Милан Миленковић: Трампологија са примењеном путинологијом за почетнике

Никада, од како ја памтим, иначе килава српска политичка аналитика, није доживела тако дубок пад, нити толико далеко побегла од стварности, као од времена кад је Трамп добио председничке изборе у САД. Приче, ни на каквим чињеницама утемљене, о новом добу, о новом светском дилу између брата Трампа и цара Путина, па је још мало фалило да се, у машти српских политичких аналитичара, од којих неки већ петнаест година живе од интроспекције и најаве доласка Руса, САД и РФ уједињене у једну државну заједницу, прикључе себи Кину, победе ИСИС и отпочну доба Водолије.

Наравно, оно мало трезвених аналитичара, или бар скептика, у које и сам спадам, били су торпедовани и проглашавани русофобима и мрачњацима. Говорио сам, а ви, који читате моје текстове и слушате моје емисије, да се свет не врти на начелима српског патријахалног друштва, у коме патер фамилијас улази у гајбу, распали руком по столу и каже: „Оца ли вам вашег, од сад ће да буде како ја кажем“! Говорио сам да у тој Америци постоји некакав Сенат и некакав Конгрес, у који је последњи поштен и наиван политичар ушао пре више од 200 година и да брат Трамп, најбољи друг цара Путина, нема одрешене руке као српски патер фамилијас, што се и потврдило.

Говорио сам и да протеривање руских дипломата није осветнички чин одлазеће администрације, већ редовна политика САД. Рекао сам да санкције неће бити укинуте доласком Трампа, јер озбиљне земље имају континуитет у политици, чак и кад греше. Од јуче, ено га брат Трамп, тражи да Русија напусти Крим.

И, гле чуда: читав дан поплава текстова истих оних који су, колико јуче, калаисали вечну љубав Путина и Трампа, али сада у другом тону: Трамп, кажу они, нема одрешене руке. Знали су они то (мада нам ни један није открио разлоге зашто је два месеца причао супротно), тешко је, администрација је против њега… Страшно. Да је један од тих главоња, али један – једини, рекао: браћо, појма нисам имао, лупетао сам, нагађао, превариле су ме жеље и очекивања…не! Све су знали док су причали једно, сад опет све знају, кад причају потпуно супротно. Камо мало блама, камо мало срамоте?

Елементарне, просте политиколошке поставке за овакве анализе би изгледале овако:

1.Свет и збивања у њему имају инерцију. Ми слушамо бајке српских аналитичара о томе како се свет убрзано мења и тако петнаест година. И, колика је та промена? Америка је спала на Мичиген, а Русија стигла до Флориде? Аман, људи!

2. Путин, Трамп  и остали модерни политичари су осредњи играчи, јер је епоха таква да нема Цезара и Кромвела и приписивање митских својстава средњацима је заправо пројекција онога што би Срби желели, а са стварношћу никакве везе нема. Осим тога, обојица су чврсто у власти својих олигархија и немоћни су да вуку озбиљније потезе. Наравно, убрзавање комуникација у свету ствара илузију да се ствари дневно мењају, да се доносе радикалне и далекосежне одлуке, али ви, у свету који се „радикално мења из сата у сат“ већ двадесет осам година немате одлуку већег формата од оне да се сруши Берлински зид и, с њим, социјализам на Истоку. И шта сад? Тај свет је био спор, нединамичан, а онда је дошао овај, нов, брз, са променама, у коме су највеће одлуке да ли негде послати 500 или 5000 војника?

3. Наша перцепција савезништава и непријатељстава по свету је инспирисана не логиком, нити увидом у чињенице, већ српским фрустрацијама из последњих четврт века. Идеја да су Русија и Кина природни партнери против Америке је до те мере неозбиљна и недоказива, да личи на оно „што је баби мило, то јој се и снило“. Скоро написах: за годину дана, билатерална трговина иземђу Русије и Кине, које процветавају у Евроазијској унији, опао је за четвртину, са 80, на 58,2 милијарде…чега? …јуана… рубаља… не, браћо, долара. Русија и Кина су веома подозриве једна према другој, имају велики број нерешених питања, чак и серије мини ратова који су остали завучени под тепих. Кина кубури са сировинама и врло лако би могла, у случају да Запад реши да јој уведе санкције, као Русији данас, да се нађе у веома опасној позицији. Производна земља, без сировина и довољно енергије. Опет, ни Кина није наивна да у Русији гледа само сировнинску и енергетску базу коју ће плаћати. Питање је времена када ће и на који начин Кина и Америка почети, ако већ не воде разговоре о томе како од Русије отети део огромних ресурса. Дакле, у овом тренутку, природни партнери су Кина и САД и ко то не види, тај стварно не размишља добро о свету у коме живи.

4. Америка и даље остаје играч бр.1 на светској сцени. Она уводи санкције, она одређује цену нафте, злата, сировина, она држи туђе паре, она има базе широм света. Ко то игнорише, тај је веома неозбиљан. Други глобални играч је Кина (Британију рачунам уз Америку, те је не издвајам посебно), али је њена моћ ограничена због тога што нема приступ глобалној пљачци и зато што нема војни потенцијал за конвенционално ширење по мапи. Русија је, и дуго ће бити, регионални играч, коме је немогуће да се шири по мапи. Дуго, можда и деценијама, Русија ће бити у дефанзивној позицији и, пре или касније, направиће грешку, јер ће бити суочена са двоструким притиском, и са Запада и са Истока. Представа русофилских политичких аналитичара у Срба, чији је дух снажан, а фантазија необично развијена, о томе како ће Рус, кад му једном дојади, рећи као Краљевић Марко оном аги: „Не буди ми под кошуљом буха“, те ће дохватити шестоперац и разбуцати банду, само су побркане народне фантазмагорије са геополитиком.

5. Опустите се: свет се неће мењати брзо. И даље ће нас Шиптари стешњавати, и даље ће Вучић и њему слични трошити и наша добра, и наше животе, и даље ће глобална пљачка потрајати. Знате онај осећај: остали сте без пара, плата треба сутра да легне, али је нема. Још један дан и ви сте очајни. Тако је и са овим лажним очекивањима да ће, ако не одмах, а оно од понедељка Америка пропасти, а Руси ће послати пакетић са хиљаду долара сваком родољубивом Србину. Боље се припремите за дугу политичку зиму и не надајте се чудима.

Кад је Вучић отишао у САД да подржи Клинтонкину струју, претпоставио сам да је боље обавештен о стању ствари, него српски политички аналитичари. Није он знао да ли ће и ко да победи персонално, али је знао која екипа побеђује и њој се изнајмио. Док се он изнајмиљивао, полит-анлитичари су се захваљивали Богу и Русији што је америчка нација пронашла своју демократску душу и гласала за Трампа. Данас, кад Трамп тражи од Русије Крим, сузе величине ораха красе аналитичарско лице.

Следећа велика заблуда српске полит-аналитике биће Марин ле Пен, највеће европско чудо после Ципраса. Гледајте само како ће то изгледати. Ако мислите да су аналитичари нешто научили из операције „кастрирање Трампа“, варате се. Почеће, веома скоро, славопојке ле Пеновој, клицање њеној победи над глобализмом и Новим светским поретком, а онда, кад се опет укаке, објасниће нам наши свезнадари да су они, у ствари, знали да од тога нема ништа, али нису хтели да нас декуражирају.

Плитко размишљање је о, браћо, егзактна наука.


Аутор: Милан Миленковић
Извор: Трампологија са примењеном путинологијом за почетнике | Милан Миленковић

Коментари