среда, 24. мај 2017.

Слатке муке корисника Арч Линукса

Дрхтавог прста над тастером enter после још једног укуцавања sudo pacman -Syu у терминал свог система, корисник Арч Линукса (Arch Linux) из Џексонвила на Флориди  је деловао крајње анксиозно - пишу тамошњи медији.

Показујући на текст Proceed with installation? [Y/n], који је злослутно титрао на терминалу, флоридски пингвиниста је репортерима описао стресни а свакодневни арчерски дрил: "С једне стране, волим што ме скоро сваки дан чекају нови програми и системи пакета, ал' знате ону народну - апдејт дневно, срање извесно. A кажу да је Арч Линукс KISS систем (Keep it simple, stupid). Пре ће бити да је за мазохисте."

Наш пингвиниста, који је рекао да ће бити довољно да га представимо само са Тим, није хтео да открије где је тачно чуо народну пословицу коју је цитирао: "Ама негде на интернету. Кружи па чујете. А кружи зато што свака нова надоградња Арча може да вам скрши систем, измени податке, читаву породицу отера у комунисте и сл. Али, све у свему, за сада сам задовољан и уживам у свом Арчију."

Милан Миленковић: Надсрбљавање


Од појаве нових, посткомунистичких Срба, уочљива је појава по којој овај текст носи наслов. Ко је бољи Србин, која су мерила која некога чине Србендом, а некога тек Српчићем? Ко је давалац атеста, односно ко је тај који меру српства одређује? Ко је овлашћени обер-Србин?

Суштина снобизма је, каже највећи српски социолог културе, Милош Илић, у имитацији и диференцијацији. Дакле, прво се имитира нешто што се не разуме (српство, православље, облик државног уређења) и то тако што се нема увид у живе узоре (јер је, због комунизма, настао дисконтинуитет у традицији и обичају), већ се следе папирни узори, књиге и извикани интелектуалци (готово сви, попут Данка Поповића, бивши оберкомунисти), или давно преживели, у политичком смислу, Љотић и Николај Велимировић. Све патриотске лекције су учене, дакле, без живог узора, без традиције и обичаја, те су зато мртворођенчад, скупа са онима који лекције држе.

Осредње школовани фићфирићи, провинцијски вуковци и деца комуниста су се дочепали србовања и безочно и бесрамно себе прогласили овлашћеним патриотама, од Драшковића и Шешеља, до ових данас.