Име је и даље звучно док се власник имена једва чује. Тако доктор може бити позван на консултације у спаваћу собу монарха и он ће у њу ући на врховима прстију, али уместо страшног владара може угледати ушиљено лице уплашено од предсмртне болести како само мало извирује испод покривача.
Исто тако је свештеник позван да обиђе режисера којег је тешка болест оборила у постељу. Позван је да причести болесника, премда је овај једва могао да прогута и мало воде од бола. На зидовима је било окачено мноштво фотографија из времена кад је садашњи болесник заповедао војсци оператера, сценариста, шминкера и уметника; кад је цедио из њих потребне сокове, а од сокова правио интелектуални коктел – призор забележен на траци. Тамо, на фотографијама, био је енергичан, сигуран у себе и усмерен ка циљу. Тамо је изазивао поштовање и скривену завист. А овде, испод покривача, био је ситан, сувоњав и измучен. Овде је у човеку изазивао само сажаљење и порив да се сети неког реда из књиге Проповедника.