Намештена реституција?

Њиве у Ердевику (Фотографија преузета из Država vraća zemlju crkvi, ona je menja sa biznismenom, a paori ostaju bez njiva | Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE")

Црква враћену земљу мења с бизнисменом, а паори остају без њива. Црква је добила више од 50.000 хектара пољопривредног и шумског земљишта. Притом, доносиле су се шпекулативне одлуке – како је било раније, тако је и сада. Као на лутрији – некоме се враћа све, и више од онога што је имао, а некоме ништа. Скандалозно то што је црква ван система – пореског, фискалног и било ког другог, па може да ради како њој одговара

Пољопривредници у месту Ердевик у Војводини остали су без пољопривредног земљишта које им је држава годинама издавала у закуп, јер су безмало све ердевичке њиве у поступку реституције враћене Српској православној цркви (СПЦ), која их је потом „заменила“ са једним од највећих локалних земљопоседника. Локални пољопривредници оптужили су сремску епархију СПЦ-а да је са Aгенцијом за реституцију „наместила“ да у реституцији добије баш те њиве у Ердевику, јер је то било у њеном интересу и у интересу „појединаца који имају велике поседе у овом атару“.

„По Закону о враћању пољопривредног земљишта црква може да добије натраг и друге њиве, ако држава не може да јој да оне које тражи. Aли, како баш да црква у Беркасову не добије у реституцији њиве у Беркасову већ у Ердевику“, кажу пољопривредници из Ердевика. Они тврде да и цркви у Сусеку такође није дато земљиште у том селу већ у Ердевику, а исти је случај и са црквом у Вишњићеву и другим сремским местима. „Зашто је и како је све те парцеле Епархија сремска узела код нас“, упитали су пољопривредници из Ердевика.

Они су оптужили СПЦ да је парцеле које је реституцијом добила у Ердевику издавала без лицитације, те да их је мењала са бизнисменом Милетом Благојевићем, односно да је Благојевић давао своје парцеле цркви, а заузврат добијао оне које су Епархији сремској враћене у реституцији. „Ко би се одрицао бољих њива и узимао лошије да од тога нема финансијску корист“, упитали су пољопривредници у разговору за ВОИЦЕ.

У сремској епархији СПЦ-а су ВОИЦЕ-у одговорили да је те године када је организована лицитација било трвења и тензија па се стога сада ердевичке њиве у њеном власништву издају „поузданим закупцима по реалној цени“. Одговарајући на питања у вези са враћањем државног пољопривредног земљишта сремској епархији, Aгенција за реституцију одбацила је као „неутемељену“ констатацију  да је у Сусеку, Вишњићеву, Нештину и другим местима било њива за повраћај те да нису морали цркви да враћају земљиште у Ердевику.

„Српским православним црквеним општинама из састава Епархије сремске враћено је право својине на 287 хектара пољопривредног земљишта у КО Ердевик. Реч је о пољопривредном земљишту треће до пете класе и незнатно друге класе“, наводи се у допису који је потписао вршилац дужности директора Aгенције за реституцију Страхиња Секулић. Додаје се да није само српским православним црквеним општинама у саставу Епархије сремске СПЦ враћено право својине на пољопривредном земљишту у КО Ердевик, већ и Римокатоличкој цркви – 13 хектара. С друге стране, општине Бачка Паланка и Беочин доставиле су податке из којих се види да је у Нештину и Сусеку било довољно државних ораница за повраћај цркви.

Публициста Бранислав Гулан, аутор књиге „Судбина одузете имовине“, која је добрим делом посвећене и реституцији црквене имовине, каже да је црква најбоље прошла у враћању земљишта, јер јој је највише враћено. „Црква је добила више од 50.000 хектара пољопривредног и шумског земљишта. Притом, доносиле су се шпекулативне одлуке – како је било раније, тако је и сада. Као на лутрији – некоме се враћа све, и више од онога што је имао, а некоме ништа“, рекао је Гулан.

Он је оценио да је „скандалозно то што је црква ван система – пореског, фискалног и било ког другог, па може да ради како њој одговара“.

„Проблем је у томе што се земљиште враћа цркви која је ван система, а не враћа сељацима и задругама. Задругама је враћен статус али није имовина, а црква има повлашћени статус, а добија и имовину“, казао је Гулан.


Извор: Nameštena restitucija? | Макроекономија



Александар Јовановић / Ћирилизовано: Иако је у питању чланак "Макроекономије", веб-сајта за који сматрам да је међу четири-пет најкориснијих на српском интернету, не бих га пренео, јер се позива на рад Војвођанског истраживачко-аналитичког центра "ВОИЦЕ" Независног друштва новинара Војводине, које и не крије шта је и коме и чему служи:

"Vojvođanski istraživačko-analitički centar – VOICE istraživački centar je Nezavisnog društva novinara Vojvodine pokrenut uz podršku američke fondacije The Rockefeller Brothers Fund. 
Urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra je Dinko Gruhonjić"-  Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE" | Nezavisnog društva novinara Vojvodine

Али.

Малопре прочитах: SLATKI RAJ KOD NOVOG SADA "Naša čokolada je brend Srbije, a ne ćevapi". Прво ме обрадова што су два млада Србина развили успешан посао, а онда... Прочитајте по коме је  и зашто је производу дат назив „Eugen Chocolate“.

Мителојропско-дупеувлакачка чоколада. Бљак.

Али ће тога бити све више ако и надаље будемо имали власт и Цркву какву нам представи "Макроекономија".

Стога је овај чланак упозоравајући, и тиме користан - нама, а не војвођанерима. 

Коментари