Гилад Ацмон: Од Ричарда Спенсера до Ота Вајнингера

 
Gilad Atzmon


Ричард Спенсер је у праву (погледати видео испод), нема суштинске разлике између тзв. алтернативне деснице (Alt Right) која полази од боје коже и Државе Јевреја - државе која почива на концепту "јеврејске расе". Још горе, не постоји ни једна једина стварна разлика између Спенсерових белачкоцентричних погледа и јеврејског, "анти"-ционистичког, јудеоцентризма. Јеврејски антиционисти, као што су активисти "Јеврејског гласа за мир" (Jewish Voice for Peace), исто као и ционисти, сматрају да је политички идентитет одређен расом. Ни Спенсер ни неки Мустафа из Газе не могу постати чланови управе "Јеврејског гласа за мир", пре свега зато што нису "расно квалификовани".



Што намеће питање - шта је, ако су и Спенсер и јеврејска идентитетска политика биолошки оријентисане фракције, основа за нападе на Спенсера и његове погледе, нападе које су оркестрирали Јевреји? Ако је јеврејски политички дискурс искључив, зашто су јеврејске институције тако брзе на осуди других, који такође уважавају пре свега сопствену културу?

Један од могућих одговора дао је велики Ото Вајнингер, који је почетком 20. века закључио да "у другима мрзимо само оно што не желимо да будемо, а што нам је, упркос свему, заједничко". Јевреји жестоко осуђују Спенсера и белачки национализам вероватно то раде јер не могу да изађу на крај са властитим расизмом. Када би се припадници "Јеврејског гласа за мир" и "Антидифамационе лиге" усудили да мало поразмисле о сопственој искључивости, можда би изнашли и одговарајуће начине и средства да се носе са белачким национализмом.

Ако усвојимо кључни Вајнингеров увид, можда ћемо схватити и природу насиља што га видесмо у Вирџинији прошле недеље. Оба табора, и групе на Сорошевим парама ("Антифа", "И црначки животи су важни", ЛГБТИАП групе...) и белачки националисти и идентитаријанске групе чији се чланови поистовећују са својим биолошким бићем - бојом коже, полом и сексуалном оријентацијом, код другог презиру оно што мрзе код себе. И онда, шта би друго, исход је бљутаво насиље спектакуларних размера.

Међутим, има и неких кључних разлика. Идентаријанска политика "лефтија" увек је биолошки оријентисана и на ивици биолошког детерминизма (што понекад доводи до чисте когнитивне дисонанце), док већина интелектуалаца код белачких националиста своје "белаштво" дефинише културним, духовним и метафизичким, а не категоријама биологије. Они се позивају на своје европско наслеђе: науку, филозофију, књижевност, музику, итд. Често кажу, ако Јевреји могу да се поносе и свуда истичу своју баштину, онда би требало да и нама буде дозвољено да, као најдрагоценије, истичемо сопствено наслеђе: од пресократоваца до Хајдегера, од Палестрине до Вагнера, од Хомера до Селина...

По мени, права различитост подразумева отворену расправу и борбу идеја, укључујући способност мирења са чињеницом да постоје ствари изван моје моћи разумевања. Живот сам посветио изучавању црначке и арапске музике - уметничких облика с почетка потпуно страних мом уху и култури. За мене, црни животи јесу важни, црначка култура ми је хлеб и со, али исто толико су ми битне и арапска и белачка култура. Сусрет Стравинског са Африком је родио "Дивовске кораке" Џона Колтрејна, а мене је промишљање Колтрејновог бунтовничког звука навело да "палестинизујем" своју музику у славу слободе, етике и правде.

Оно што смо видели у Вирџинији је наказно лице постмодернистичке "различитости" што се изметнула у убитачну нетолерантност. Видесмо право лице левичарске дистопије, тираније "коректности" - нож у срце западног етоса. Ми, народ, присиљени смо да учествујемо у бесмисленим секташким борбама, уместо да градимо мир и склад. Заборавили смо да је "љуби ближњега свог" и "окрени други образ" навело Запад на самоспознају да је смислена авантура. Рецимо НЕ идентитетској политици сваке врсте и облика. Хајде да опет кренемо у потрагу за основним, за оним што нас чини људима.

И да у другима волимо што волимо код себе самих.




Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: Крије се, али у Шарлотвилу се води борба између белих националиста и Јевреја

Аутор: Гилад Ацмон
Извор: From Richard Spencer to Otto Weininger — Gilad Atzmon
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System

Коментари