На овај Дан сећања, у понедељак 29. маја 2017. године, биће обележена стогодишњица рођења Џона Фицњералда Кенедија, 35-ог председника САД.
ЏФК је убијен 22. новембра 1963., крајем треће године свог председничког мандата. Истраживачи, који су године и године утрошили проучавајући доказе, дошли су до закључка да је председник Кенеди убијен у завери ЦИА-е, Генералштаба и Тајне службе. (Погледати, на пример, JFK and the Unspeakable од Џејмса В. Дагласа.)
Кенеди је ступио на место председника као хладноратовски бојовник, али је, радећи са ЦИА-ом и Генералштабом, увидео да војно-безбедносни комплекс има сопствени и себични тајни план опасан по читаво човечанство. ЏФК је почео да ради на смањивању напетости између САД и СССР-а. Његово одбијање плана напада на Кубу и Операције "Нортвуд", превентивног нуклеарног напада на СССР, и намера да се после поновног избора повуче из Вијетнама, заједно са неким говорима у којима је најављивао промене у спољној политици атомског доба (погледати, на пример, овај снимак), уверили су војно-безбедносни комплекс да представља опасност по њихове интересе. Хладноратовски конзервативци су га сматрали наивним у погледу "совјетске претње" и опасним по националну безбедност. И то су били разлози за његово убиство, нарочито када је 10. јуна 1963. објавио почетак преговора са совјетима о споразуму о забрани нуклеарних проба и обустављање америчких атмосферских нуклеарних проба.
ЏФК је убијен 22. новембра 1963., крајем треће године свог председничког мандата. Истраживачи, који су године и године утрошили проучавајући доказе, дошли су до закључка да је председник Кенеди убијен у завери ЦИА-е, Генералштаба и Тајне службе. (Погледати, на пример, JFK and the Unspeakable од Џејмса В. Дагласа.)
Кенеди је ступио на место председника као хладноратовски бојовник, али је, радећи са ЦИА-ом и Генералштабом, увидео да војно-безбедносни комплекс има сопствени и себични тајни план опасан по читаво човечанство. ЏФК је почео да ради на смањивању напетости између САД и СССР-а. Његово одбијање плана напада на Кубу и Операције "Нортвуд", превентивног нуклеарног напада на СССР, и намера да се после поновног избора повуче из Вијетнама, заједно са неким говорима у којима је најављивао промене у спољној политици атомског доба (погледати, на пример, овај снимак), уверили су војно-безбедносни комплекс да представља опасност по њихове интересе. Хладноратовски конзервативци су га сматрали наивним у погледу "совјетске претње" и опасним по националну безбедност. И то су били разлози за његово убиство, нарочито када је 10. јуна 1963. објавио почетак преговора са совјетима о споразуму о забрани нуклеарних проба и обустављање америчких атмосферских нуклеарних проба.