Пајкићологија: Војска у сенци


Синоћ је у Београду, као једној од најважнијих европских престоница, приказана рестаурисана верзија Мелвиловог потресног ремек – дела, „Војска у сенци“. Београд је један од прва три или четири града у којим је приказан овај филм, из разумљивих разлога. Начин на који су, под немачком окупацијом, деловали илегалци Југословенске војске под командом генерала Михаиловића, интерполирани међу агенте Недићеве окупационе управе, као пример пионирског отпора гестапоу, био је у извесном смислу узорит Француском покрету отпора који је почетком четрдесетих бројао нешто око 6оо људи.

Окупатор све раздробио, на фотографијама сачувано

Шта рећи о изложби Ивана Максимовића а не утицати на слободу посматрача? Фотографије говоре саме. Нису потребна тумачења.

"Врисак" - фотографија са изложбе
Поводом изложбе фотографија "Косово, не/стваран живот" аутора са КиМ Ивана Максимовића у Ликовном салону Народног универзитета у Трстенику од 15. до 29. марта.

Све је јасно и - тешко за гледање. Овде нема монтаже и импровизације. Зар није око нас, у србској црној свакодневици, често, и горе? Већина ових слика имају такву тежину и траже наша размишљања која требају и морају да иду, до Јасеновца, до питања: Зашто су титоисти побили, у хиљадама, све оне најумније Србе, који су могли да обнове државу, разорену од Хитлерових нациста и англосаксонаца.

Усуђујем се да прокоментаришем време у којем су настале и понешто о аутору који се усудио да то понуди публици.

Језикофил: Астал против стола

Једно је сто а друго је астал.
Контакт са мађарским језиком био је последица велике сеобе Срба 1690. године, која је одвела српски народ на територију данашње Војводине, тадашње Аустроугарске монархије. Језички утицај мађарског на заједницу отргнуту од матице и без школа и цркава био је, практично, неминован. Једини културни центар био је на месту где је био пресељен људски потенцијал манастира Раче, а то је Сентaндреја. Језички додир са Мађарима, као великим феудалним господарима, најчешће је ишао у правцу позајмљивања речи које се тичу материјалне културе, друштвених односа и управних система. Тако смо из мађарског језика, или само путем њега, добили доста речи за којекакве алатке, предмете из покућства, за ствари и просторије као што су: астал, ашов, добош, карика, кецеља, бунда, ципела, чизма, прслук, фиока, соба, џак, шатор и сл.