Контравести: Поводом "Спутњикове" поруке да евроазијској идили смета Америка

"Спутњикова" драмска продукција из библиотеке "Анализе и мишљења" од прекјуче је богатија за још један наслов, Хоће ли Америка преко Индије срушити кинески Пут свиле из пера Милене Цмиљанић.

Занатски гледано, у питању је мајсторски рад. Користећи чињенице - селективно, али ипак - и не спомињући Русију, аутор руског "Гласа Америке" скоро да је успела да изузме Русију из "кркљанца" не-баш-тако-идиличног мултиполарног светског поретка.

Али не даде бивши индијски амбасадор у Москви и доказани русофил...

Илустрација прузета из Russia, India and China: the emerging Eurasian equation | GlobalNewsCentre.com


М. К. Бадракумар: Индија кажњава Русију због њених веза с Кином

"Тајмс оф Индија" у свом данашњем ексклузивном чланку пише да је Индија условила руски пројекат изградње нуклеарних постројења у Индији успехом Москве да убеди Пекинг да се више не противи чланству Индије у Групи нуклеарних снабдевача (Nuclear Suppliers Group - NSG). Индија тврди да ће, остане ли без чланства у Групи, бити приморана да се задовољи сопственим програмом производње нуклеарне енергије. Стога Кина мора да одблокира индијско чланство у Групи, тј. Москва ће морати или да уразуми Пекинг, или да остане без десетина милијарди долара из пословања својих компанија на лукративном индијском "нуклеарном" тржишту.

Ова мучна прича је намерно пуштена у медије само две недеље пре посете Москви индијског премијера Нарендре Мудија. Као да индијски естаблишмент сигнализује Москви да је незадовољан неспремношћу Русије да се петља у индо-кинески кркљанац, јачањем кинеско-руског савеза и све пријатељскијим односима с Пакистаном.

Најбољи спин који се таквој поруци може дати је да Индија тражи алиби за потпуно повлачење из свог програма нуклеарне енергетике - чему се не би требало чудити, јер може бити да се индијска елита разочарала у нуклеарке када је банкротирао "Вестингхаус", и да утицајни делови индијске корпоративне индустрије траже енергетску политику која ће предност давати фосилним горивима, пре свега америчкој нафти и гасу из шкриљаца. Можда зато један индијски лист данас пише да премијер Моди планира репризу свог наступа у њујоршком "Медисон сквер гардену" од септембра 2014, овога пута у јуну у Хјустону, не би ли привукао пажњу великих тексашких нафтних компанија и самог Доналда Трампа, пошто сматра да је Тексас опет постао царевина над нафташким царевинама.

Међутим, стварни проблем је то што индијско-руски односи улазе у стресни период. Индијски аргумент да се пројекат руских нуклеарних постројења у Индији може остварити једино уз индијско чланство у Групи нуклеарних снабдевача је исисан из малог прста. Апсолутно је нејасно зашто је то чланство толико важно за Индију, и зашто због њега кочимо сарадњу с Русијом. Можда зато што су нам неопходност чланства Индије у Групи утувили Американци? Зашто од њих и председника Трампа не захтевамо да "уразуме" Кину?

Губитак индијског тржишта неће уништити "Росатом", али чињеница је да послови у иностранству руској нуклеарној индустрији доносе велики приход. "Росатом" је крајем 2016. имао поруџбина из иностранства у вредности од 133 милијарде долара, с тим да је приход од извоза у 2015. години био 6,4 милијарде (20% већи него 2014.). Циљ "Росатома" је да до 2030. успе да 60% својих прихода остварује извозом роба и услуга, а у 2017. години, да му половину прихода од послова у иностранству остваре реактори. Почетком 2016. године, "Росатом" је саопштио да руски БДП добија две рубље на сваку рубљу уложену у изградњу нуклеарних електрана у иностранству и тим путем повећане трговинске размене.

Супротно утиску што би га могло створити писање "Тајмс оф Индија", наша држава није главно "Росатомово" тржиште. У Индији су два оперативна руска нуклеарна постројења, од укупно седам колико их је "Росатом" изградио у свету, али ми немамо ни једну од пет руских нуклеарних електрана, колико их тренутно гради руска компанија. Такође, две од 14 уговорених (и 15 поручених) руских нуклеарних електрана треба да буду индијске (Кудалкулам 5 и 6), али ни једна од 22 којих се изградња разматра. Али сарадња на плану енергетике је и поред тога основни вектор индијско-руских веза, без којег би односи између две земље деловали танушно.

По мом мишљењу, заснивати односе са Индији наклоњеном и пријатељском државом на односима те државе са трећом, земљом с којом је Индија у проблематичним односима, није ваљана дипломатија. Помало је и чудна, пошто се индијска "дипломатија на мишиће" селективнo примењује. Или ће можда важити и за САД и Пакистан? Хоће ли Индија сарадњу са САД у одбрани и безбедности условити "уразумљивањем" Пакистана да третира тероризам у складу с индијским очекивањима? Неће, наравно. Наши гени нам налажу да се увек морамо повиновати јачему.

У овом случају, основно мерило би требало да буде да ли је Куданкулам 5 и Куданкулам 6 могуће подићи и без чланства у Групи нуклеарних снабдевача. Русија очигледно сматра да јесте. Према томе, индијски алиби за замрзавање пројеката Кудалкум 5 и 6 је бесмислица, осим што може да послужи као исказ незадовољства спољном политиком Русије.

А то је већ безобразлук.


Претходно од истог аутораМ. К. Бадракумар: Хоће ли Трамп наредити још један ракетни напад на Сирију?


Аутор: М. К. Бадракумар
Извор: India punishes Russia for its China ties – Indian Punchline
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System

Коментари