Српско национално се највидљивије истребљује кроз културу. Не подржавајући, не обнављајући, не стварајући, не посвећујући пажњу културном садржају са националним и националистичким предзнаком, Срби помажу у гашењу културе која их чини особеном заједницом, помажу спољним чиниоцима који се труде да униште српске особености, српски идентитет и оно што нас разликује од тикве без коријена.
Чак и у народној музици, културном изразу којим је Српство традиционално преплављено, родољубље се гаси. Повремено, националистички се израз пробије на главну сцену овдје или ондје, неке медијске платформе му дају нешто простора, већина не да ни мало.
Неприродно је да се на водећим српским телевизијама не чују народне пјесме које славе српско народно име, подвиге, хероје, тугује над поразима, помињу жртве, мученике. Неприродно је да се не чују гусле, ганге, да се на прсте могу избројати представници српске етничке културе у музици, осавремењене или традиционалне, за које се зна шире од њиховог села, тако да кажем.
