кнез, гроф.. тај и тај“ - прим. прев.), ипак је настала као компрадорска у 90-им и таква ће остати до краја. Није им успело уклапање у западни свет, а најављена национализација елите је пропала. Затворен је и кинески пут – тамо не жале много своју династију већ чувају комунистичку, имајући на уму издају Совјетског Савеза, од стране Горбачвљевско-Јељцинских номенклатура. Међутим, ова елита - лажњака, каквим се испоставило да је Кремљ, прети великим потресима, народу и земљи, што чини се да "краљеви" и "Принц" нису приметили, заигравши се пројектом "монархије"?

"Изјаве о обнови монархије су резултат недостатка државне идеологије после распада Совјетског Савеза - каже у изјави за "Накануне.RU" струњак Никита Дањук. "Савремена Русија, напустивши совјетски модел изградње друштва и социјалистичких идеала, покушава да пронађе идеолошку основу на којој може изградити сопствени пројекат. Само, такав пројекат који се гради на антисовјетизму, клеветању велике совјетске прошлости, и величању царске Русији и свих њених атрибута попут властеле и белог покрета, може да доведе само до још већег раскола у земљи."

Накануне.RU

Претходно (21. јула 2015.): Ротшилди припремају свог монарха за руски престо


Извор: Проект "Монархия". Как элита намерена сохранять ресурсы после 2024 года? : Аналитика : Накануне.RU

За Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић