Један дан у животу осуђеног на коришћење здравствених услуга у Чачку

Здравље и све око здравља је омиљена тема женског дела читалаштва и корисника других медија осим писаних, има и маторих мушкараца којима никад доста прича о болешчинама и како живети довека, али пошто не спадам ни у једну од тих група и циљ ми није да забавим него да заинтересоване (потенцијалне) пацијенте и пружаоце здравствених услуга упозорим на пар ствари, трудићу се да будем што сажетији.

 
Фотографија преузета из изворног чланка


Знате ли шта је коронарографија? Та дијагностичка процедура је “златни стандард у дијагностици болести коронарних артерија”. како каже Информатор који добијате у чачанској болници, а у мом случају, то значи да је спровођење коронарографије један од предуслова да ми се закаже операција на срчаним залисцима.

Али и предуслов има своје предуслове. Пре интервенције, пацијент је дужан да се подвргне неколиким медицинским претрагама, па тек онда, са резултатима анализа крви, мокраће и рентгенским снимком срца и плућа, да се дан пре коронарографије јави у Општу болницу.

Што је све логично, је л? Е, није.

Што, на пример, анализе крви и утврђивање крвне групе радити на једном месту и на једном узорку, кад може на три места и уз три вађења крви?

Што да рентгенски снимак буде урађен кад је тзв. изабрани лекар написао да треба да буде урађен, кад сестра може да упут затури/заборави/превиди у здравственом картону, и пацијент из болнице мора да јури назад у Дом здравља, па опет у болницу – ако преживи пургаторијум од свог тог немара, дрскости и осионости.

О чему причам?

Причам о:

– томе да анализу крви по свим параметрима које је одредио лекар не ради једна већ ТРИ лабораторије: У Служби за трансфузију крви Опште болнице у Чачку ће вам извадити узорак крви из вене да би утврдили крвну групу (“остало не радимо“); лабораторија у новој згради ће вам пустити крвца да би утврдили све остало; изузев параметара за штитну жлезду -“За то морате назад у Дом здравља – без обзира шта су вам они тамо рекли, тј. да ћемо ми све урадити“.

– и о томе да сам, кад дођох на Радиологију, установио да нема упута…па опет таксијем у Дом здравља.

Где је требало преживети:

– Добар дан, сестро, изгледа да ми лекар није дао упут за рендген…

– Чек мало, можда није до лекара, да видимо да упут није остао у здравственом картону. Који вам је број картона?

Како нисам поверовао својим ушима, да је уопште могуће поставити такво питање, рекох да ћу следећи пут доћи с бројем истетовираним на подлактици, али да сад…

А, ево га. затурило се. Али решисмо проблем. До виђења!

Ви ми решили проблем?! Ви сте га и изазвали, није се упут ‘затурило” него сте га Ви превидели…

Господине, решила сам Вам проблем, до виђења!

Није “до виђења”, него сад лепо да се извините и питате ме колико треба да ми дате пара за такси.

До виђења!

Ко Вам је претпостављени?

Шта се то Вас тиче? 

Бога ми, тицало ме се, па одох да питам директора Дома здравља.

Директор је заузет, можете сачекати – рече секретарица и, када сам јој детаљније испричао о чему се ради, предложи да са главном сестром одемо у лабораторију и одмах урадимо оно што су одбили да ураде у болници.

Учинило ми се да је то разуман предлог, одосмо, тамо љубазни…завршено.
Али морао сам да се вратим у болницу на рендген, директора нисам више чекао.

По завршеном рендгенском снимању срца и плућа – експресно обављеном, ваља похвалити што је за похвалу – реко да се ја лепо вратим кући и легнем, какав директор, какве “криве Дрине”.

Али не даде се. Сретох једну од оних сестара-анђела с Интерног, где сам пролетос лежао неких петнаестак дана.

Ти опет љут нешто! Ко те сад изнервирао?

Испричах јој.

Није хтела да коментарише понашање своје колегинице из Дома здравља, само рече да је лекар унео забуну са непрецизним упутима за лабораторије. Рекох да ме је Др Горјан Марковић посаветовао да проверим у лабораторији Дома, шта раде они а шта болничка лабораторија, да су ми тамо рекли да ће у болници сигурно бити предусретљаиви – речју, да…

Ма провери ти да ли су ти све урадили, да у недељу не долазиш код нас без свих резултата.

И назад у Дом здравља.

Добих потврду да је сада све у реду и – код директора, не да терам мак на конац, него да га замолим да мало поразговара са сестром, а лекаре пошаље на какав стручан семинар о организацији чачанског здравства, да се приуче бисерима какво је оно вађење крви у три службе – у исте сврхе.

Директор вам је поручио да сачекате – ако можете, а ако не…–  рече, иначе заиста љубазна и професинална секретарица (мед. сестра по образовању).

И ја седох испред канцеларије, и седех, седех… И тако једно пола сата, када поче да ми се врти у глави, па се дигох да пешке – јер сам потрошио свих хиљаду динара које сам понео са собом, а и то зато што није било ситнине за аутобус за до и од болнице, што је требало да буде довољно – некако дођем до стана, да не бих због недораслости ПОЗИВУ једне сестре и неувиђавности директора скончао на њиховом, очигледно, феуду.

Пре одласка, секретарицу сам замолио да Др (скраћеница од “директор”, не “доктор”) Александра Пајовића обавести да ће моћи, када већ нема времена да саслуша, да исте вечери у омиљеном му гласилу прочита и више од онога што је пацијент имао да му каже.

А то су у првом реду захтеви:

Да ми се сестра (име познато секретарици директора) и директор Пајовић извину јер су ме, својим немаром, довели у животну опасност.

Да ми се, уз писано извињење, на стан достави новац који сам потрошио на такси, укупно 1.000 дин, за четири вожње на релацији Болница-Дом здравља.

Да ми се, уз извињење и новац, такође на стан, достави писана информација какве је дисциплинске мере директор предузео против сестре и себе самог.

Захтевао бих и јавно образложење откуд то сулудо решење да се пацијент исцрпљује троструким вађењем крви у три лабораторије исте службе у истом граду, али нисам сигуран да је то у надлежности директора Дома здравља и Опште болнице у Чачку.

О томе ћу се обавестити код министра Лончара, када и на тој инстанци будем покренуо питање о којем, поштовани суграђани, можете прочитати овде и овде.

У међувремену,.. Шта да вам кажем. Уместо некаквог савета, могу вам понудити само лично искуство: човек се много боље осећа када не трпи тортуру некомпетенције и некомпетентних. Другим речима, не дајте да нането вам зло прође некажњено. Изнесите га у јавност.


Александар Јовановић
Извор:  Jedan dan u životu osuđenog na korišćenje zdravstvenih usluga u Čačku - Ozonpress :: internet portal

Коментари