Демони, пиштаљке и Централни комитет

"Безбедоносне службе створене стварањем Брозове државе и данас владају, додуше свака у свом атару, кад затреба услуга онда тргују међусобно".

Поруке јасне али не и организатор. Фото: КМ Новине
  
Агон

Док су обале у свађи
Воде ће мирно протицати

                      Бранко Миљковић
                     
                   
Агон (грч.) је мегдан, такмичење у витешким играма код старих Грка. Актери или агонисти су учествовали на Олимпијским играма и према Платоновим речима били „божје играчке“.

Пише: Стево Мрђен


Прича каже да је учесник студентских немира 1968., односно један од њих 28 из организационог одбора, искористио прилику након петооктобарске смјене властодржаца и отишао да прегледа тада отворене картотеке безбедоносних служби. Констатовао је да само њих 4 нису били доушници службе!!

Можете ли уопште да замислите моћ тадашњих безбедоносних служби?!

Након Титове смрти, 80-те су биле године у којима је бивша држава као спој Истока и Запада изгледала као рај за многе наше сусједе. Снимала се популарна музика, филмска продукција је штанцала пуном паром, путовало се скоро без ограничења, вјерске слободе, безбедност изузетна, сви који су тражили посао могли су да га нађу, нико није правио проблем одласка у печалбу, врло отворено друштво рекло би се.


Споља гладац

Међутим, почетак 90-тих открива шта је претходна декада скривала, шта то очима јавности није било доступно. Ко се то заиграо и на који начин припремио растакање суверене државе?! С обзиром на врло јак утицај култа личности маршала, за живота су сви извјештаји ишли прво код њега на сто (као данас код Вучића, обе службе прво њему достављају), а онда је Централни Комитет (ЦК) преузимао оперативну одговорност. Након смрти Тита, ЦК ''скида'' јарам са врата и ''самостално'' обрађује и спроводи координацију и рад служби. И то је дефинитивно највећа критична тачка самоуправног система одлучивања тадашње државе (без да сада обрађујем тај политички систем), како одредити стратешки пут једне суверене земље кад се интереси управљача не поклапају. Оно шта бирамо данас, у животу једне државе, кроз стратешка партнерства и односе са остатком свијета наплаћује се неку годину касније.

Створио се идеалан основ да Западне службе закораче у дотад брањен простор, уз слабљење моћи и урушавање СССР-а као друге значајне чињенице. И нису дуго чекали, судећи по резултатима и начину на који су све то наплатили после. Крвави распад бивше државе дугујемо халапљивости људи које су руководиле безбедоносним службама и немилости интереса западних земаља, првенствено ударне тројке В. Британије, Њемачке и САД-а. Осим жеље за профитом безбедоносне службе су имале још један велики задатак, морали су да сакрију сва своја злодјела почињена од стварања СФРЈ, све своје привилегије и моћи добијене искључиво лоповлуком, полтронством и однарођивањем. Да своје потомке конвертују кроз транзиционо друштво без да их неко за рукав хвата. Врло успјешно су то урадили, илустрације ради примјер црногорског усташе Јове Капичића и његових насљедника кроз кошарку и глуму.

Распале су се безбедоносне службе на националне оквире, агенти Западних служби, до тада њихови љути непријатељи новцем преузимају управљање и играју на карту националних осећања и никад утврђених националних граница Западног Балкана. Резултат је добро познат.

Али, ту није крај.


Шта посље распада, како управљати новоствореним колонијама?

Сад смо дошли на почетак приче која је мотивисала аутора да је представи.

Једном, кад се неко одлучи да анализира начин и брзину транзиције друштва врло лако ће да закључи да су се безбедоносне службе прве трансформисале у промјени друштвеног уређења. Осносно, биле су претеча свих бизниса који се селио у приватну својину. Њихов бизнис није имао магацине, отпремнице, касе... сву ту логистику, они су продавали највредније, продавали су друштво. Политичко једноумље самоупавног друштва је замјенило вишестраначки плурализам, Срби као једини државотворни народ Западног Балкана кроз своју историју имали су парламентарни живот и више политичких опција које су усмјеравали судбину државе у веома турбулентном периоду човјечанства. Тако да не можемо да кажемо да нас је задесило непознато.

Овако је илустратор француског часописа „Le monde illustré” видео заседање Скупштине Србије 28. фебруара 1877. године на коме се гласало о закључењу мира с Турском

Кроз трансформацију друштвеног система кадрови служби безбедности су остали стари и то им је дало могућност да бирају кадрове по избору, дугогодишње сараднике службе или личности за које су имали дебеле фасцикле материјала са којим је било лако спровести договор о оснивању политичке организације и преузимања политичког живота новостворених држава.

И сад, по некој шеми парламентаризма у којој постоји лева и десна оријентација, либерална, конзервативна, монархисти или како већ (само да је шарено) креће тзв., демократски циркус у којем службе безбедности креирају изузетно скупе ''производе'' који имају непојмљиво много високу цијену и могућност пласмана.

Ваљало је тај шатор подићи и затезати конопе који се на овој вјетрометини геостратешких промјена и уздизања Русије и Кине помјерају у новим правцима.

Управо то и јесте дјелатност којом се баве службе безбедности или сад већ само цивилна служба безбедности, пошто је војна остала без војске и генерала.

Како данас основати политичку партију или организацију?!

Прво, осим политичког програма треба вам буџет- неко ко ће финансирати ваше време које трошите промовишући своје политичке идеје и ставове. То ''вријеме'' подразумјева логистику (возила, просторије, техничка средства), маркетинг (медији, ПОС материјал, репезентација) и накнада за уложени рад (егзистенција) и разна друга лобирања.

Ко данас има пара у Србији да плати тако нешто у цјелости?!

Нико (топ 5 тајкуна криминалаца могу да сносе одређени дио)

Ко ће онда да плати?!

Наручиоц посла

Ко је наручиоц?!

Хммм... Упозоравам, у питању су непојмљиви износи новца.

Озбиљне земље Запада које доминирају својим утицајем овим регионом имају институте који се баве стратешким руковођењем својих колонија, њихов посао је да предвиђају геостратешке промјене и усмјеравају политичко дјеловање колоније ка сопственим интересима.

И онда, с обзиром на еволуцију геостратешких односа и стања друштвене свијести колоније, код њих се јавља потреба за ангажовањем нових политичких снага које ће у будућем периоду својим политичким дјеловањем заступати њихове стратешке интересе и обезбедити доминацију кроз одређени будући период. Пошто се јасно испрофилише потреба, тј стратешки интерес унутар колоније креће трговина са безбедоносном службом.

Преговара се о роковима испоруке, року употребе и циљевима ''производа'', кокетира се и са другим агентурама, мора, ипак је то трговина.

И тако настаје политичка организација Западне колоније на брдовитом Балкану.

Безбедоносне службе створене стварањем Брозове државе и данас владају, додуше свака у свом атару, кад затреба услуга онда тргују међусобно.

Србија је 2. априла ове године ''демократски'' изабрала преседничког кандидата који је истовремено и Премијер, ми Срби волимо кад смо посебни, преседане.

И то кандидата који је одредио трку у најамњем законском оквиру од 30 дана, мењајући закон о прикупљању потписа на шта су остали кандидати морали да потроше минимално трећину времена кампање.

Кандидата који је у односу на збир времена других кандидата (чак 10) у медијима био заступљен 92:8%

Кандидата, који је све дневне новине претворио у билтен своје политичке партије.

Кандидата кој је вуцарао преко 200 аутобуса гладних људи од Суботице до Врања да тапшу његовим обећањима и лажима.

Кандидата који је дан пре објављивања кандидатуре увјеравао јавност да не планира да се кандидује, а два дана после емитовао 2 видео спота високе продукције за чију производњу је потребно минимално 20 дана.

Кандидата који је изјавио да је изнајмљивање авиона платио између 200 и 400 евра.

Кандидата који са сваке бандере у Србији показује сотонске симболе, 666.

Кандидата који се руга нацији са својим спотовима ("довиђења Надо").

Кандидата чији је симпатизер изгубио живот постављајући његов плакат насред аутопута.

Кандидата који није престајао да лаже и обећава са најслушанијих радио станица.

Кандидата који је на почетку кампање рекао да неће потрошити скоро ни динара на своју кампању и само то му вјерујем - трошио је наше паре, без ограничења.

Кандидата који на завршној конференцији, на годишњицу бомбардовања довео Шредера, тадашњег преседника Њемачке и главног заговорника бомбардовања наше земље.

Кандидата због којег сам престао ћерки да пустам дечије песмице са YT канала јер су сечене његовим бесмисленим видео спотовима.

Шта је овдје демократски?!


А до сада?

Претходно, за 5 година узурпације власти учинио је тешка кривична дјела издаје кршећи Устав;

Потписао је Бриселски споразум и угрозио опстанак Срба на простору КиМ.

Подигао је међународне граничне прелазе на сопственој територији, на административној граници са јужном србском покрајином.

Ратификовао је у Скупштини СОФА и ИПАП споразум, дозволио је НАТО војницима да нас убијају и силују где стигну у Србији, без одговорности.

Потопио је Ваљевски Грачаницу.

Посјекао храст стар 600 година, у Савинцу код Такова, духовно и историјски значајан.

Погазио аутопутем ранохришћанске цркве које доказују наше постојање на овим просторима супротно званичној историји.

Довео нам Едија Раму да нас омаловажава у сред наше престонице.


Пустио НАТО врхушку да 3 дана скрнави Скупштински дом.НАТО убице дочекао са хлебом и соли, почасном гардом...

Послао Сребреници 5 милиона наших пара док број самоубистава мотивисаних сиромаштвом вртоглаво расте.

За 3 године задужио нас спољнотрговински са нових 10 милијарди (повећање од 65%,
у односу на претходнике).

Учествовао на промоцији пораженог преседничког кандидата најутицајније земље свијета, све са наших 2 милиона.

Србски народ у Црној Гори свео на националну мањину.

Наставио са свим политичким курсевима погубне политике Досманлија, ЕУ фанатика и НАТО лобиста.

Снимио и емитовао видео спотове на ЦНН-у који вређају достојанство наших радника.

Сахранио и другог политичког ''оца''.

Криминал и корупција су дошле до несагледивих размјера.

Годишње исељава 60 хиљада најспособнијег становништва.

Насељава земљу арапским мигрантима...

Предугачак би био списак кад би хронолошки обрадили издају националних интереса од преузимања власти до данас.

Каква веза је између ''демократски'' новоизабраног преседника Србије и претходне приче о устројству политичких организација?!

Други дан за редом у Београду и Новом Саду (прикључују се и остали градови) дешавају се мирни улични протести, тј. протесне шетње у изузетно великом броју, углавном младих људи - студената.

На основу горе наведених чињеница елемената за протесте има напретек, али се поставља питање ко је организатор истих и са којим циљем?

Зашто ни на једну од почињених издаја и годишњица страдања нашег народа до сада није јавно протествовало више од 50 људи, а овдје их има у хиљадама, са тенденцијом раста, намеће се прост закључак да постоји изузетно квалитетна организација?!

Зашто су активирани лажне патриотске организације Заветници и СНП Наши да осуде ове уличне протесте, називајући их Сорошевским и ''жутим'' кад Запад бољег извршиоца своје политике од Вучића просто нема и то легално изабраног, са преузетих бар пола досманлијских кадрова у Влади?!

Зашто студенти - деца? Зато што они најмање знају шта је живот и колико вреди у некој колонији, а имају највише емоција?!

Колико смо близу да ствари измакну контроли видјели смо кад је неколицина ''учесника'' уништила ''Зид плача'' – штампани транспарент са 2.500 убијених и несталих лица на КиМ, испред Скупштинског дома и да ли су они били на задатку да то ураде?!

За сада нико од политичких лидера ''опозиције'' не преузима улогу предводника протеста иако су примјећени у колони, све са својим симпатизерима - јавним личностима који су им давали подршку током преседничке кампање. Ко блефира?!

Да ли ће одговорне институције за безбедност грађана да нам одговоре на постављена питања или да очекујемо да се неко од организатора нагоди у наше име, узме лову и пошаље незадовољне грађане кући?!

А шта ако се не нагоде?!

И све се ово догађа јер су све институције колоније политички зависне од владајућег режима, и колотечина живота робља директно зависи од нових стратешких циљева власника колоније и промјена које ће наступити ускоро.

Ваља их спреман дочекати!




Аутор: Стево Мрђен
Контакт: КМ Новине

Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.


Извор: КМ Новине 

Коментари