Ћирилизовано : Неоколонијализам и "мигрантска криза"

Неоколонијализам и "мигрантска криза"

Посвуда, од САД до Европе, такозвана мигрантска криза изазива огорчене домаће и међународне расправе о томе какву политику спроводити у погледу поплаве миграната. Али тај процес се представља клишеом неутемељеним на чињеницама и стварности - да "богате земље" обавезно пате од, стално све већег, притиска масовног прилива миграната из "сиромашних земаља". Овакво лажно представљање прикрива основни узрок проблема - светски економски систем који омогућава екстремно малом броју људи да гомилају богатство на рачун све бројније већине, при чему је додатно осиромашују и принуђавају на емигрирање.

Што се тиче бујице миграната у Сједињене Америчке Државе, илустративан је случај Мексика. Мексичка пољопривреда се урушила када је мексичко тржиште - по основу Северноамеричког споразума о слободној трговини (NAFTA) - преплављено америчким и канадским јевтиним пољопривредним производима, јевтиним због субвенција државе произвођача. Милиони мексичких пољопривредника су остали без посла, чиме је увећан резервоар радне снаге из кога се снабдевају maquiladoras - хиљаде углавном америчких индустријских ентитета дуж границе САД са Мексиком, код којих су наднице врло ниске а синдикална права непостојећа.

У земљи у којој приближно половина становништва живи у сиромаштву, таква ситуација повећала је масу људи који желе да уђу у Сједињене Америчке Државе. Због тога је подигнута ограда дуж границе, што је 1994. године покренуо тадашњи председник Демократске странке Клинтон, када је на снагу ступио Северноамерички споразум о слободној трговини, који је испословао републиканац Буш а касније оснажио демократа Обама. И то је тај border wall (гранични зид) што га републиканац Трамп хоће да заврши, дуж читаве, 3 000 км дугачке, америчко-мексичке границе.

Што се тиче бујице миграната ка Европи, пак, илустративан је случај Африке.Афрички континент је пребогат сировинама: златом, платином, дијамантима, уранијумом, колтаном (колумбит-танталитом),бакром, нафтом и природним гасом, племенитим дрветом, какаом, кафом, итд.

Ти ресурси су некада експлоатисани кроз европски колонијалистички систем ропског типа, а сада путем европског неоколонијализма у сарадњи са афричком елитом на власти, јефтине радне снаге и унутрашњом и међународном контролом тржишта.

Природна богатства подсахарске Африке вредна више од 1000 милијарди долара (годишње производње? - прим. прев.), експлоатише тек нешто преко стотину, британских и осталих, компанија регистрованих на Лондонској берзи.

Француска контролише монетарни систем 14 афричких бивших колонија преко ЦФА франка (CFA Franc, изворно скраћеница од Colonies Françaises d’Afrique, сада "ребрендовано" у Communauté Financière Africaine). У циљу очувања паритета с евром, ових 14 афричких држава су обавезне да половину својих монетарних резерви уплате Француском трезору. (Детаљније, у једном од најзначајнијих превода "Ћирилизовано": Да се не заборави: Африка Француској још увек плаћа колонијални порез - на "бенефите француске колонизације"- прим. прев.)

Либијска држава, која је настојала да створи аутономну афричку валуту, уништена је у рату 2011. године. У Обали Слоноваче (регион ЦФА), француске компаније контролишу већи део производње, прераде и продаје какаоа,којег је Обала слоноваче водећи светски произвођач - малим фармерима остаје тек 5% вредности крајњег производа, тако да већина њих живи у сиромаштву. Ово су само неколико примера неоколонијалне експлоатације афричког континента.

Африка, тобоже зависна од стране помоћи, неоколонијалистичким државама годишње мора да плати нето 58 милијарди долара. Сосијалне последице су разорне. У подсахарској Африци,са више од милијарду душа, од којих 60% деце и младих до 24 године, око две трећине становништва живи у сиромаштву, а 40%, то ће рећи око 400 милиона људи, у беди, крајњем сиромаштву.

Дакле,такозвана мигрантска криза у ствари је криза неодрживог економског и неодрживог друштвеног система.

Претходно од истог аутора: