М. К. Бадракумар: Оде ли Тилерсон...

Cartoon Movement - MORON TRUMP AGAINST TILLERSON

Гласине о одласку државног секретара Рекса Тилерсона све мање личе на гласине. Њихова учесталост у медијима, нарочито протеклих месец дана, намеће утисак о неминовности, па се нико неће изненадити кад секира захвати и његов врат. Хоће ли или неће - у свим светским престоницама влада поприлична заинтересованост. Што важи и за Делхи, где га је недавно угостио Моди, нипошто једини срећан што је Тилерсон своју турнеју по подконтиненту започео изјавом да је Индија "неутрални партнер" САД, а све уз оштре критике Кине. Чак су и хиндуистички националисти уживали у америчким причама, а Тилерсонове заиста јесу биле богато намазане. Природно, разочараће их његов одлазак са главне сцене.

Али Тилерсонов одлазак значи много више од пуког смењивања. У свету византијске политике каква се води у Вашингтону, он се удружио са секретаром одбране Џејмсом Матисом. У ствари, најупечатљивије у Тилерсоновом говору о трансатлантским односима прошлог уторка у Вашингтону јесте то што су његови погледи били тако очигледно у супротности са размишљањима која се генерално приписују Трампу, а односе на стратегију зауздавања Русије и санкције, русофобију и слично. Као да смо слушали Кондолизу Рајс. Чинило се да Тилерсон политичи. (Погледајте мој чланак "САД демонизују Русију да би ујединиле савезнике из НАТО-а" / US demonises Russia to rally Nato allies – Indian Punchline.)

Одлазак Тилерсона оставиће Матиса рањивим по бројним питањима - Сирије, Авганистана, Украјине, Русије... У принципу, Матис се бори за стално војно присуство САД у Сирији, док Трамп хоће окончавање тамошњег рата и прихвата помоћ Русије у преговорима о решењу. Трамп не сматра да Асад мора да оде, што значи да Матис не може да задржи тих 13 америчких база у Сирији ако Асад остане председник и у прелазном периоду. Зато смо и гледали како Тилерсон лукаво обнавља "питање Асада" и успоставља га као "црвену линију" за сиријски мировни споразум, и како је Стејт департмент, само после пар сати после Трамповог и Путиновог сусрета у Данангу 11. новембра, одржао телеконференцију у којој је подрио заједничко саопштење руског и америчког председника о Сирији (транскрипт можете прочитати овде). Такође, Пентагон, који главну реч има и у Авганистану, није вољан да обустави војну подршку сиријским Курдима.

Због свега овога, изузетно је важно ко ће бити постављен на Тилерсоново место. Штампа, па и "Њујорк тајмс", углавном спомиње Мајка Помпеа, директора ЦИА-е. Наравно, Помпео је "профи" у политици. Али, занимљиво је да нема много новца, што је необично за америчког политичара. Његово лични иметак је 2014. године процењен на само 345 000 долара - да, мање од пола милиона долара - иако је у политици више од четврт века. Заправо, Помпео је по личном богатству 311. од 435 сенатора и конгресмена са Капитол хила. Изгледа да има и таквих који не раде за нафташе, Вол стрит или произвођаче оружја. То као прво. Међутим, најфасцинантније код Помпеа је што је овај политичар италијанског порекла у покрету Чајанка (Tea Party) у оквиру Републиканске странке. Генерално, "чајџије" верују у супер јаку Америку, али имају мало интересовања за стварање или надгледање либералног међународног поретка. Уопште их не занимају "побољшавање државе" далеких земаља, "међународна помоћ", међународни судови, глобализација, Уједињене нације, Џорџ Сорош...

Оно по чему се чајџије разликују од обичних републиканских конзервативаца јесте "националистичко расположење", чији је амерички зачетник Ендрју Џексон. Прваке Чајанке мотивишу страх и анксиозност којима је узрок њихово уверење да је Америка у брзом опадању. Са Помпеом, Трамп се вероватно нада да ће добити државног секретара коме је блиска његова визија спољне политике - што код Тилерсона никада није имао, а код Матиса неће ни имати.

Indian Punchline - Reflections on foreign affairs

Напомена преводиоца: Не чини ли се и вама да је М. К. Бадракумар остао недоречен? Шта је са питањем Израела и Ирана, код кога Трамп и Тилерсон такође имају различите погледе? У Трамповој "визији спољне политике" звезда водиља је - Израел. А Помпеова? Ево примера, шта пише израелски "Хаарец": New CIA director Mike Pompeo has hawkish history on Israel and Iran - Haaretz.com

Све у свему, за Србију је добро ако Тилерсон оде - и Кондолизи Рајс пропадне прилика да преслишава Александра Вучића - али ни за једну државу, за цео свет, не ваља ни Трампова политика "Направимо Велики Израел", маскирана у "Учинимо Америку поново великом", какву би спроводио и Помпео.

Прочитајте и превод који ћу објавити пар сати после овога. Јер Гилад Ацмон, на другу тему и другим поводом, у суштини говори о истом, истом покретачком духу "америчке" спољне политике.


Претходно од истог аутора: М. К. Бадракумар: Иран матирао Израел и САД

Аутор: М. К. Бадракумар
Извор: What Tillerson’s exit means for India – Indian Punchline
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

Коментари

  1. Одговори
    1. Хвала Вама на лепим речима.
      И да будем искрен, преводити индуски енглески јесте труд. Мада и то боље него га слушати - мени је немогуће.

      Избриши

Постави коментар