уторак, 30. мај 2017.

Владан Ивковић: Рехабилитација српског обрасца



Рехабилитације и њихови навијачи


Код сваке нове рехабилитације српских вођа из Другог свјетског рата распламса се расправа о томе ко је издајник, ко сарадник окупатора, а ко витез и борац за слободу. Жигошу се појединци као фашисти и антифашисти, као да то треба да има неке везе са Српством.

И никаквог напретка у разумијевању материје нема, нити ико од учесника има користи од те расправе. Како и да има, кад се ствари посматрају кроз потпуно погрешну призму, потпуно искривљен образац, тако да се комплетна прича своди на чисто навијачку и паролашку, што је јако штетно.

Да би се избјегла навијачка реторика коју Срби толико воле и подају јој се, мора се учешће у расправи одвојити од тога шта ти је био ђед, иако је за већину Срба то основна, често једина премиса од које полазе у овој, за будућност српског народа кључној расправи о прошлости. Дакле, не интересује ме шта ти је на капи носио ђед. Већина ђедова су се свакако пушке лаћали да одбране нејач, а не идеологију или поредак.

Пол Робинсон: Мање гледања телевизије - више конзервативизма

Извор за фотографију: How Russians Perceive Information War | Intersection

Протесте против корупције одржане прошле недеље у Москви и другим руским градовима неки кругови узимају за доказ да је руска младеж све више настројена против "Путиновог режима". Указивао сам да расположиви социолошки докази не подржавају такву тврдњу, али и даље има аналитичара који су мишљења да промена начина коришћења медија води у том правцу.

Део "наратива" проистеклог из протеста тиче се чињенице да млади Руси мање гледају телевизију од својих родитеља и старих. По неким коментаторима, то значи да руска држава постаје све немоћнија у ширењу пропаганде, па јој зато прети опасност да изгуби контролу над становништвом. На пример, тврдо антирежимски "Интерсекшн проџект" је данас објавио чланак у коме се расправља о информационом рату руске државе вођеним тако да се код становништва ствара утисак да Русију нападају и спољни и унутрашњи непријатељи:

"Али млади Руси не само што прате вести углавном  преко интернета, него игноришу и могућност сукоба са Западом...неизбежна смена генерација може довести до ситуације у којој ће сама идеја информационог рата као средства уједињавања руских грађана спрам спољних и унутрашњих непријатеља изгубити своју некадашњу ефикасност." - How Russians Perceive Information War | Intersection

Површно гледано - прихватљива теза.  Али код строжијег преиспитивања - неодржива. Што рече Денис Волков из Левада центра у "Газети.ру", на основу истраживања што га је спровео Центар, чињеница да млади Руси не гледају ТВ толико као старије генерације не значи да телевизијске вести компензују тиме што политичке вести прате преко интернета, поготову не вести "либералних" и "прозападних" медија. Шта више, политичке вести их уопште не занимају!

Ако укључите ТВ вести - политици не можете утећи све и да хоћете. На интернету пак, морате да их потражите, а што многим младим Русима ни на памет не пада. Они ће на интернету погледати спортске вести, шта им ради омиљено "селебрити" биће и сл., али ће мало, ако уопште, обратити пажњу на руске и међународне политичке вести. У том смислу, каже Волков: "То што руска младеж масовно одбацује телевизију у корист интернета не значи да је алтернативних ставова, већ да мало зна шта се дешава." Другим речима, окретање интернету од младих Руса не прави антирежимлије, али их чини више необавештеним.

Волков напомиње да комбинација интернета и релативне политичке необавештености руске младежи не нуди бог зна какве могућности онима који би да интернет искористе да привуку пажњу младих људи. Политичари попут Алексеја Навалног имају неке танушне шансе, али и Навални је мање познат међу младима (45%) него међу руским становништвом у целини (55%). Млади Руси мало знају о опозицији, каже Волков. Пребацивање на интернет не би јој много помогло.

У ствари, необавештеност, мишљења је Волков, може довести до веће конзервативности младих и њихове веће подршке властима. Пошто се не "смарају" политичким вестима, покупиће "своје" политичке ставове из окружења, од родитеља, ујака, деде, бабе...Резултат таквог процеса, "што чак и независни социолози признају, јесте да је подршка властима код младих људи 15% виша од просека".

И заиста, интернет је изменио путеве обавештавања о политици и политичким догађајима, тиме и светоназоре - али не начин како многи мисле или прижељкују.


Аутор: Пол Робинсон
Извор: Less TV, more conservative | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System