 |
| Зна "Економист" Ротшилдових шта ради (заговара) |
Крајем 1999. године, Владимир Путин се обавезао да породици првог председника и чиновницима из Јељциновог времена јамчи безбедност и очување "статуса кво", стварајући политички тренд назван "континуитет власти", а све под слоганом "без потреса". Мало ко сумња да ће 2018. Путин кренути у трку за нови мандат, али се све више људи пита ко ће њему вратити услугу 2024. године?
Једва да се окончала прва година Путиновог првог мандата, кад се учинило да су обећања из 1999. већ испуњена, а Јељцинов наследник је започео, чинило се, строгу политику према олигарсима из 90-их. Међутим, она се взавршила на једном великом и индикативном послу.
Владајућа елита схвата да остаје још само шест година да се припреми за пренос власти (под претпоставком да ће 2018. ићи све по плану), потребно је одмах почети преображај режима, не чекајући крај 2024. Можда ће Путин заузети часно место у новом
Државном савету, о којем колају гласине већ више од шест месеци, и припремати себи наследника.
Али шта ће се десити са елитом, односно са ресурсима које та елита жели да сачува? Верује се да Путин и дан данас држи "официрску реч", дату "породици" (Јељциновима кћерима, њиховим љубавницима, пријатељима и пословним партнерима које Руси зову "породица" - прим. прев.), па зато многи олигарси и бивши истакнути чиновници из 90-их остају недодирљиви. А у нултим годинама (2000-2009. - прим. прев.) су стасали нови изданци елите.
Поуздано,
према извештајима јавних гласила, "ухлебљени" су многи синови садашњих чиновника. Тако је син заменика премијера Дмитрија Рогозина добио најважније место у ваздухопловној сфери - Рогозин Млађи постављен је за генералног директора акционарског друштва "Иљушин". Пре тога је радио на одељењу за имовинске односе Руског министарства одбране.
Деца Сергеја Киријенка (краткотрајног премијера из доба Јељцина, а после шефа руске атомске агенције - прим. прев.) такође су добро распоређена: најстарији син је потпредседник "Ростелеком"-а, а кћерка на челу једног од пројеката у Агенцији за стратешке иницијативе.
Син бившег шефа руске председничке управе, Сергеја Иванова, је руководилац рударске дијамантске компаније АЛРОСА. Најстарији син Николаја Патрушева, секретара савета безбедности Руске Федерације и бившег шефа ФСБ-а, је председник одбора руске пољопривредне банке "Россельхозбанка", а постао је банкар прошле године, и већ добио Орден за заслуге од председника. Млађи син Патрушева је на дужности председника одбора директора "ЦентрКаспњефтегаз"-а, заједничког предузећа "Гаспром"-а и "Лукоил"-а за експлоатацију и прераду каспијске нафте.
Сергеј Матвијенко (син Валентине Матвијенко, председнице Горњег дома - Савета Федерације, која је пре пар дана била код нас у поасети - прим. прев.) је још пре десет година постао директор компаније "ВТБ-Девелопмент", а онда је поднео оставку на свој захтев и сада је сувласник осам компанија. Пјотр Фрадков, син бившег директора Спољне обавештајне службе и бившег председника Владе Михаила Фрадкова, пре десет година је ушао одбор директора зависног предузећа "Аерофлот - ОАО "Терминал". Најмлађи син Фрадкова је 2015. године постао заменик управника председничких послова.
Денис Бортњиков, син шефа ФСБ-а, Александар Бортњикова, члан је управног одбора ВТБ банке. Он и синови Јурија Чајке (државног тужиоца Руске Федерације - прим. прев.), су се због јавних истрага шалили да им у послу помаже распоред звезда ... на очевим еполетама.
Син потпредседника Владе Дмитрија Козака је руководилац руске филијале фирме "Зублин имобилиен" (Züblin Immobilien). Син шефа Росгвардије Виктора Залатова је 2017. године преузео место заменика шефа одељења за спорт и туризам московске градске владе.
Кћерка Сергеја Шојгуа ради као психолог у Центру за хитну психолошку помоћ Министарства за ванредне ситуације, од 1999. године, и за само две године је постала заменик директора, а затим и директор у 2002. години. При чему је позната као професионална у свом раду и у потпуности посвећена послу. Можда овај изузетак потврђује правило.
Листа успешне деце високих чиновника је подужа и стално се допуњава. С једне стране, могуће је слепо веровати да су представници "златне младежи" са "најбоњим генима", добивши сјајно образовање у западним "бизнис-школама" или на најбољим руским универзитетима, све време посвећени послу и да остварују феноманалне успехе, градећи муњевиту и успешну каријеру. А може се помислити и да је звање чиновника у Русији наследно.
"Пренос власти је кључно питање оне од јавности скривене руске политике. А елита се налази у веома сложеној ситуацији", каже у разговору за "Накануне.RU" политолог, директор Центра за политичка истраживања Универзитета за финансије Павел Салин. "Зато што сада морају да ревидирају излазну стратегију."
А шта је то излазна стратегија? Досадашњи концепт елите завршавао се на томе да су чиновници покушали да уклопе своју децу у западна друштва, шаљући их у иностранство да студирају: деца су морала да уче, а затим да послују и пуштају корене, да стекну корисне везе са западном елитом. Златна омладина је постала "резервни аеродром" за њихове мајке и очеве - њихов задатак је био обезбеђивање сигурне пензије на Западу, објашњава политички научник. Али сада је такав прозор могућности за званичнике затворен, а представницима владајуће класе је то тек сад дошло из д... у главу. Сада се мора у Русији тражити место за мирну старост. Такође, сада је важно сачувати имовину и гурнути децу на власт, да се осигура безбедност.
Да ли се због тога у Русији нападно пропагира монархистички модел са јаким владарем и аристократским династијама у настанку, да се оправда у очима народа, такво наслеђивање високих положаја, од стране отуђених група на власти? Припадници елите, који народу намећу култ Николе Другог, не би имали ништа против да се пробуде у златној палати, одвојени високом оградом од тог истог народа. Да, говоре нам, пренос власти "наслеђивањем" у развијеним западним демократијама се практикује од памтивека, и у ствари, упркос чињеници да су САД "најслободнија земља на свету", власт је читав век у рукама неколико породица са чувеним презименима: председници и високи чиновници увек долазе из одабраних породица "америчке аристократије" и потпуно су зависни од тог окружења.
Али, да ли је исто то могуће и у Русији? У доба Стаљина, "протежирање" деце се сматрало срамотом и, успут буди речено, друштво га тако гледа од тог времена. Номенклатуре из доба перестројке радо су уживале у привилегијама и "удомљавале" децу куд год су могле, а 90-их година ова пракса се коначно укоренила. Грешка система је у томе што сваки нови владар може отерати претходнике са двора. Ако у Русији, после 2024. године, почне ера "континуитета" власти, чему се може надати садашња елита?
"Новим концептом се разматра укључивање покољења принчева у руску владајућу елиту", каже политички аналитичар Павел Салин. "Раније се ова опција није разматрала јер није било неопходно. Али Владимир Путин још није обзнанио како ће проћи пренос власти. Очигледно је да је уморан од инертности елите и да се ослања на оне који се називају младим технократама - оне који не припадају елитној групи, и нису деца садашњих чланова владајуће класе. Пренос власти наслеђивањем, у ширем смислу, природна је поретку ствари у западним демократијама. Тамо постоје институције за очување елите, затворени приватни клубови, скупа образовања на колеџима, и све друго. Али, чињеница је да се западни режими не персонификују, и то видимо на примеру САД, када елита веома успешно усваја и асимилује било ког председника. А руски политички режим је по природи много више персонализован, и све зависи од појединца који ће се дочепати власти. Кад би код нас све било као на Западу, руска елита би била срећна, али наш систем при преносу власти доживљава јаке турбуленције."
Зато је монархизам идеологија која се данас подржава не само уз помоћ образовања, већ и пропагира у биоскопима, у цркви, са ТВ екрана. Наравно, "Матилда" и "Бели официри-хероји" су корисни за елиту, која је у својим рукама држи државне корпорације, за њих је и права монархија - идеална опција. На крају крајева, то је ригидна вертикала моћи, подразумева породично наслеђивање и раздвајање класа. То је поштовање монархистичке идеје која не дозвољава "стоци" да поставља питања и чуди се утврђеном стању ствари. Уз помоћ одређене идеологије постављају се темељи - очување имовинског раслојавања, понизност пред влашћу богатих, вера у цара - неважно да ли га званично тако зовемо, или га једноставно називамо "јак и моћан" вођа. Како публициста и историчар Александар Колпакиди каже у разговору са "Накануне.RU", за све ово није потребна "званична" монархија. Довољна је "кобајаги монархија."
"Сада имамо имовинско раслојавање, као и 1905. године: деца чиновника и олигарха су добро распоређена у управним одборима државних корпорација, лепо су обезбеђена. Ово није ништа ново, свега овога је било и кад су нас плашили крајем света, са говорнице извикивали да је "слобода, једнакост и братство" погрешна идеја, да нам слобода не треба, да је све то од ђавола. Такво црновековно безакоње Русија није видела у последњих 100 година. Ми смо се вратили у прошлост не 100, него 110 година. И што више тонемо, монархисти све више следбеника налазе међу неписменим људима."
Заиста, што се тиче раслојавања у друштву, према
истраживању Филипа Новокмета и Томаса Пикетија из Париске школе економије и Габријела Зукмана са Универзитета Калифорније у Берклију, неједнакост у Русији је достигла ниво из 1905. године. Научници су проценили овај показатељ као однос средстава најбогатијих 10% домаћинстава према целом БДП-у ("националном производу"). Истовремено, "оф-шор" имовина се од средине 2000-тих година стабилизовала на око 75% БДП-а.
И "прави наследници" царске династије, који као ајкуле које су осетиле мирис крви у мору, већ дуго круже око нашег брода, замрачују идиличну слику будућности, копирајући прошлост, а да их у изборној години не заборавимо, држе конференције за новинаре у Москви. Тамо подсећају како само они имају право на руски престо и да су "спремни". Црква већ дуго говори о повратку монархије у Русију, представници РПЦ на највишем нивоу више пута су признали да је монархија за њих идеалан поредак. Па, ако има престола, онда постоје претенденти. Шеф "Царског Дома", "Велика књегиња" Марија Александровна Романова не искључује обнову монархије у Русији, и каже да је њена породица спремна да "испуни дуг". Истина је да је за оживљавање монархије "још рано", признаје она, али чланови "царске куће" у сваком тренутку могу да преузму велики терет у облику Русије.
Реанимација "наследника" је део свеукупног плана, каже доктор историјских наука Александар Пизжиков: "Плана о поновном рађању Православља, самодржавља, народности." А "потомци куће Романова" су потпуно комерцијални пројекат. Ко су у ствари ти "потомци"?
 |
| Викторија Федоровна Романова с адолфом Хитлером |
Отац Марије Владимировне је у Великом отаџбинском рату командовао Корпусом царске војске и морнарице у чијем су саставу били монархисти из СС дивизије "Карло Велики" (углавном Французи - прим. прев.) и СС дивизије "Валонија" (углавном Белгијанци из Валоније који говоре француски - прим. прев.), као и дански СС корпус. Супруг његове рођене тетке, новопројављене царице, Фердинанд, служио је у немачком Луфтвафеу и стекао чин генерал-потпуковника. Кирил Владимирович - деда тренутних "наследника" - са супругом је 1920-их спонзорисао немачке националисте. Као што можете видети, не постоји ништа изненађујуће у чињеници да монархистички "трендови" иду барабар са причом руског ученика о "невиним жртвама" хитлероваца (Руси никако да их назову бар нацистима, ако већ не могу да превале да су то били Немци, прим. прев.) под Стаљинградом. Недостаци промонархистичког (као антисовјетског на првом месту) образовања су управо такви да млади изненада почињу да саосећају са фашистима завојевачима.
"Управо је економски поредак који је владао у данима монархије, под утицајем унутрашњих и спољашњих фактора, и довео земљу до револуције и грађанског рата. Тешко да ће "Књегиња Романова" њиме обновити друштвену праведност у Русији", каже заменик директора Института за стратешке студије и предвиђања РУДН Никита Дањук. "Мало је вероватно да ће руски народ желети да види на челу земље особу чији је отац био саучесник нациста и позивао руску емиграцију у војску Трећег Рајха да би уништили Совјетски Савез и потом вратили монархију."
Узгред, ако се озбиљно приступити овом питању, онда треба знати да је Николај Александрович лишио Кирила Лажнопрвог свих права да наследи престо, много пре него што је потоњи емигрирао из Руске империје. То значи да они, поред чињенице да су потомци доказаних фашиста (како иначе звати људе који су служили Хитлера?), такође немају право да се називају легитимним наследницима. Онда су превара и сви ордени које је, од 1990-их, "Књегиња" додељивала губернаторима и другим високим чиновницима, а које може да додели само руски цар (кога нема). И као што то описује саме чиновнике који су узимали ово и овакво ордење, аговори много и о дечаку кога проклињу, који такође жели да буде почаствован и да прима награде од деце и унука нациста?
Док је самозванa глава Царског Дома " Кнегиња „Романова" меркала „Мономахову круну", (чувена крзнена царска круна цара Владимира Мономаха била је и у Српском народном музеју у Београду, на изложби крајем осамдесетих година прошлог века - прим. прев.), а руски ђак са севера у Бундестагу читао свој састав о "невино страдалим" хитлеровцима у Стаљинграду (у Русији је пре неколико дана избила огромна афера, која се са интернета пренела у јавна гласила, а све поводом говора средњошколца Николаја Десјатниченка, који је Немце погинуле под Стаљинградом назвао невиним жртвама које су само желеле мир - прим. прев.), покрет "Четрдесет пута четрдесет" дошао је са креативним предлогом да се уклоне звезде из Кремља и да се врате двоглави Орлови "хиљадугодишњег Руског царства." Ова иницијатива је била "вишња" на монархистичкој торти, земља је у пуном замаху борбе са совјетским именима и споменицима, ту и тамо чују се иницијативе за преименовања - као она које се појавила у новембру уочи стогодишњице Велике октобарске социјалистичке револуције, али не у суседној Украјини, већ у Русији која се бори са фашизмом и тероризмом.
Иначе, у болним радовима десовјетизације посебна пажња посвећена је Криму. Пре неколико дана, на дан "избељивања" полуострва, откривен је споменик Александру Трећем у Јалти, у Ливадском дворцу. Са Крима је испливала јавни тужилац Наталија Поклонскаја, држећи "освећену" икону Николаја, током марша бесмртног пука. Она је покренула беспоштедну борбу против редитеља трећеразредне мелодраме "Матилда", у којој је историјски карактер Николаја Другог гледаоцу представљен као несветачки. И баш тај "пензионисани" Николај Други је у Ливадском дворцу, потезом пера, да би узео паузу од светских брига, замолио шефа Привремене владе да његовој породици оставити макар овај дворац на Криму.
Публициста Максим Шевченко, на пример, сматра да ће управо те, друштву подметнуте приче, како су Романови поднели за народ неку врсту жртве, довести до тога да се царској породици да ... Ливадски дворац. И тако ће се нова властела (настала, случајно, од совјетског радника и сељака) "искупити" код "наследника" Романова?
Уопште узев, повратак монархије у Русији је веома деликатан проблем. Бити цар, пре свега, је опасно. Николај Други - и његов је "Финални акорд" у плесу смрти, јер је убиство цара - дете таквог режима. Узгред, чак и сами Романови су убијали децу, која су мимо своје воље били претенденти на престо (сетите се сина Марине Мњишек). А цела прича о "покајању због нашег владара" само је доказ древне латинске пословице "Што је дозвољено Јупитеру није дозвољено бику". Само убијање својих (мисли се на рођаке или велможе - прим. прев.), било да су свети било да нису, било деце било жена - зарад наслеђивања престола у Русији, често је зависило само од покрета руком, али ако се народ дигне на цара, он би требало да се покаје.
Пре тачно годину дана, пре појаве "године помирења" 2017. (као што ју је назвала власт) огласио се у часопису „Агањок“ („Варница“ - прим.прев.) представник аристократске породице Столипин-Случевски, директор Центра за регионални развој "Столипин". Седокоси властелин је признао да су прави носиоци Русије, коју смо изгубили, они - аристократе у изгнанству, а не "стока", који сада држи власт у својим рукама и користи технике испробаване вековима, па се још шепури владарским скиптром. Штавише, истински носиоци Русије не могу бити прљава деца сељака и пролетера, која себе замишљају као официре, генерале и питомце. Прљавштина је прљавштина, а он - кнез је кнез. Ми бисмо онда морали да нагађамо које ће врсте бити "помирење", али су наивни људи до краја веровали да век револуције неће пролетети поред велике и моћне земље као звезда падалица.
Дакле, данашњи господари, који се пријављују за еполете и саборе, бледе пред емигранатима - "истинским носиоцима рускости" - и претворају се у лакеје. А оживљавање монархије је спрегнуто са стварном опасношћу по живот – може створити много "наследника". Са друге стране, напустити тако корисну идеологију није лако.
"Сигуран сам да у нашој земљи никакве монархије неће бити. Постоји варијанта да се појави нова странка за подршку властима – монархистичка. Када нема развоја, јављају се авети, то је логично. У одређеном делу становништва расте вера у неопходност постојања Цара, утолико пре што читава пропагандна машинерија ради на стварању култа. Сада је 20-25% становништва потпуно спремно да гласа за било ког монархистичког кандидата. Зашто то не искористити? Недавно је објављена вест о ставарању некаквог друштва "Двоглави орао", на челу којег је весели Малофејев (предузетник, власник ТВ станица и политичар, близак патријаршији и властима - прим.прев.), а верујем да ће ту уденути и Поклонскају (госпођица је бивши јавни тужилац Крима а сада посланик у Државној Думи, прославила се необузданим и помало дегутантним обожавањем Путина - прим.прев.).
Заправо, спремна је десно-конзервативна странка. На политичком пољу, она ће наводно наступати против центристичке Уједињене Русије. Ову странку ће контролисати руски "православни олигарси", каже историчар и публициста Александар Колпакиди у изјави за "Накануне.RU".
Али све ово је замазивање очију народу. У стварности, "покољење принчева" је стасало и засијало на политичком небу, али за сада је још увек нејасно да ли ће Владимир Путин иза себе оставити настављача дела или наследника, како ће осигурати пренос власти после 2024. године, да ли ће то бити већ поменуто место у Државном савету или нека друга дужност која обезбеђује улогу националног вође? И да ли ће овај настављач-наследник држати "официрску реч", као што је Путин држао своју према породици Јељцина?
"Зашто морамо да непосредно уводимо монархију? У цивилизованом свету, то се зове демократија уз очување имовинског раслојавања", каже политиколог Александар Жиљин. "Нисмо се ми вратили у капитализам од пре 30 година, него у феудализам. Феудализам захтева строго раздвајање и ограничавање права, а нови председник неће служити народу, већ онима који га унајмљују."
И ето невоље - имовина наших елитиста је углавном пренета у иностранство, тамо је чувају. До сада је била безбедна. Остаје само да сазнамо како ће се Запад понашати у односу на Руску Федерацију и у том погледу. Ускоро ће Доналд Трамп добити "Извјештај о олигарсима и парадржавним организацијама Руске Федерације", који говори о присуству корупционих рачуна и имовине руских чиновника и олигарха у западним банкама. И могуће је да ће током следећег године, због општег погоршања односа, ова имовина бити конфискована. Ко зна, можда је притвор Сулејмана Керимова у Француској "прва ласта" ових процеса?
Руска елита, ако и машта о свом будућем славном "Част ми је" (... да се представим ја сам кнез, гроф.. тај и тај“ - прим. прев.), ипак је настала као компрадорска у 90-им и таква ће остати до краја. Није им успело уклапање у западни свет, а најављена национализација елите је пропала. Затворен је и кинески пут – тамо не жале много своју династију већ чувају комунистичку, имајући на уму издају Совјетског Савеза, од стране Горбачвљевско-Јељцинских номенклатура. Међутим, ова елита - лажњака, каквим се испоставило да је Кремљ, прети великим потресима, народу и земљи, што чини се да "краљеви" и "Принц" нису приметили, заигравши се пројектом "монархије"?
"Изјаве о обнови монархије су резултат недостатка државне идеологије после распада Совјетског Савеза - каже у изјави за "Накануне.RU" струњак Никита Дањук. "Савремена Русија, напустивши совјетски модел изградње друштва и социјалистичких идеала, покушава да пронађе идеолошку основу на којој може изградити сопствени пројекат. Само, такав пројекат који се гради на антисовјетизму, клеветању велике совјетске прошлости, и величању царске Русији и свих њених атрибута попут властеле и белог покрета, може да доведе само до још већег раскола у земљи."
Претходно (21. јула 2015.):
Ротшилди припремају свог монарха за руски престо
Извор:
Проект "Монархия". Как элита намерена сохранять ресурсы после 2024 года? : Аналитика : Накануне.RU
За
Ћирилизовано превео:
Драган Вукојевић
