Гилад Ацмон: Носталгија и британска политика

Тереза "Ја сам Јеврејка" и Џереми "Окрени и други образ"

Три дана пре избора, британски "Инденпендент" је објавио чланче насловљено овако: "Већина британских гласача се слаже с Корбиновљевом тврдњом да британска спољна политика увећава опасност од тероризма".

Дакле, седамдесет и пет процената Британаца схватају да су неморални интервенционистички ратови у Ираку, Сирији, Авганистану и Либији допринели тероризму што сада хара њиховом земљом.

Али 'интервенционистички ратови" је само политички коректан термин за сукобе у корист Израела које широм света заговарају ционистички лобији: AIPAC у САД, CRIF у Француској и LFI/CFI у Британији. Дакле, следеће питање је неизбежно. Колико тих Британаца, који очигледно знају истину о британским "интервенционистичким ратовима", такође схвата ко је тај ко изазива геноцидне сукобе?

Резултати британских избора су нам дали јасан одговор.

Британски бирачи су Терезу Меј направили будалом, док је Џереми Корбин, предмет сталног исмејавања од истог оног лобија који нас је напујдао на Ирак, Либију, Сирију, па чак и на Иран, проглашен за победника.

Неизбежан закључак: што су више јеврејске и ционистичке институције (BOD, JC, Jewish Labour Movement, LFI...) оцрњивале Корбина, то је овај Британцима постајао милији; што гласније "Дејли телеграф" трубио о Корбиновим везама са "порицатељима холокоста", то је овај у очима Британаца све више личио на људско биће и подесног кандидата за премијера.

Што не би требало да изненађује. Иста опадачка методологија је од Доналда Трампа направила председника САД. Што су га више јеврејске институције и медији набеђивали да је антисемита, то је све више Американаца на њега гледало као на ослободиоца. Иако...

Трамп антисмита? Трамп је сасвим супротно од антисемите. Добро рекоше неки јеврејски новинари: "Трамп ће вероватно бити први јеврејски председник." Исто важи и за Корбина. Корбин свакако није расиста, антисемита још мање. Не, његов злочин се састоји у нечем другом: Корбин мисли да су Јевреји обични људи, свет као и сваки други, и одбија да мантра о "изабраном народу".

Ја сам још пре две недеље предвидео да ће Корбин изаћи као победник. Како сам знао? Није било тешко - "Џуиш кроникл" и "Гардијан оф Џудеја" су променили тон. Почели су да прихватају могућност да ће Корбинова адреса, бар неко време, бити Даунинг стрит 10. Нашто то и чему - не знам, али ето, решише да буду благонаклони.

Корбин је добро "одрадио" изборе. Али добио би их да је указивао ко су и чији су лобији и људи који воде институционалну прљаву кампању против њега. Могао је да чини исто што и Трамп, а што је јеврејска штампа препознала као технику "звиждање псу" (Dog-whistle politics - Wikipedia; двосмислене поруке сегментима бирачког тела - прим.прев.). Могао је да упери прстом на сајаниме (оперативце) Израела у својој странци - за чије постојање и роварење би доказа имао на претек. Могао је да подржи своје страначке камараде жртве јеврејских чистки Лабуристичке странке. Али није. Корбин није Трамп. Углавном добрица, окренуо је и други образ - што ме је исфрустрирало, можда и због мог јерусалимског порекла.

У својој новој књизи "Биће у времену - постполитички манифест" (Being in Time – a Post Political Manifesto)



написао сам да је, за радне људе, утопија исто што и носталгија. Трампу је победу донело обећање "направимо Америку поново великом". Слично томе, и нагли пораст популарности Џереми Корбина - левичара старог кова који говори о јединству важнијем од секташења и свакаквих идентитетских политика - резултат је носталгичне поруке, поруке да нас је, некада давно, уједињавала левица.

Да ли је баш случајност то што Лабуристичка странка ојача продавањем носталгије, док Тереза јој-што-сам-конзервативна Меј би кажњена што Британији хтеде да наметне "напредак" у виду предаје у канџе мамонита из Ситија и торбара Новог светског поретка?


Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: А сад мало јеврејског образовања

Препорука (ако вам је драже изостављање јеврејско-ционистичког елемента из сваког, па и контекста британске политике, ту су вазда циокоректна руска гласила и српски "експерти"): Како је Џереми Корбин победио дух Тонија Блера и зашто је то добро за Србију?

Накнадна препорука: Ацмон је данас објавио још бољи чланак од овог горе, преведеног: Corbyn and the Jews


Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Nostalgia and British Politics — Gilad Atzmon
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System


Коментари