Пол Крејг Робертс: Двосекли мач патриотизма


Понекад се питам да ли је највећа опасност која прети Америци хиперпатриотизам становништва. Највећи део америчког популуса сада ради на укидању права која проистичу из Првог амандмана играчима НФЛ лиге, при чему нико од тих запењених цензора не схвата да управо они, а не играчи, атакују на Устав САД. И раније је било случајева скрнављења америчке заставе, али је федерални суд увек пресуђивао у корист тужених - оних који су заставе палили, носили на одећи или шта год. Ал' нема везе, идемо Јово наново.

Директор "Хардвик" конфекције је повукао рекламе своје компаније са НФЛ утакмица. Ако је такво оглашавање до сада доносило добит акционарима "Хардвика", господин Ален Џоунс им сада наноси штету да би исказао протест против НФЛ играча што протествују - што му вероватно није пало на памет: First CEO Hits NFL Right in the Wallet Over 'Unpatriotic' National Anthem Protests.

А према овој вести -Americans Nationwide Burn NFL Tickets, Shirts in Solidarity With Trump | - белци из целе Америке пале своје НФЛ мајице и прескупе карте које су платили стотинама долара.

Један посланик из Луизијане је предложио закон којим би се забраниле субвенције "Њу Орлеанс сејнтсима" због њихових "срамних протеста". По републиканском посланику Кени Хаварду, у реду је да порески обвезници из Луизијане дају стотине долара субвенција свом НФЛ тиму, али само ако стоје док се свира химна, не и док клече при њеном извођењу. Хаварду очигледно никад није пало на памет да проблематизује то што сиромашни порески обвезници Луизијане дају стотине милиона долара власнику "Сејнтса" - милијардеру. А и примања играча далеко премашују просечне плате у тој држави: Louisiana State Rep. Pushes to Make NFL Team Pay for Its National Anthem Protests — Literally.

Бивши квотербек Џон Елвеј рече да верује како је "ово највећа земља на свету", али његова лична убеђења се изгледа слабо поклапају са све већим бројем играча што се придружују протесту: John Elway Responds to Anthem Protests — NFL Players Should Pay Attention to His Words.

Бил О'Рајли се опет појавио на "Фокс њусу", али овај пут само да би нагрдио играче што не мисле на ефекат свог протеста на америчке војнике у Авганистану, "који ризикују живот". Очигледно, О'Рајлију ни после свих година које је провео као новинар није свануло да животе војника - па и оних у Авганистану - ризикују похлепа војно-безбедносног комплекса за профитом и настојања неоконзервативаца да остваре америчку и израелску хегемонију: O'Reilly Makes Return to Fox News to Remind NFL Players About the Soldiers Fighting 3,000 Miles Away.

А Трамп, Трамп шаље е-писамца: "Да ли сте за свог председника Трампа, нашу заставу и ову велику земљу?"

Детињатост свега овога је једна велика америчка срамота.

Патриотически одговор није само атак на Први амандман, него иде и на руку тзв. идентитетској политици, по којој, а речима Хулија Рошаса објављеним у "Хафингтон посту", указивати поштовање нациналној химни је исто што и уважавати белачки супрематизам: HuffPost Op-Ed: White Athletes Who Stand for the National Anthem, Stand for White Supremacy.

Пре него што ме дупеглавци заспу е-писмима захтевајући да им разјасним зашто сам на страни антиамеричких мањина а против "највеће земље на свету", хајде да размотримо куда све ово води. Доброме - не. Исказани хиперпатриотизам је тако ирационалан да наноси штету интересима баш оних што осуђују играче, склањају своју робну марку и умањују приходе акционара, спаљују одећу и скупе улазнице, ускраћују себи омиљену забаву.

Док се војно-безбедносни комплекс, хегемонистички неоконзервативци и израелски лоби наслађују.

А наслађују се јер знају шта им је чинити са незналачким патриотизмом - усмериће га против Ирана, Северне Кореје, Кине и Русије. Профити ће им скочити до небеса, неоконске амбиције ће бити остварене, а Израел ће најзад успети да му САД уклоне још једну препреку  - Иран - ка стварању великог Израела.

Али да ли ће и бити како се надају?

Русија не може допустити да Иран постане вазал Вашингтона или да потоне у хаос какав су Ирак и Либија. Није далеко од Ирана, преко Азербејџана и Туркменистана, до муслиманских подручја Русије.  Ако падне Иран, следећа на реду за дестабилизацију је Русија. Поред тога, са Ираном у својим рукама, Вашингтон ће обухватити Русију и са истока, да и тамо инсталира ракетне базе, које ће онда бити посејане од Балтика, преко Источне и Јужне Европе, све до Украјине, Грузије и Ирана. Штавише, америчке ракете би из Ирана могле да допру до Кине за само неколико минута, исто као и ракете из америчких ракетних база на кинеским границама на Пацифику, никлим због "севернокорејске претње".

Кина од Ирана увози више од 20% потребне јој нафте. Из Либије је истерана када је Вашингтон смакао Гадафија. Да изгуби још и Иран...Кад-тад, Кина и Русија ће схватити да је у питању сам њихов опстанак. Кина је до сада била преокупирана стицањем, а Русија, вековима већ, грца да буде део Запада.

Политика руског руководства да на агресију Вашингтона одговара дипломатијом је потпуно пропала. Била је и изузетно скупа, а данас већ прети опстанку Русије. Видећемо да ли је Русија толико под контролом Вашингтона и милијардера што их је инсталирао Израел па да и даље не обраћа пажњу на сопствени национални интерес.

Што се тиче Кине, богатство не може бити замена националном опстанку.

Али Вашингтон ипак рачуна на слабости Кине и Русије, једине две земље кадре да му ограниче унилатерализам.

Међутим, и у Кини и у Русији постоје корективне снаге. Генералштаб Оружаних снага Руске Федерације је јавно саопштио да сматра да Вашингтон припрема изненадни нуклеарни напад на Русију. Апсолутно је незамисливо да би Путин могао да игнорише такав закључак. У Кини, историјски понос надзире глад за богатством. Кинези су чврсто решени да више никада не буду играчка страних сила.

Пре или касније, чак ће и ционистички лоби, онако с носем у небесима, схватити да би рат што би га Америка покренула против Ирана на захтев Израела покренуо Трећи светски рат, рат који би прогутао и Јевреје заједно са свима осталима, а све од "Нила до Еуфрата" претворио у пустињу.

На овом веб-сајту сам 27. септембра 2017. изнео шта мислим шта Запад може учинити да би се смањиле напетости што воде нуклеарном армагедону. А Русија и Кина? Оно што Русија и Кина могу учинити јесте да са Ираном сачине трипартитни споразум и објаве га целом свету.

Па да се психопате из Вашингтона и Израела увере да напад на Иран значи Трећи светски рат.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Мало предавање о економији за Русију и Кину

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Patriotism Is A Two-Edged Sword - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

Коментари

  1. Велика Метла29. септембар 2017. 10:32

    Патриотизам који је заснован на пљачкама по свету,убијањима легално изабраних председника туђих држава,окупације држава,неовлашћено нападање на државе свуда где могу,наношење било какве штете другима,није патриотизам,јер ту патриотизам престаје, него фашизам,расизам,нацизам,и све оно најгоре што људски мозак може да замисли! А у томе америкењци воде коло,и изнад свих осталих су за барем 6 копаља!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар