Дебкафајл: Израелско-либански нафтни спор је тек поглавље америчко-руског енергетског рата

Извор: Did ’Israel’ Create the Block 9 Crisis to Wage War or to Avoid It?

Уместо да прихвате амерички предлог за Блок 9, Хезболах и Иран од израелског подморског нафтно-гасног поља праве четврти фронт.

Када су пре шест година САД покушале да посредују у спору око Блока 9, који захвата територијалне воде Либана и Израела - предлажући да 60% припадне Либану, а 40% Израелу - Русија, Иран и Хезболах још нису војно интервенисали у, тада, раној фази сиријског грађанског рата. Такође у то време, САД су држале под контролом блискоисточно енергетско тржиште, а Израел се надао да су његова подморска гасна и нафтна поља толико богата да ће моћи да подмирују читаву европску једногодишњу потрошњу и тако од јеврејске државе да начине блискоисточну енергетску силу.

Међутим, Бејрут је тада глатко одбацио америчко компромисно решење, баш као што чини и данас, осим што  Либан данас говори снажнијим и агресивнијим тоном, охрабрен Хезболаховим и иранским победама на сиријском ратишту.

Израел је, с друге стране, пропустио "златну кочију". Веће међународне енергетске компаније су почеле да одустају од улагања у развој израелских средоземних гасних и нафтних поља, и све се вратило на задовољење сопствених потреба и продају суседима, Египту, Јордану и Палестинцима. Али највише од свега, Израел мора да жали што је одбијао више пута поновљену понуду руског председника Владимира Путина премијеру Бењамину Нетањахуу, да руске државне компаније развију та поља, финансирају мрежу гасовода за Европу и обезбеђују овај пројекат. Путин је гарантовао да се ни Иран, ни Хезболах неће усудити да нападну платформе, нафтоводе и гасоводе у власништву и под заштитом Русије. Слично образложење се показало тачним и истинитим октобра 2017. године, када су ирачке и шиитске милиције преотеле нафташки град Киркук од полуаутономне курдске покрајине на северу Ирака, док су се уздржале да ставе шапу на нафтна поља која су снабдевала Турску, јер су их Курди пре тога предали руском енергетском гиганту "Росњефту".

Али, Нетањаху је одбацио Путинову понуду због тадашњих блиских односа Израела и Вашингтона.

Но данас, у садашњој геостратешкој ситуацији, није без разлога што војни и обавештајни извори "Дебкафајла" сматрају да би амерички државни секретар Рекс Тилерсон и подсекретар Дејвид Сатерфилд могли да повуку понуду за америчко посредовање око Блока 9. Јер, чак и када би изпреговарали компромисно решење, Бејрут би га погазио пре но што се мастило осуши, као што је учинио и са Резолуцијом 1701 Савета безбесности УН, која је Хезболаху забрањивала да се после рата с Израелом поновно наоружава и размешта своје оружане снаге на југу Либана.

Четири озбиљне препреке стоје на путу америчкој понуди за посредовање:

1. После најновијих дешавања у сиријском рату, питање Блока 9 је постало део општијег теста: САД контролишу нафтна поља и погоне за гас на истоку Сирије, која је, уз "Коноково" постројење, проамерички Сиријски одбрамбени фронт прошле године преотео од Исламске државе - док је Израел у сасвим супротном положају, јер му његова средоземна гасна и нафтна поља и постројења Иран, Хезболах и Сирија држе као таоце.

2. Излазазак из овог ћорсокака зависи од тога да ли ће се САД и Русија некако споразумети у погледу Сирије. А пошто тога још нема, америчке снаге су 7. фебруара по први пут напале руске "плаћенике", оне који су сиријским и проиранским снагама помагали да пређу Еуфрат и заузму нафтно поље Табија на источној обали - док Москва, са своје стране, ни прстом неће маћи да спречи команданта иранског Ал Кудса Касима Сулејманија или поглавара Хезболаха Хасана Насралаха да наставе да прете израелским средоземним платформама. Насралах је, у петак 16. фебруара, чак експлицитно рекао да је регион ушао у "борбу за нафту и гас" и да "нико не би требало да мисли да је ово засебан спор", посебно наглашавајући, да:"Ако Савет за одбрану Либана тако одлучи, ми (Хезболах) смо спремни да  израелске средоземне инсталације онеспособимо за само пар сати."

3. Израелско-либански енергетски спор није једини такав у региону што Тилерсон покушава да га реши. Он већ месецима настоји, безуспешно, да реши сукоб између нафтом пребогате Саудијске Арабије, УАЕ и Египта с једне, и Катара с друге стране. Ови први су уплетени у сиријску кризу, док се Катар обрео усред сукоба САД и Саудијске Арабије са Ираном, због намере Иранаца да зацаре Црвеним морем и реше исход јеменског рата.

4. Трамп и његова администрација владу и војну структуру Либана сагледавају нереалистично, јер мисле, бар тако изгледа, да ови нису под потпуном контролом Ирана и Хезболаха, и да их се још може избавити из шиитскоимперијалистичких канџи. Вашингтон стога и даље Либану испоручује оружје, иако Хезболах има "право" пречег избора.

А што се тиче Израела, спор око Блока 9 је велики стратешки хендикеп, јер омогућава предност израелским непријатељима. До сада је Израел морао да против Ирана и Хезболаха војује на три фронта - код Кунеитре на Сиријском Голану, на северу Сирије и на југу Либана - али сада, после Хезболахових претњи, изгледа да ће морати и на четвртом.

DEBKAfile - Political Analysis, Espionage, Terrorism, Security


Извор: The Israel-Lebanese oil dispute - part of US-Russian Mid-East energy battle - DEBKAfile
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Crunchbangplusplus

2 коментара:

  1. Аххаааахаа...шиитскоимперијалистичке канџе...

    ОдговориИзбриши
  2. Черный орден СС
    https://colonelcassad.livejournal.com/4003677.html
    БРУТАЛНА потврда да је од стране жидова организован насилно пресељење јевропскијех жида ка палео-стану.

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!