Девастација руске економије

Путин током рипрема за лов и риболов. Извор (по избору А. Ј.): Hardly tottering by  

Бирајући наслов овог текста, на бази података који су предмет анализе у наставку ризиковао сам да изабарем претешку реч обзиром на рејтинг руске државе у Србији по питању начина сагледавања ситуације у тој земљи и често емоционалног приступа  заснованог на  нереланим оценама стварног стања руске економије. Информације да су санцкије Запада уведене овој земљи 2014 године због ситуације у Украјини (не тако давно исти сценарио је уништио и српску економију) ојачале руску привреду јер је дошло до пораста домаће производње заснованог на ефектима супституције и смањења увозне тражње очигледно не стоје. Када се пажљиво анализирају сви релеватни показатељи економије, види се један суноврат из којег се чак и тако велика и ресурсно моћна земља неће брзо извући. Неколико основних индикатора говоре о правом стању, а засновани су на новчаним токовима. Aнализа ГДП не даје праве резултате чак и ако су они позитивни, далеко бољи увид дају показатељи финансијске моћи. Иста ситутација је и код анализе компаније када се погледају биланси успеха и новчаних токова, постоје битне разлика. Постојање профита није гаранција ликвидности и благовременог извршавања обавеза.

Прво и основно што треба посматрати је план и остварење буџета. У циљу добијања релевантних информација буџет Русије у претходних пет година је дат у доларима по средњем курсу сваке наведене године. Разлог је пре свега енормна инфлација у Русији која је за пет година збирно износила преко 50%. Други разлог је изразита депресијација рубље према долару. Исказивање у рубљама даје потпуно нерелеванте показатеље јер се подаци исказују по текућој куповној снази, однсно курсу:

Извор: tradingeconomics.com Кретање инфлације у Русији од 2012 до 2016 са прогнозама за 2017. Приходи и расходи буџета Русије су дати у наредној табели у доларима:

Приходи буџета Руске државе су гледајући у чврстој валути преполовљени. Приходи буџета су више до два пута нижи у 2016 него у 2012 години. Главни разлог је енормни пад прихода од нафте и гаса, готово три пута. Разлог је нижа цена нафте и мање количине. Може се слободно рећи да нижа цена нафте уништава руску економију јер је 50% буџета зависно од прихода по основу извоза и потрошње нафте и гаса. Домаћи порез на додату вредност је индикатор кретање домаће потрошње и привредне актинвости и он је мањи за 1/3 у односу на 2012 годину.

Све расходне ставке буџета су доживеле енормни пад током санкција, највише су пали издаци буџета за социјалну и здравствену заштиту, затим интервенције у привреди, образовање и др. Једино је војни буџет остао готово непромењен, издвајања за одбрану су на ниову од 23% укупних расхода буџета. Дефицит буџета Русије је у 2016 години био 17% укупних расхода. Занимљиво је да би буџет без нафте и гаса био у минусу за 118 милијарди долара, а кумулативни дефицит у претходном периоду би био невероватних 840 милијарди долара.

Други битан показатељ актуелног стања је и кретање потрошње:

Извор: tradingeconomics.com

Енормни пад потрошње је од 2014 године и потпуно коресподнира са увођењем санкција. Највећи пад потрошње је крајем 2016 године више од 15%.  Кретање потрошње је у директној корелацији са кретањем бруто друштвеног производа. Укупни бруто друштвени производ је готово преполовљен у 2016 години  о чему говоре следећи показатељи:

Вредност БДП је дата у милијардама долара по текућем курсу. Пад цена нафте је главни иницијатор пада укупног БДП, уз пад извоза, индустријске производње, одлива капитала и наравно пада потрошње.

Русија је такође у претходном периоду забележила и значајан нето одлив капитала приватног сектора (привреда, банке и стновништво) од 2011-2016 године

Токови капитала у милијардама америчких долара:

Извор: cbr/balance of payment

Нето одлив капитала по свим основама је био 440 милијарди долара. Велики део је одлив по основу СДИ у примарном дохотку платног биланса.

Текући рачун платног биланса Русије од 2012-2016 у милионима долара:

Као што је речено главна одливна ставка је нето расход од инвестиција (руских у иностранству-приливи доходака од истих, и страних у Русији, одливи по основу изношењ добити и других трансакција).


Финансијски подбиланс платног биланса у милионима долара:

Овај подбиланс приказује статистику прилива и одлива средстава из земље.

Увоз према робних групама у наредној табели даје поптунију слику спољнотрговинских кретања  Руске федерације.

Увоз главних група производа у Русију од 2012-2016 године у 000 долара:

Комплетирање анализе финансијског и спољнотрговинског положаја руске економије би било некомплетно без приказа кретања страних директних инвестиција.


Кретање страних директних инвестиција од 2006-2016 у милионима долара:

Санкције су условиле значајан пад токова страних директних инвестиција како из Русије, тако и у Русију. Највећи обим страних директних инвестиција у десетогодишњем периоду је био 2013 са 69,2 милијраде долара а најмањи у 2015 сса свега 6,8 милијарди. Нето токови СДИ су у 2016 негативни, прилив у Русију је био за 10 милијарди долара више него што су руски резиденти инвестирали у иностранство. Криза је условила да Русија у 2016 буде нето прималац страних директних инвестиција, што такође кореспондира са токовима укупног капитала у претходним анализама. У 2016 укупни одливи капитала из Русије су били 19 милијарди долара, иста или слична тенденција се наставља и у 2017 години. Главни токови одлива капитала у првој половини ове године су по основу банкарских трансакција. Банке настављају са нето изношењем капитала у исносу од готово 20 милијарди долара у првој половини 2017 године.

Шта рећи на крају: Енормни пад свих економских показатеља стављају на тест тешко оствариву макроекономску стабилност државе у наредном периоду. Осетљивост руске екомије на цене нафте су показатељ неадекватне привредне структуре и феномена ’’холандске болести’’.


Аутор: Драгован Милићевић
Извор: DEVASTACIJA RUSKE EKONOMIJE | Макроекономија