Неки нови Јевреји

Поступци Трампа и Јевреја из Трампове администрације су јасна порука јеврејској младежи у целом свету: не морате се више асимиловати да би се успели на врх


Хајде да занемаримо грају и пажњу усмеримо на оно што је заиста важно. Другим речима, манимо се јајића (селфија) Орена Хазана - колико год то тешко било - и осталих "шокантности" као што су Меланијина ручица и реновирање премијерове резиденције. Протекла недеља је била пуна стварних изненађења. Као уредник и новинар емисије "Вести" Другог канала, 2013. године на Аеродрому "Бен-Гурион" и у Јад Вашему сам стајала на неколико метара од Барака Обаме, а прошле недеље, у председничкој резиденцији, на пар корака од Доналда Трампа. Пажљиво сам посматрала обојицу и могу рећи да између две администрације постоје бар две велике разлике.

Прво, ово је неки нови Блиски исток. Годинама смо слушали и скоро се навикли на додворавања Арапима и критиковање Израела. Али Трамп је променио правила игре. У Поглаваре Саудијске Арабије је суочио са чињеницом да се морају борити против тероризма. У Витлејему, Абу Мазену је у лице сасуо: "Не можете се истовремено залагати за мир и финансирати терористе." А у Израелу, у Израелу је похвалама обасуо ционизам и јудаизам, без ма и трунчице прекоревања. Тачно је да је Обама деловао импресивније и префињеније, пошто је увек тренди и коректан. Насупрот њему, Трамп је чудноват и проблематичан човек у многом погледу. А опет, интелектуалац напредних схватања Обама није успевао да увиди, или је чак замагљивао разлику између добра и зла. И Нобелову награду је добио само на лепу причу о лепим намерама. А онда је дошао Трамп, од кога тешко да има ко политички некоректнији, и обзнанио, јасно и самоуверено, ко је непријатељ - Иран, Исламска држава, Хезболах, Ал Каида и Хамас, док  је Израел на супротној страни - страни добра. А колико је у томе био искрен најбоље се видело када је говорио о починиоцима терористичког напада у Манчестеру: "Нећу их назвати чудовиштима, јер тај израз би им се допао, мислили би да је то сјајно име. Од сада ћу их називати губитницима, зато што то и јесу: губитници."

Мање очигледан аспект Трампове посете пак открива нешто врло значајно, нову генерацију Јевреја. Јевреји јесу били на високим положајима у свим могућим администрацијама и у свакој власти, али најчешће потпуно асимиловани у владајућу културу, заборавивши на свој јудаизам. А сада, када је асимиловање Јевреја у Сједињеним Америчким Државама постало чак и императив, имамо да се неке од најважнијих личности Трампове администрације поносе тиме што су Јевреји. Амбасадор Дејвид Фридман и саветник Џејсон Гринблат су похађали јешиву. Током Трампове председничке посете Ријаду, Гринблат је могао да се проводи и пије са својим саудијским домаћинима, међутим, он је на друштвеним мрежама објавио фотографију своје вечере пред Шабат која се састојала од воћа и крекера, и написао да ће јести у својој хотелској соби, а да му супруга и породица ужасно недостају.

Што није пука анегдота, него питање идентитета.

Али врхунац су биле сузе Иванке Трамп код Зида плача. Иванка је касније написала да је то била "веома значајна посета најсветијем месту моје вере". У ствари, призор било ког конвертита како се моли на остацима Светог Храма био би исто тако дирљив, свеједно што та особа није ћерка председника Сједињених Америчких Држава.

Поступци Трампа и Јевреја из Трампове администрације су јасна порука јеврејској младежи у целом свету: не морате се више асимиловати да би се успели на врх.

The Times of Israel | News from Israel, the Middle East and the Jewish World

Аутор. Сиван Рахав Меир
Извор: New Middle East -- new Jews | Sivan Rahav Meir | The Blogs | The Times of Israel
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux

Коментари