среда, 13. септембар 2017.

Пол Крејг Робертс: Русија и Кина са Вашингтоном раде руку под руку на сопственој смрти

Извор: South China Morning Post
 

"Ево бледозеленог коња, а његов јахач је Смрт" (Откровење Јованово)


Две америчке федералне државе са највише становника (после Калифорније - прим. прев.), Тексас и Флорида, у рушевинама су после налета урагана, али Вашингтон подстиче нове ратове.

Државни дуг САД сада износи више од 20 билиона долара, али Вашингтон подстиче нове ратове.

Цео свет помаже Вашингтону да подстакне ратове - укључујући и две земље које ће се наћи на удару - Русија и Кина. Веровали или не, и Русија и Кина су подржале Вашингтон и у Савету безбедности УН гласале за још теже санкције Северној Кореји, земљи која није крива ни за шта осим што жели да има чиме да се одбрани од САД и да не постане још једна у низу жртава Вашингтона - Авганистана, Ирака, Либије, Сомалије, Јемена, Сирије и Србије, као и Украјине разорене и у беду бачене после америчког пуча.

Раније сам мислио да Русија и Кина то испитују докле је Вашингтон спреман да иде у свом унилатерализму, али сада тако не мислим. Овог пута је очигледно да су поклекле под притиском Вашингтона и придружиле се кажњавању Северне Кореје зато што ова хоће да се наоружа у мери довољној  да одбрани свој суверенитет од Вашингтона.

Зашто Русија и Кина понављају грешку истоветну оној када су подржале резолуцију Уједињених нација против Либије коју је саставио Вашингтон, о забрани летења, резолуцију на коју су Вашингтон и НАТО позвали када су започели ваздушне нападе који су помогли ЦИА-и да организује "умерене џихадисте" који ће збацити прогресивну либијску владу и убити Гадафија?

Русија зна да је окружена америчким нуклеарним и војним базама. Кина исто. Да ли су Русија и Кина капитулирале из страха? Или је колаборација са Вашингтоном варка, јер купују време да саме ударе на Вашингтон? Или, можда, њихове лоше вођене владе покушавају да сарађују са Вашингтоном око санкција како би избегле да се суоче са америчким војним нападом на Северну Кореју?

Мора се бити јако спреман и чврст да се супротставиш злу, а у Вашинтону је више зла него што Русија и Кина имају спремности и чврстине. Русија и Кина толико чезну за богатством да се може десити да их то кошта суверенитета па чак и места на кугли земаљској.

Када видите да две такве, потенцијално моћне, државе као што су Русија и Кина, под притиском Вашингтона падну на колена у Савету безбедности УН, дође вам да се запитате да ли су све оне анализе што говоре о безбројним слабостима Вашингтона - истините, и ако јесу, да ли Русија и Кина знају за њих.

Вероватно не. јер како другачије објаснити да две државе, чији суверенитет спречава Вашингтон да оствари светску хегемонију, помажу непријатељу да се иживљава над једном малом земљом, и то земљом у њиховој сфери утицаја.

Русија и Кина немају разлога да страхују од севернокорејског нуклеарног оружја. У ствари, нико не треба да га се боји, осим агресора.

Чиме онда објаснити руско и кинеско саучествовање у антисевернокорејској спољној политици Вашингтона, када обе, и Русија и Кина, знају да је спољна политика Вашингтона непријатељска према Русији и Кини?

Колико јуче, Вашингтон је објавио да ће повећати број свог ратног бродовља у Јужнокинеском мору, да Кина не би умислила да је то њено море, а не америчке територијалне воде. Колико јуче, чусмо нове оптужбе против Русије за намештања америчких председничких избора - преко "Фејсбука"!

Ставови Вашингтона су апсурдни. А опет, некако, постају стварност. Застрашујуће је што је Вашингтон успео да читав свет - и све чланице Савета безбедности УН - утера у Матрикс, толико да Русија и Кина више нису у стању да виде чак ни сопствени национални интерес.

Русија и Кина са Вашингтоном раде руку под руку на сопственој смрти.

Што делује некако ... библијски. Антихрист Вашингтон покори све добро на земљи.

Ево бледозеленог коња, а његов јахач је Вашингтон.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Мржња либерала поткована је незнањем
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Behold a Pale Horse, and its Rider is Death - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux | MX Community

2 коментара:

  1. Оклевање Путина није више упитно. Питање је докле. Оправдање да би реаговањем изазвао рат никако не стоји. Онда нека укине армију. Нечинењем подстиче и охрабрује противника да ради оно што ради и да му је све дозвољено. Данас је изгубио Москву, а како ће проћи на пролеће на следећим изборима није тако извесно како се труде да нам представе. А што се тиче Кине, економија је превише оријентисана ка западним тржиштима да би могла да игра неку радикалну независну политику. Не верујем да ће Корејанце пустити низ воду, али могли су барем неку блажу нијансу санкција. Овако остаје утисак да су их на неки начин издали, јер како год било ипак је Кореја ту да малкице узнемирава Амере. Што наравно никако не смета њиховим суседима. А то да добију на времену не стоји, па и ови не сисају весла. Мало тврђи став не би био на одмет. Да не заборавимо да се никоме не гине, не би се нико латио нуклеарке олако. Али видећемо која је поента овога. Притиска се само једна страна. Није фер, мада у политици такво што не игра. Мада ако Амери наставе са истим интензитетом да притишћу, нешто ће ипак морати да се предузме. Неће бити другог иѕбора.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Велика Метла19. септембар 2017. 00:32

      Много смрди однос на релацији Кина-америка-Русија! Нису ту уопште чиста посла!

      Избриши