Хоће л' бити Сибирског калифата? (3. део)

Трећи део: Шах и пат

Августовска пуцњава у Сургуту истакла је проблеме области широм Русије. Фотографија: Димитриј Стешин

Наш авион нарезује широк круг изнад тундре, око Сургута. Као да пилот жели да покаже сву неплодност и суровост ове непроцењиво вредне земље. Под крилом је све сиво-зелено са ретким жутим мрљама - то су песковита острвца у мочвари, на којима су платформе са нафтним торњевима. Крајем октобра овде је већ права зима са снежним наносима и поледицом. Дочекује ме читалац и мештанин Љеша Тарасенко. Он се у писму нашалио на харковски начин: "Други назив за нашу Ханти-Мансијску аутономну област је Хохлов-Мансијска аутономна област, јер су Украјинци освајали ове земље." Али у стварности, сада се одвијају сасвим другачији процеси - према Карнеги центру, од 1990. до 2015. године, број досељеника из Средње Азије порастао је за 70%. са северног Кавказа 2,4 пута, а из Азербејџана 2,1 пута. Царинска унија је додатно уклонила препреке за мигранте.

Хоће л' бити Сибирског калифата? (2. део)

Други део: Непресушна река миграната


Један од неколико начина борбе против екстремиста је обучавање "нормалног" свештенства. Фотографија: al-hakk

Судећи по томе што у Тјумену почео да се гради највећи имиграциони центар Сибира, процеси миграције народа овде су отишли ​​предалеко. Само у периоду од јануара до јуна ове године у Тјумену и Ханти-Мансијску је пописано 191 000 миграната. И протеклих година се усељавало најмање по 120 000 - 170 000. Са 3,5 милиона становника у Ханти-Мансијском и Јамало-Њењецком аутономном округу, на улицама не би требало видети месно становништво.

А колико је тек миграната отишло некуда аутомобилом, нико не зна. Кажу "толико" или "помножи број легалних са два". Са југа, област се граничи са Казахстаном, и баш преко њега се у Русију, стижући најефтинијим железничким превозом и аутобусима, усељавају становници република Средње Азије.

Као и обично, центар је смештен у недођији приградске индустријске зоне, преко реке Туре, и нашли смо га само уз телефонска упутстава начелника. Десетине паркираних таксија, киоска са шавермом (пециво слично пити пуњено сецканим месом, налик буреку - прим. прев.) и продавничицама, прави мали вашар. Директор центра Валериј Калалб поносан је на своје чедо, сматра да је по свему равно московском миграционом центру у предграђу Сахаров.

- Овде ћемо саградити још један хотел или хостел. Да се ​​човек не потуца којекуда, него да одмах дође овде и среди се. За мигранте се отимају чим уђу у земљу.

- Ко?

- Структуре које су се развиле: "овде дај", "овде потплати", "учинићемо све за тебе". А то ствара хаос и криминал. Буквално, ако на самом прагу мигрант почне да се уклапа у неке сиве шеме са документима, какав однос може да има према земљи у коју је дошао?

- Знам да су такви миграциони центри почели да се граде по целој земљи. Можда све иде у визни режим?

- Све је на нивоу разговора. Проблеме решавамо компликовано. Видите, када се легализују, њихов поглед на свет се мења.

- Валерије Викторовичу, да ли видите крај овог процеса или ће се цела Средња Азија преселити у Русију?

- Не, ми нисмо баш толики алтруисти!

Стварно, алтруисти. Индиректно спонзоришемо неспремност и неспособност република Средње Азије да државним службеницима дају нормалне плате. У то сам се уверио раних 2000-их, када сам сазнао да су цене два броја "Комсомолске правде" и једног часописа у главној пошти у Душанбеу једнаки месечној плати таџикистанског чиновника. Други пут ми је то потврдила, у Тјумену, Каназада Сманова, публициста из киргиске дијаспоре. Испоставило се да у приватном послу и у трговини практично нема разлике у платама у Тјумену и Бишкеку:

- Веома мало плаћају у јавној служби. Ето на пример лекари - плата од 15 хиљада рубаља. На другим местима још мање. Пишу ми: "Драга, помози ми да се смирим, не могу да школујем децу." Ако државне плата порасту, онда нема смисла да идете некуд. Али у блиској будућности то се неће десити, нема наде за то.

Дакле, највероватније, многи ће се преселити. Са сваким новим мигрантом или усељеником, из било које независне државе Средње Азије, смањује се пореска основица, мање је остало људи који су радно способни. Лако је погодити како ће се све ово завршити. Највероватније ће ова подручја посести Кина. А нама ће остати огромна исламска ума без домовине, са страном културом и вирусом верског екстремизма.



"ДОШАО ЂАВО ПО СВОЈЕ"

- Шејтан је дошао са мигрантима - дипломатски ми каже Татарин Илдар Зиганшин, муфтија Централне духовне управе муслимана. Пастир, тесно повезан  са локалним вехабијама и Хизб ут-Тахрировцима.

- Прво је шејтан био у Узбекистану, где су се ОНИ дигли против својих муфтија. Први раскол се десио 1989. године, а затим се преселио на Северни Кавказ. И онда је дошло до нас. Сада већ прелази преко Кавказа, запамтите моје речи - ускоро ће притиснути татарске муфтије .

- Зар мигранти неће притискати?

Муфтија се смеје. Он је иначе веома весео, добар и љубазан човек.

- Ја овде гледам Узбеке и Таџике ... Знате, постоји једна ствар: "бараката" - срећа. Без среће, ништа се не добија. Ето, Узбеци или Таџици не пију - нема баракате. А Татари и Руси воле да пију, одмах стиже барака.

Ево, Тјуменску област, ко је њу подигао? Цели СССР - "Узбекжилстрој", "Таџикњефт" (некадашња велика совјетска грађевинска и рударска предузећа - прим. прев.). И међу њима је било доста вредних људи. А сада долази олош која тамо не може да нађе посао. Или наши не умеју да тамо одаберу праве људе? Зашто их бирати тек кад стигну овде? Злонамерницима је лако да на овај начин шаљу људе у Русију. Онда су нам потребни у џамији зарад масовности?

- Већ ми је речено да је простор џамије 60 до 70% попуњен мигрантима.

- У Москви је исто. У Ханти-Мансијску је још горе. Јер овде, на југу области, сви Татари су од искона, ми смо увек били овде.

- Стабилизујете ли ситуацију ...

- Да. А сви су се доселили у Ханти-Мансијск. Али Татари и Башкири су углавном у родном месту, оду једно јутро, врате се за две недеље. И они желе да дођу у џамију, али не могу. Само понекад. И ко остаје у граду? Узбечко-таџички-маџици и браћа са Кавказа.

Са Илдаром Хазратом сам разговарао у резиденцијалном делу његове џамије, саграђене од старих стабала. Кажу да је ова џамија по архитектури слична православној цркви на Ганиној Јами - месту погубљења царске породице. Мож' бити. Зиганшин је монархиста, бар у души.

Тјуменска џамија. Фотографија: Александр Чалков/Проект "Новая высота"



РУСИ ОДЛАЗЕ, "СПАВАЧИ" ОСТАЈУ

Само сат времена пре лета за Сургут био сам у прилици да се састанем са оперативцем ФСБ-а (назовимо га Олег), који се у своје време бавио широком мрежом ћелија Хизб ут-Тахрира. Деловали су широм области, од границе са Казахстаном до последњих насељених територија на северу области.

- Хизб је опаснији од вехабија, Олег ме убеђује. То је политичка структура, и њихови задаци су политички. Режим је, такорећи, слободнији - понегде чак и дрогу конзумирају.

- Да ли сте их ликвидирали?

Олег одмахну руком:

- Сигуран сам да и даље делују, али не привлаче толико пажњу. Вођа им је Сајбаталов Мурат, већ је изашао из затвора. Њихова конспирација је добро разрађена, не раде ништа јавно, не комуницирају много и не састају се. Сви су подељени у петорке - ако некога ухапсе, комуникација се одмах прекида. Имали су озбиљне задатке: продрети у органе државне власти и у апарат петрохемијске индустрије.

- У 2013. години био сам у Новом Уренгоју када су покушавали да га затворе за мигранате. Разговарао сам с силовицима (силовик је руски израз за официра војног, полицијског или неке од тајних служби, јер Руси министарства унутрашњих послова, војске, унутрашње безбедности, ванредних ситуација и др. зову министарства силе - прим. прев) и од њих чуо чудну фразу: "Па, да, имамо стару џамију, вехабијску, у њој хиљаду људи, ако је затворимо, где ћемо их онда ухватити." Да ли је ово разуман приступ?

- То су били припадници Министарства унутрашњих послова? Такав је њихов принцип рада. Код нас, ФСБ такође покушавају да претворе, по мом мишљењу, у структуру која, грубо говорећи, ради на дугме, за тренутни резултат. То је немогуће. Специјалне службе треба да раде на предупређивању. Не можете да сведете принцип рада само на - обезглави. А сибирска регија ће се ускоро трести због "исламског фактора", и то трести врло озбиљно. Нарочито због таласа националних захтева сибирских Татара и миграције из исламских земаља. Знаци су видљиви голим оком.

- Који су то знаци?

- На пример, служба судских извршитеља - 80% муслимани. Или отиђите у тужилаштво - прочитајте имена и презимена на плочицама изнад врата ... Према мојим информацијама, локални сарадници тужиоца, Руси, руско-говорећи, одсељавају се у суседне области - Новосибирск, Курган, Омск, само да мирно одслуже до пензије. Даље. Анализирао сам ситуацију са полицијом - исто. И добро се сећам речи лидера Хизб ут-Тахрира о инфилтрацији у власт. Па сестра овог Хизб ут-Тахрировца Сајбаталова ради као судија. Да ли је то нормално?

Генерално, тренд је следећи: они иду даље, шире се. И њихов главни циљ више није Тјуменски, него Западно-сибирски калифат. Потребан им је Казахстан, укључујући делимично и Башкирију и Татарстан.

- С ким све овде нисам разговарао без диктафона, и сви тврде: постоје етничке предрасуде у структурама државне управе и министарстава силе, треба се понашати као совјетске власти - прилагодити заступљеност етничких група по националном кључу. Пропорционално бројности. И онда ће све бити у реду. Шта да се ради?

- Не знам. Немам алгоритам. Само расуђивање. Идите у Сургут, можда ћете доћи до нечега новог ...



КАКО СЕ ОДВИЈАЛА ЕКСПАНЗИЈА

Вехабијска својеглавост


Сви са којима сам се сретао у Тјумену нудили су се да ме воде даље на север. Неки добронамерно, други... не баш. Препоручивали су ми, на пример, да идем у Тоболск, где чак 14 000 миграната живи у типском граду - градећи огромну петрохемијску фабрику.

- Мени су момци гасаџије једном испричали страшну ствар: довољно је прекинути гасовод на једном месту, и изазвати ланчану реакцију - компресорске станице ће поиспадати једна за другом, поправка система ће трајати годинама. ТИ ЉУДИ не схватају шта говоре - уплашио ме је туменски теолог Виктор Петров. И стварно сам се уплашио замишљајући хиљаде километара незаштићених цеви које пресецају тундру Ханти-Мансијска.

Виктор Петров ми је из разнородних извора склопио и слику коју бисмо могли назвати "Ширење верских исламских екстремиста по Сибиру". Прво су ту дошли суфисти и скрасили се, стекли упориште, венчавали са Сибирјанкама и оставили за собом гробнице цењених суфијских шеика. Али то је био наш ислам, "домаћи", татарски. Људи су почели да долазе у регион и из места где се ислам традиционално практикује - из Азербејџана и Чеченије, нафтних република.

- И нису дошли прости људи. У Узбекистану и Азербејџану и у истом том Дагестану, вехабије, "Хизб ут-Тахрири" су увек веома строго контролисали ко иде. А овде су били слободни. Без надзора. Наши локални Татари су читали Куран на арапском језику? Не, нису. Читајте на руском за срећу! А онда долазе људи "чудних", занемариваних језика, који знају Куран напамет. Одмах су постали ауторитети! Теолози!

Домаћи муслимани су покушали да се на неки начин организују у духовне администрације, али су их брзо и вешто раздвојили и међусобно посвађали - пуцањем, убиствима и масакрима, изазивањем сукоба између старих и младих. Из Средње Азије је кренула, како је зову локални познаваоци, "масовка", гомиле миграната који често нису имали куда да изађу осим у џамију. А Татари су у џамију престали ићи - "смрди им као у штали". Слагалица се сложила, ситуација је сазрела средином прве деценије двадесетпрвог века.

Тада је први пут изнета идеја о "Тјуменском" или "Сибирском калифату". Ова идеја се заснива на "чињеници" да су те земље "муслиманске земље по свим својим својствима". А главни задатак у овој фази је стварање нестабилне регије коришћењем исламског фактора.

- Да ли власти то схватају?

- У принципу, да. Донели смо закон којим се ограничавају активности мисионара на територији региона. Ако би дошао пророк, рекли би му: "Ако пређете преко прага џамије, бићете кажњени по закону." Казна је чисто административна, али за било какав јавни скуп  потребно је сакупити гомилу папира. Укључујући овлашћење организације која је организатора послала овамо.

- На пример, овлашћење Хизб ут-Тахрира?

- Да (смеје се), али, по правилу, Арапи овамо улазе на туристичке и пословне визе.


Крај другог дела


Први део: Хоће л' бити Сибирског калифата? (1. део)

Аутор: Дмитриј Стешин
Извор: Построят ли мигранты в Сибири таежный халифат. Часть 2: «Бесконечный поток»
За Ћирилизовано изабрао и превео: Драган Вукојевић