недеља, 30. септембар 2018.

Лов на археолошко благо као "привредна делатност" у Бугарској

Трачански златни напрсник пронађен у Башови код бугарског града Дуванли. Фотографија: Археолошки музеј Пловдива

Један од највећих "подвига" ловаца на благо из читаве Бугарске начињен је 2002. године, када је откопана гробница трачког краља из 5. века п.н.е. и све у њој пронађено продато за 60 милиона долара. 

Линукс у Чачку: "Зашто ти шалини користе Линукс"

Први део серијала можете наћи овде.

По плану, данас је требало да представим неколико успешних и један пропао покушај увођења Линукса у чачанске институције. Међутим, не даде се, из више разлога. А и није баш безопасно када похвално говорите о овом бесплатном и супериорном оперативном систему. Разумем неке саговорнике чији писани одговор нисам успео да добијем. Може се стати на жуљ врло моћној и масно (пот)плаћеној интересној групи која ради на свеприсутности Виндоуса, који је не само оперативни систем, већ и алат за надзор корисника. Али о томе други пут и са подацима, не само тврдњом. Што тражи истраживање, време и новац...

Уместо планираног чланка, изволите превод једног личног погледа на разлоге с којих би требало радити с пингвинчићима. Надам се да ће читалац "Циско", који нам је прошлог пута подарио своје мишљење речима...

"Kako prizeman tekst, bez puno cinjenica, pljuvati jedan ili drugi OS je van pameti, malo podseca o rasprave CZV-PAR…
Dok ovakvi zastupaju Linux, nece udeo u trzistu doci ni do 2%.
http://gs.statcounter.com/os-market-share/desktop/worldwide/"

...наћи више "надземног" у доле изнесеним ставовима аутора "убунташа", који се није потписао иако пише у првом лицу једнине, а стил му је, бар по мени, трапав, и износи неке врло проблематичне тврдње (рецимо о неупитној безбедности Линукса).

Али са већином изнетог се слажем. И мислим да може да буде корисно новајлијама или онима који се спремају да пређу на Линукс. "У сваком случају, не може да шкоди", што рекао велики Лане.

Зашто ти шалини користе Линукс?

 


За данас, ево петнаестак разлога:

1. Добар разлог за коришћење Линукса је и задовољство, моћи рећи да не користите Виндоус и не знате како "то" ради кад вам неко затражи да дођете код њега и поправите му његов прозорашки рачунар.

Јер све и да познајете Виндоус, зашто бисте се петљали са (највероватније крекованим) системом препуним малвера и разних глупости, е да бисте генију спасили податке које, наравно, није "бекаповао".

2. Ту је и време, а време које улажемо у Линукс је време уложено у учење: команди које се користе при раду у терминалу за приступ фајловима, како да "убијете" неки процес, освежите систем...И онда, после неколико година, одједном схватите да умете да сами инсталирате веб-сервер, сервер за електронску пошту, да знате шта су портови и да умете да их откључате и закључате, "заштитни зид" вам није тајна, па чак и да направите сопствени дистро. Речју, да знате како ваш рачунар функционише.

С друге стране, учење Виндоуса је страћено време, јер нам овај мрачњачки систем не дозвољава увид у процесе и реагује на најбизарније начине када покушавамо да нешто поправимо. Чему се бактати с Regedit-ом или Dr. Watson-ом кад ће Виндоус 10 сутра изаћи с новим техникама које ће потпуно изменити систем, а подешавања постати још скривенија? Чему вазда и наново учити систем који никада не приказује шта се дешава?


3. Добар разлог за Линукс је и безбедност. Не губите време на инсталирање антивирусног програма за Линукс, антиспајвер, антиштагод. Наш систем не користи додатне функције за анализу свих пакета који пролазе кроз мрежну картицу, већ боље користи пропусни опсег, окренут је бољем и ефикаснијем претраживању интернета, а вируса је ослобођен и без антивирус програма. За Виндоус је каталогизовано шест милиона различитих вируса, за Линукс - хиљаду. Дистрои су већ вакцинисани, а када се појави нови вирус за Линукс, у року од неколико сати стиже нови "лекић" за све дистрибуције.

Ово својство Линукса је за некога можда само интересантно, али мени - и већини - је битно, пошто 80% времена за рачунаром проводим на интернету или користим онлајн апликације, без да гомила антиштагод алата траћи ресурсе моје машине покушавајући да је заштити. Дакле, Линукс је идеалан за "сурфовање".

4. Линукс је компатибилнији. Ова тврдња, која на први поглед изгледа чудном, сасвим је разумљива ако познајете Линукс и знате стандардне формате фајлова, укључујући и оне отвореног кода. Пр сам се питао зашто Open Office у Линуксу отвара све фајлове, као што су DOC и Windows DOCX, али не и ODF Office, што је формат по међународном ИСО стандарду, одобрен већ годинама. А онда почех да увиђам да постоје free формати фајлова за скоро све - од векторског цртежа, музике, слика, па до текстова, докумената...- али и да су сви они некомпатибилни у Виндоусу, посебно у "Мајкрософтовим" алатима, и да се обично користе у другим оперативним системима, у мноштву њихових алата.

5. Према томе, Виндоус је некомпатибилан, а не Линукс. Виндоус подржава само власничке формате, а бесплатне блокира да буду некомпатибилни. Потпуно је неприхватљиво да и после десет година постојања OGG-a, датотеке која је бесплатна алтернатива власничком MP3 формату, не можете да је одмах отворите у Виндоусу 10. Исто важи за SVG, ODF и многе друге фајлове које Виндоус и даље блокира. Је л' то "Мајкрософт" не уме да угради бесплатне кодеке или је у питању нешто друго, пошто Линукс чита и записује на Виндоусовим FAT16, FAT32, и NTFS чврстим дисковима, док Виндоус може да чита само своје дискове?

6. Следећи разлог који нас мами да користимо Линукс је велика активност "пингвиниста" на интернету, линуксаша који су схватили предности слободног софтвера и нису више изложени ћудима и милости великих компанија, па сад помажу другима у коришћењу слободног софтвера и решавању проблема, најчешће на форумима и блоговима. И та огромна датотека знања само ће још више расти, надокнађујући недостатак средстава у време израде апликација.

Када користите Линукс осећате се делом бодре, раде да помогне и зналачке заједнице, и поносни сте што припадате самопожртвованом "племену" посвећеном развоју интернета и рачунарства.

7. Са Линуком нема изненађења. Кад једном покренемо графичку картицу, скенер или модем, то има да ради до краја му раднога века. Не бива да у Линуксу нешто кврцне без очигледног разлога и да се дешавају "чудне ствари", да оно што је до јуче радило данас одједном не ради, а да ни пипнуто у међувремену није.

"Чудне ствари" су својина Виндоуса. Линукс је робустан, па када нешто чачкамо по конфигурацијској датотеци, и забрљамо па нешто престане да ради, увек је можемо вратити у пређашње стање, и онда терај по старом. Ништа не мора бити уништено. А тај факат нас привлачи да учимо и експериментишемо - рецимо кад неко на блогу предложи и опише нова подешавања - и да свој дистро прилагођавамо личном укусу и потребама. Другим речима, згодна је ствар када проблем можете решити за пар минута и увек имати стопостотно поуздан и без грешака оперативни систем.

8. Са Линуксом је брже. У Виндоусу се троши пуно времена, јер су нам често потребни алати које морамо вијати по интернету, а онда да их инсталирамо, испробамо имају ли какву фалинку и раде ли шта нам је потребно, па потом, ако нам не служе сврси, деинсталирамо и тражимо какав "крек", молећи Бога да с тим завршимо посао. Ако успемо, ђубре треба уклонити из рачунара, при чему никада нисмо сигурни да ли смо успут покупили и нешто малвера. У Линуксу свега тога нема, све што нам треба већ је у ризници програма дистроа.

9. Са Линуксом је брже и зато што нема сталног рестартовања као код Виндоуса, кад на овоме нешто инсталирате, помислите да нешто није у реду или апликација напросто престане да одговара на команде. Такође, инсталирање апликација у Виндоусу може бити споро јер су често препуне функција које нам не требају. На Линуксу, алатке се инсталирају за трен, преко командне линије (терминала) или интуитивног менија, односно ризнице програма.

10. Линукс ради течније. После неког времена коришћења Линукса, када нестане страх што ћете уклонити неки фајл или обавити сложенији задатак, постајемо свесни да Линукс ради глатко, течније од Виндоуса - у свему, не само при руковању фајловима и код уклањања апликација. Линукс увек ради тачно оно што му кажемо, чак и када курсор показује да је на "стендбају". Сасвим супротно од Виндоуса, који има опрезан и бирократски однос према кориснику.

11. Линукс се понаша боље и када нам је отворено више програма. Музички плејер, други виртуелизовани оперативни систем, преузимање програма, претраживач...сви отворени заједно троше невероватно мало CPU-a. Такође, волео бих да ми неко објасни зашто Виндоус 10 ради боље на Линуксу. Можда зато што је Линуксов кернел напреднији и што много боље управља мултитаскингом?

12. Линукс вас не дави беспотребним. Поставши напредни корисници рачунара, нервирамо се када нам машина говори шта да радимо. Ако одаберемо "restart later", то је то, рестарт остављамо за касније, не желимо да нас апликација непрестано подсећа да је треба рестартовати, јер већ знамо да је потребан "reboot" који смо одложили.

13. Такође, коме је до инсталирања месинџера када, као у Виндоусу, има 500 функција, реклама, упутстава за комуникацију са другим апликацијама, свиме због чега вам се чини да рачунар има сопствени живот, а ви једино хоћете да пошаљете поруку пријатељу. Нити је пријатно, нити је добро када оперативни систем одлучује уместо нас, када нам не дозвољава да уклонимо стари месинџер, прегледач (Експлорер) или да онеспособимо неку функцију. Желимо да оперативни систем одговара на кликове, а не да вечито бива "мени је газда рекао...".

14. Апликације су све гломазније. У Виндоусу, иако тамо има више софистификованијих апликација, број њихових могућности је и терет.,не само предност. Да ли је стварно неопходно да у једној апликацији можете да манипулишете сликом, шаљете е-пошту и/или поруке? Коме треба апликација од 300 Мб? Плус прегледач повезан са ODBC базом података, свакакви конектори и мултимедијални плејери, све препуно реклама а неефикасно, чак и за оно што вам најчешће треба, прост задатак? Код Линукса, апликације раде тачно оно што желимо да раде, без да се троше брда ресурса и "могу ја и ово" - што не значи да се на Линуксу не могу обављати сложени задаци, јер има апликација за све потребе и укусе.

15. Линукс нема застарелих података. Корисници Виндоуса, пак, виде да им оперативни систем има и застареле алате, али су немоћни - компанија која је власник производа скривеног кода је одлучила да суспендује апликацију, а опет тражи читаво богатство за селидбу података. У Линуксу тога нема, не само зато што му је изворни код отворен и доступан на увид свима, већ и што користи отворене формате који омогућавају лако сељење података у савременије апликације. Код Линукса, нема компанија заинтересованих да зарађују на застарелости и надоградњи апликација.

ЗАКЉУЧАК

У Линуксу, често се дешава да оно што желимо можемо добити са неколико команди наведебих на форуму дистрибуције или блогу неког напредног корисника. Једном командом ћемо инсталирати алат, другом обавити шта смо хтели. И ништа није пиратизовано, него је доступно бесплатно, па нема опасности ако апликацију оставимо у рачунару, ако нам касније поново затреба.

Али о томе, као и другим бројним предностима Линукса, следећи пут.

Извор чланка на енглеском: Why Nerds Use Linux - LinuxAndUbuntu - Linux News | FOSS Reviews |
Извор: Озон прес
Приредио и превео за "Озон прес": Александар Јовановић

субота, 29. септембар 2018.

Дебкафајл: Руси нам постадоше непријатељи!


С-300В. Извор за фотографију: Russians Certain Giving Syria S-300 Missiles Won’t Upset Relations with Israel | The Jewish Press

У неком тренутку у последњих 48 сати, последице несреће с руским Ил-20 прерастоше у непријатељске кораке Москве против Израела. Јер:

петак, 28. септембар 2018.

Пол Крејг Робертс: Трамп Велики

Карикатура: Осама Хаџаџ

Подржао сам Трампа, да буде председник, из три разлога:

- Трамп је био једини кандидат који је схватао потребу за нормализацијом односа са Русијом и заустављање будаластог и измишљеног сукоба са великом нуклеарном силом.

- Трамп је био једини кандидат који је схватао потребу за поновним успостављањем високе продуктивности и враћањем у Америку послова који стварају додатну вредност.

- Трамп је био једини кандидат који се обраћао америчком народу, а не организованим интересним групама из владајуће елите.

Истовремено, бринуло ме је што Трамп не познаје Вашингтон и не зна кога би поставио на положај да му помогне у остваривању споменутих циљева.

Трамп није био свестан размера претње коју је његов план представљао за војно-безбедносни комплекс, америчке глобалне корпорације и владајућу олигархију. Нормализација односа с Русијом би довела у опасност моћ војно-безбедносног комплекса која иде са годишњим буџетом од 1 000 милијарди долара. Враћање у Америку послова измештених у иностранство би повећало трошкове америчких глобалних корпорација и смањило наградне бонусе "менаџерске" сорте. Обраћајући се директно америчком народу, Трамп је изазвао читав спектар побуна против владајуће олигархије. Свеукупно, превише непријатеља за председника који не зна како да оформи администрацију.

И цена за то је морала бити плаћена. И Трамп ју је платио.

Лажне оптужбе збирног назива "Русијагејт", измишљене афере коју је из малог прста исисао, водио и води директор ЦИА-е Џон Бренан, а коју спроводе демократски партијаши из Еф-Би-Аја и заменик врховног тужиоца Род Розенштајн, и здушно подржавају све демократе и преститутке, спречиле су Трампа да нормализује односе с Русијом.

Лоши савети, свеједно спонтани или намерни, скренули су му пажњу с истинског проблема - измештања послова у иностранство, на царине и додатне порезе. Последица: трговински рат и скупља роба, уместо повратка послова Американцима.

Владајућа класа, олигарси, одлучили су да од Трампа направе пример за будуће председничке кандидате, да ниједном више никада не падне на памет да се обраћа директно америчком народу.

Трамп је био наша последња шанса, а прети му пад.

Трампову блискоисточну политику воде зет му циониста и Нетањаху. Резултати: повећање напетости у односима с Русијом, јер Израел обара руске авионе и убија њихову посаду;  Трампов режим прети сиријским и руским снагама да ће их напасти ако се усуде да ослободе последњу сиријску покрајину коју су окупирали терористи на платном списку Вашингтона; једнострано повлачење из "нуклеарног" споразума са Ираном; Трампово одустајање од намере да повуче америчку војску са Блиског истока; сулуди председнички саветник за националну безбедност Џон Болтон прети Ирану и Русији; премештање америчке амбасаде у Израелу у Јерусалим; укидање сваке помоћи Палестинцима над којима Израел, пред нашим очима, спроводи геноцид...

Да не набрајам даље, знате.

Трампов режим је или некомпетентан или толико жели рат да не може да схвати да Русија не сме да дозволи да САД (читај: Израел) дестабилизују Сирију. Сумануте Болтонове претње Ирану су директна претња државним интересима Русије. Предсеник који је негда хтео да побољша односе с Русијом погоршао их је више но што би успела цела мила тројка Хусеин Барак Обама - Хилари Клинтон - Викторија Нуланд.

Плус, и да мало будем ђавољи адвокат, када је видео да су га материјални интереси владајуће олигархије сатерали у ћошак, Трамп је решио да заврши с утицајем "Вашингтона", ионако све слабијим. Поставио је Ники Хејли на место америчког амбасадора у Уједињеним нацијама, одакле је ова успела да од Америке отуђи сваку боговетну земљу на свету. Сам је разбеснео Европу додатним царинама и претњама санкцијама, а Немачкој чак наредио да прекине с пројектом руско-немачког гасовода. Што му је било мало: Савету безбедности УН се 26. септембра обратио као да му се обраћа стари Вашингтон; претњама и санкцијама гура Турску, Иран, Индију, Кину и Северну Кореју у загрљај Русије, а Европу наводи на независност. Све у свему, једним генијалним потезом, и мимо воље свог до сржи неоконзервативног режима, Трамп уништава хегемонију Вашингтона.

Можда никада нећемо сазнати да ли је то ненаамеравани резултат ароганције и охолости или мудра стратегија. Али ако све буде како личи да ће бити, Доналд Трамп ће у историју ући као Трамп Велики, човек који је спасао свет тиме што је разорио хегемонију САД.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Због Путиновог оклевања, Сирија изгубила покрајину Идлиб

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Trump: An Assessment - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијану

четвртак, 27. септембар 2018.

Слободан Каназир: Човјек будућности

 
 
Слободан Каназир:
 
ЧОВЈЕК БУДУЋНОСТИ
 
 
Ти си уникат примитивности,
Вјешто су те испрограмирали,
Све твоје менталне активности
Успјешно деактивирали.
 
Ти си човјек од стила,
Задовољан и сретан,
Прототип модерног дебила,
Потпуно изузетан.
 
Идеје су ти стерилно чисте,
Бићеш човјек будућности,
Ако правилно искористе
Све твоје немогућности.
 
 
( Пјесма је настала крајем осамдесетих година прошлог вијека, а слика
''Прототип модерног дебила - цикиличност'' 2011.године, први пут је
изложена на 12 (25) Крајишком ликовном салону.)
 
С. Каназир

Дебкафајл: Зашто Трамп и Нетањаху нису говорили о израелско-руској кризи? Јер је са Путином већ договорено...

Фотографија: Ави Охајон / ГПО

Председник Доналд Трамп и премијер Бењамин Нетањаху су приликом заједничког сусрета са новинарима у седишту УН, 27. септембра,  на елегантан начин заобишли тему израелско-руске кризе. Трамп је рекао да "САД подржавају Израел", док је Нетањаху саопштио да је од америчког председника добио "све што је тражио". А тражио је - шта? Ништа.

среда, 26. септембар 2018.

Другарска понуда: на продају чизме "бореал трекинг систем"

Мој друг Зоки, једини чачански официр дуге пловидбе, сада укотвљен крај Мораве, продаје врхунске чизме за ловце и планинаре:

Boreal Bulnes Brown buy and offers on Trekkinn

Чизме су број 45-46, ношене тек неколико пута, Зоки их продаје по цени од 130 евра.

Јавити се на телефон: 061 278 99 37

понедељак, 24. септембар 2018.

Линукс у Чачку

Овај чланак је написан за чачански портал "Озон прес". Али мислим да ни тема ни шта се хоће нипошто нису локални. Стога, сестро и браћо пингвинисти, прочитајте га и, надам се, покрените нешто слично у свом граду.


Линукс у Чачку


Најпре, ако не правите разлику између рачунара и оперативног система, онда слободно пропустите и овај и будуће чланке на тему Линукса, што је заједнички назив за породицу оперативних система заснованих на тзв. кернелу (језгру) отвореног кода, какви су и скоро сви програми који се користе на Линуксу.

Такс Линукс Чачанин

Исто важи и ако немате појма да ли ваш рачунар као оперативни систем користи “Мајкрософтов” Икс-Пе, “седмицу”, “осмицу” или “десетку”.

Овај серијал је намењен унеколико већ информисаним корисницима личних рачунара, руководиоцима и ИТ стручњацима чачанских градских служби, али пре свега овдашњим пословним људима који схватају или ће схватити да своје пословање не смеју ставити под апсолутну контролу и потпуни надзор “Мајкрософта” и ентитета који стоје иза те компаније.

У том смислу, Чачак већ има неког искуства и добрих примера. Да ли сте знали да Јавно предузеће за грејање “Чачак” и ЈКП “Комуналац” већ користе Линукс и да због тога, будите сигурни, њихове услуге коштају мање него да плаћају за Онај други ОС, како ми, линуксашки “секташи”, често називамо неки од Гејтсових “прозора”, прозора у све што чините кад користите неки од његових оперативних система?

Зато је, чини ми се, и примерено да овај серијал започне чланком о будућем моделу оперативног система и пословања, уз Гуглету, најмоћније светске ИТ корпорације…


Ново! Навали народе! Стиже “даса”, DaaS Windows




Допада ли вам се што ће са новим Виндоус ДааС оперативним системом “Мајкрософт” бити газда, некада вашег, личног рачунара?

Има преко тридесет година како о рачунарима размишљамо као о Виндоус машинама, али машинама чији смо ми власници и имамо контролу над њима. Е, томе се ближи крај.

Није у питању то што нас “Мајкрософт” на све могуће начине тера да се са Виндоуса 7 пребацимо на Виндоус 10, него што Виндоус више неће бити оперативни систем на какав смо навикли.

“Мајкрософт” ради на замењивању “десетке” са тзв. Мајкрософт мениџд десктоп-ом (Microsoft Managed Desktop), што ће бити десктоп-као-сервис, дакле услуга (DaaS). И? И то што ћете онда, уместо власништва над својим примерком Виндоуса, морати да га изнајмљујете сваког месеца.

ДааС није нова идеја. Ситрикс (Citrix) и Ви-Ем вер (VMware) својим власницима доносе паре већ годинама. И сам “Мајкрософт” има Римаут десктоп сервисис (Remote Desktop Services), услугу у кенозоику познату под називом Терминал сервисис (Terminal Services).

Microsoft Managed Desktop је ново чудо. Њиме је проблем латенције код старих Виндоус ДааС услуга решен тако што лични рачунар задржава добар део функција оперативног система.

Али ви, са новим Виндоус ДааС-ом, више нећете бити газда пи-сија. “Мајкрософт” ће вам – аутоматски – и по свом нахођењу, нудити и пружати услуге, крпити шта треба…И опет ће бити све ОК, је л’ тако?

Можда и неће. Сигурно вам је, осим ако се управо нисте спустили с брда, познато да ИТ сектори небројених фирми нису баш најсрећнији што им “Мајкрософт” двапут годишње шибне по велики “апгрејд” – то јест. ако ћемо ствари звати правим именом, закрпетине (или, ако смо баш фини, Sservice Patches – SP).

Сећате ли се update-а од априла месеца? Куку и леле! “Мајкрософт” никад није шкртарио на бубетинама (“баговима”), али тада је било баш царски, нема шта. Успео је да унереди чак и своје сопствене програме – Ворд, Аутлук, Фајл експлорер

Врли колега и трудбеник “Компјутерворлд”-а Вуди Ленард је чак препоручио да, осим ако априлско ажурирање није дошло главе рачунарчићу, искључите кад-“Мајкрософт”-‘оће надоградњуautomatic updating. И у праву је. Крпљење “прозорчине” је увек било ризично. али са “десетком”, гле изненађења, све су шансе да ћете после patch-овања имати чак и више проблема.

И онда, с таквим искуством, хоћете ли “Мајкрософту” плаћати да се стара о рачунару вам, уместо да о својој машини и оперативном систему водите бригу лично, сами? Тачно, и мислио сам да ћете то рећи.

Какогод, DaaS Windows куца на врата. “Мајкрософт” одавно, али постепено, напушта старозаветни концепт десктопа. На пример, Офис. Ваш феудалац се усрдно труди да Офис закупите преко Офиса 385, уместо да га купите и користите – за исте паре – недопустиво дуго, годинама. Microsoft Managed Desktop је први корак у замењивању личног и сопственог десктопа изнајмљивањем услуге. До 2021. ће већ постати “стари добри Виндоус”, као сада Офис 365. Али шта је ту је, запљуснула нас “будућност”. Или можда цунами?

Све зависи од тачке гледишта. Лично, нисам баш најсрећнији због оваквог “тренда”. Довољно сам матор да се сећам пи-си револуције. Било је…ослобађајуће.

Али сада “Мајкрософт”, иста она компанија која је револуцију предводила, покушава да нас врати у стари, централизовани, с једног места контролисани систем. Ако настави тим путем, једини стварни избор који ћемо имати, желимо ли прави оперативни систем за свој десктоп, биће Линукс и МекОС. О, имаћемо и “прозорче”, али не више за лични рачунар.


Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: With DaaS Windows coming, say goodbye to your PC as you know it
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијану


НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА СЕРИЈАЛА

Вон-Николсов чланак је од јула месеца. Небитно. Човек предвиђа ствари, а ово што је написао сматрам да је извесно чим “Мајкрософт” изексплоатише “десетку” и своје кметове припреми да пређу на “дасу”, на коме се још ради.
Али и за нас важи оно што рече Шекспир: “Бити спреман, то је све.”

Стога ће наредни чланци бити упознавање како са самим Линуксом, тако и са виђењима чачанских и иних стручњака о питању ослобађања Чачана од кметског односа спрам (само)наметнутог нам Виндоуса.

Заинтересовани да помогнете?

Помоћи можете на више начина:
  1. Коментарима (лична искуства, предлози тема и чланака…).
  2. Спремношћу да се одазовете позиву на разговор за овај серијал, ако сте стручни и имате искуство или вам предстоји рад на увођењу Линукса у ваше радно окружење.
  3. Финансијски. И то на линуксашки начин – колико ко жели и може. Списак “Серијал новчано помогли” ће бити објављиван на крају сваког чланка, чим неко “повуче ногу”. Али, за разлику од начина како програмери слободног софтвера и творци појединачних дистрибуција Линукса прикупљају средства за свој рад, пристајући и на прилоге из анонимних извора, овде тога неће бити. Зашто? Зато што је овај серијал и нека врста анкете, да се види ко у Чачку схвата да је прелазак на бесплатан и отвореног кода оперативни систем практично – неминовност.

Серијал припрема и уређује: Александар Јовановић
Извор: Linuks u Čačku - Ozonpress :: internet portal

субота, 22. септембар 2018.

Јегор Кучер: ДИГИТАЛНИ ШОВИНИЗАМ ГЕРМАНА ГРЕФА

Глава Сбербанке Герман Греф иступио је с крајње радикалним прѣдавањем прѣд студентима Далекоисточног федералног универзитета (ДВФУ). У њему је успѣшни банкар покушао да објасни како је важно постављати себе изнад других ради достизања циљева и због чега се Русија и њени житељи данас нѣ могу борити са западним свѣтом

Глава Сбербанке Герман Греф. Фото: Станислав Красиљњиков/ТАСС

Већина крајеугаоних постулата господина Грефа су одавно познати. Он их оглашава сваком згодном приликом — на округлим столовима, форумима, профилисаним секцијама дешавања.

четвртак, 20. септембар 2018.

Пол Крејг Робертс: Због Путиновог оклевања, Сирија изгубила покрајину Идлиб

"Имиџ" је све: Кад Путин запуца из снајпера - ИН4С

Провокације што их Путин проузрокује - и трпи - сада изазивају последице. Питер Форд, бивши амбасадор Велике Британије у Сирији, истиче да је Вашингтон хитро искористио Путинову неспремност да на одговарајући начин реагује на изговор под којим ће Вашингтон покренути напад на сиријске снаге. Ранији изговори Вашингтона су били измишљени напади хемијским оружјем Асадове војске. Спречавање ослобађања Идлиба, пак, врши се под новим изговором: Вашингтон је саопштио да ће сваки покушај ослобађања Идлиба од терористичких савезника Вашингтона резултирати америчким војним нападом на Сирију. Уствари, чак и повећан број избеглица, без обзира да ли је или није изазван хемијским нападима, Вашингтон води као "хуманитарни проблем" који оправдава напад САД на Сирију. Специјални изасланик председника Трампа за Сирију, Џејмс Џефри, управо је обнародовао да САД неће толерисати никакав напад на Идлиб: Idlib: Lull Before the Hurricane

уторак, 18. септембар 2018.

Дебкафајл: Путин криви "трагичне околности" зa пад руског авиона

Извор за фотографију: A nationalist streak runs through Putin's love for Jews and Israel | The Times of Israel

Руски председник као да ублажује саопштење и оштру осуду свог министра одбране, који је окривио Израел за "изазивање" обарања руског ИЛ-20 у понедељак уноћ.

Уместо онога што је рекао Шојгу, он је говорио о "ланцу трагичних околности", које су довеле до тога да је руски авион оборила сиријска противваздушна одбрана која је гађала израелске авионе који су нападали на сиријско/иранске објекте у Латакији.

У својим опаскама, руски председник је рекао да није Израел оборио руски авион, а да ће све околности бити детаљно размотрене.

Одговор Путина на инцидент ће бити повећавање безбедности свих руских јединица размештених у Сирији, уз обећање да ће "такве кораке сви уочити".
Оваква изјава се сматра најавом брзог и очигледног распоређивањем напреднијих система одбране у Сирији.


Извор: Putin blames “tragic circumstances” for downing of Russian plane - DEBKAfile
Превод (уз коментар дат избором фотографије, па ко разуме схватиће): Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијану

понедељак, 17. септембар 2018.

Москва ће све отписати: коме и зашто Русија опрашта дугове


Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, изјавио је током ВЕФ (Источног екеономског форума - прим.прев.) да је Русија у протеклих 15 година отписала више од 20 милијарди долара у афричким земљама. Изјава министра проузроковала је живу расправу, иако је исту цифру навео и Владимир Путин пре годину дана. Новинари су 2017. године проценили да је за 17 година Русија "опростила" различитим земљама више од 140 милијарди долара дугова. Од тада су подаци ажурирани: Русија је отписала 240 милиона Киргистану, 40 милиона Мозамбику и тако даље. Михаил Мељњиков објашњава зашто Москва тако поступа.

Сваки отпис има своју причу
.

Практично сви отписи дугова били су део сложених, често мултилатералних споразума. На пример, Ирак је земља уништена унутрашњим сукобима и америчком агресијом. Својевремено, друг Садам Хусеин Абдул-Маџид Ал-Тикрити успео да убеди излапело совјетско руководство, да почиње да гради социјализам у Ираку и да му је за то потребно много, много оружја. На крају крајева, ако не отме покрајину Хузестан од Ирана, социјализам ће тешко изградити. Совјетски Савез је продао оружје на кредит, рат се завршио без резултата, а тенкови и пушке су остали да рђају у пустињи.
Онда је ирачка опозиција је успела да убеди ноторно америчку руководство позанто по својој мирољубивости, да Садам има оружје за масовно уништење, онда су долетели "мирољубиви" амерички бомбардери и Ираку није остало никаквих средстава за испуњење многобројних обавеза. Онда је "међународна заједница" одлучила да "поништи" дугове, зарад обнове ирачке привреде. Русији је у део запало да отпише 9,5 милијарди совјетских дугова и 12 милијарди нових.
Истине ради, треба рећи да је Ирак платио 1,9 милијарди, мада је то ипак зрно песка у пустињи.

Међутим, највећи поклони Русије су, наравно, дати Куби - нашем непотопивом носачу авиона крај обала Сједињених Држава. Више од пола века спонзорисали смо Хавану на различите начине, чиме смо обезбедили верност својеврсног комунистичког режима "острва Слободе". Кубанци углавном ослобођени новца и имовине, али их то мало брине: у свим међународним истраживањима и рангирањима "задовољства и среће становништва" земља је у самом врху, што се нажалост, не може рећи за Русију.

Укупно, од проглашења независности Русије (распоада Совјетског Савеза 1991. године - прим. прев.) ми смо опростили кубанцима дугове у вредности од 31,7 милијарди долара. Посредно спонзорисање Кубе наставља се до данашњег дана: руске компаније извозе тамо технику и уређаје, а новац за куповину Куба узима преко кредита од руских државних банака. Обе стране савршено схватају да час отплате никада неће куцнути.

11,1 милијарди долара смо отписали Монголији 2003. године. Степску државу, "која је једина у свету искорачила из феудализма право у социјализам", су некада називали "шеснаестом Совјетском Републиком". За то је било потребно платити. Монголи су вратили само 300 милиона долара од совјетског дуга.

Сарадња са Авганистаном је скоро иста као са Ираком. Иста подршка  лажном социјалистичком режиму, иста страна интервенција (американаца - прим. прев.), иста спржена пустиња. Истине ради ртеба рећи да је Ирак под Хусеином био изузетно агресивна држава, а да је Авганистан стално страдао од упада јачих суседа, а у XXI веку, им се придружила злогласна "међународна коалиција". У новцу, по отписаним кредитима то је 11 милијарди долара, а стварни трошкови афганистанског рата за нас никада неће бити израчунати.

Русија је 2005. године отписала Сирији, 9,8 од укупно 13,4 милијарди долара дуга - а заузврат добила повлашћени приступ локалним пољима нафте и гаса, као и низ уносних уговора о изградњи. Ово би било одлично урађено, кад се у посао не би мешале стране силе са намером "авганистанизације" Сирије. Такође, сада Русија улаже озбиљне новце, како у војне операције, тако и у економски опоравак - и може се сасвим сигурно рећи, да их назад неће добити. Али пријатељска земља на најважнијој раскрсници светских путева - заиста непроцењив капитал.

Отпис 9,53 од укупно 11,03 милијарди долара Вијетнаму више личи на грешку. Као и 2005. године са Сиријом, отпис јеподразумевао приступ вијетнамским пројектима занимљивим за руске компанијаме - и кроз те пројекте отплату преосталог дуга. Касније, Вијетнам је ушао у зону слободне трговине са Евроазијским економским савезом под контролом Русије. Али савремени Вијетнам је економски јака држава са стабилном политичком ситуацијом, и ми имамо стабилан негативан биланс у трговини с њим. Осим тога, Вијетнам извози у Русију углавном машине, опрему и возила - робе која су незамисливе за све претходно наведене земље. Значи да су Вијетнамци могли отплатити цео дуг. Са друге стране, тако моћан и добронамеран партнер у југоисточној Азији вреди много - у сваком смислу.

А ето, сам Бог је рекао, да опростимо Етиопљанима 6 милијарди. Наши једини истоверни на афричком континенту, нашли су се у веома тешкој ситуацији. Такозвана Еритреја, одцепивши се од Етиопије, одсекла ју је од светских мора, а дугогодишњи рат међу њима је осиромашио земљу. Није било никакве наде да ће Етиопија вратити дуг. И тако даље до Мозамбика, који је некада градио социјализам и сада не може да то отплати.

Разне врсте помоћи

Критичари отписивања дугова заборављају да ово уопште није једина и можда не и главна тачка расхода Русије за подршку другим земљама. Само  преферентне стопе у трговини са Белорусијом за неколико година у свом ефекту прекривају несрећни етиопски дуг. Исто важи за трговину с попустом: рецимо, Кинези су велики мајстори да изнуде попусте на енергију и житарице.

Интересантно је у овом случају да Русија и даље наставља са давањем зајмова, чија је вероватноћа враћања мала. Ово се ради кроз уговоре о извозу који су већ поменути у причи о Куби. На министарском нивоу закључен је споразум о испоруци руске опреме земљи "трећег свијета". Истовремено, ова земља нема новца, па се средства за куповину узимају на кредит. Овај кредит издаје руска банка.

Фабрикама ово одговара - има наруџбина, новац стиже, капацитет се упошљавају, отварају се нова радна места. Купцима такође није лоше - не пружа се сваки дан прилика да добију нову технику или на пример, нову железничку пругу фактички за једно хвала. А банка ... Банка све разуме, али и разуме да су геополитички интереси Русије важнији од тренутних користи. Поред тога, овде се износи мере десетинама, ретко у стотинама милиона долара. Нема милијарди.

Размере проблема

Међутим, ни милијарде нису страшне - не наглашава узалуд Сергеј Лавров да су то углавном не тако велики износи. То лепо звучи, али у стварности 140 милијарди долара је нешто више од једне десетине тренутног руског бруто националног производа. А ако сматрамо да је традиција опраштања дугова почела пре више од 20 година, можемо говорити о великом делу нашег националног производа.

Отприлике половина отписаних дугова је резултат грешака наших властодржаца, живи примери су опкладе на Наџибулаха (Авганистан) и Хусеина (Ирак). Истовремено, како проценити новцима само постојање Кубе на југоисточним обалама Сједињених Држава? Колико агресивних планова су Американци пропустили да спроведу, страхујући од "одговора" из Хаване? Неуспех авантуре у Вијетнаму је на 20 година обесхрабрио Сједињене Државе и њене савезнике да упадају на територију трећих земаља - а и то је успех који је тешко приказати у рачуноводственом листу.

Велика земља је осуђена на делимично финансирање малих и слабих. Главна ствар је да добро разумете локалну политику и да разликују асове од пацера.


Изабрао и превео за Ћирилизовано: Драган Вукојевић

субота, 15. септембар 2018.

Чачански пацијент у Сремску Каменицу, нови човек из Сремске Каменице

Овај текст је наставак прехводна два, која можете наћи овде и овде.

Под "Сремска Каменица" из наслова подразумева се ИКВБВ - Институт за кардиоваскуларне болести Војводине, а још прецизније Клиника за кардиохирургију ИКВБВ.

А сам наслов...Па, треба да укаже да ово писаније нипошто не претендује на стручност и апосолутну објективност, већ је лични поглед, не на саму операцију и реанимацију, већ читав доживљај, који је једном тешком срчаном болеснику и већ депресивном Србину како повратио физичко здравље, тако и улио нову наду у изгледе свог народа.

Па да почнем, негде од средине.

На тераси Клинике, после вечере, седимо нас неколико већ оперисаних и пацијената које ће "на програму" бити сутрадан. Два пандура, један саобраћајни, а други затворски се свађају према коме је Бог био праведнији што га је разболео; Цига коцкар их слуша не мож бити веселији; бродски кувар у пензији се распитује да ли ће му "Пера", ако се не дигне са стола, бар допустити да кува и на Небесима, а паор и задрти фудбалер:

"Значи, Чачанине, продуценту и српски шовинисто, ти решио да нешто напишеш о Каменици? Ош казати и какве смо феле ми пацијенти? Оћеш.  Е, онда обавезно спомени и мене. Зашто? Зато што је овај Мађар овде живи доказ да греси и срчане болести немају везе једно с другим. Ајд пандури и коцкар - нормално, кувар...погле' човека, питање је да ли је више скувао или појео, али ја, који сам целог живота само орао и терао лопту, никад запалио цигарету, попио пола чашице палинке само кад ми се унук родио и никад се наједао - ја да имам сва та зачепљења да сутра морају да ми раде генералку, ајд реци ти мени где је ту правда. А да је има то мора бити. И кад мало боље размислим, неће ми бити жао и да не устанем."

А устали смо сви. Као и оних других педесетак оперисаних за време мог боравка на Клиници. Наравно, шта ће даље бити с нама није извесно - опоравак, сад сам у то већ убеђен - највише зависи од самодисциплине пацијента, али мајстори су обавили свој посао.

Који није посао него Позив, а мајстори - посвећеници. Сви одреда, од чистачица, куварица, медицинских сестара и техничара до лекара и хирурга.

Ја тако нешто за својих шездесет година нисам видео. Можда само код понеког сликара и учитеља. А знам и једног чачанског попа...

Операције се, наравно, не сећам. Али у шок-соби, ниједан покрет пацијента не промиче сестрама:"Јовановићу, не вртите се, имате дрен у срцу..."

- "Али да се искашљава мора ако хоће из шок собе. Боли? Наравно да боли. Шта мислите, има ли то неке везе и с тим што сте пушили чак и вече пред операцију? Мислите да не знам за то?", додаје лекарка Ксенија.

И прстом показа двема терапеуткињама да раде на мени. Истерале су своје. По цену за коју немам речи да опишем. Али мирне душе могу рећи ово (иако се односи и на мене данас): ајд раније, свако задовољство се плаћа, али ко пуши и кад му срце оболи последња је будала.

Али највише сам научио у данима на интензивној и полуинтензивној нези. У соби сте са још три пацијента оперисана отприлике када и ви, и са сестром (тачније њих две, у сменама од по дванаест сати) која вас пази, сву четворицу, тако da увиђате да оно "медицинска" означава само стручну спрему, а "сестра"...Ко има сестру зна на шта мислим.

За непуних тридесет хиљада месечно. Што нисам сазнао од њих већ од лекарке која ми је била посебно симпатична јер личи на моју ћерку, вечито штреберче. Када сам је упитао мисли ли која сестра да оде у Немачку (на чему садашња власт навелико ради, што сам први пут увидео у нашој, чачанској болници), рече: "Аха. Таман као и ја која сам волонтирала три године и живим као подстанар...Александре, имате ли Ви представу шта је за медицинара Сремска Каменица?"

Не, до тада нисам. Али сад знам. И то сазнање ми је лековито колико и сама операција: док постоје српске институције као што је ИКВБВ и људи врхунске стручности и крајње посвећености свом позиву - нико нам ништа не може.

Има још много, много сличица које бих желео да вам представим. И сваку сестру, лекарку и лекара понаособ. Посебно нашег комшију, Крагујевчанина Др Миленка Росића, кардиохирурга  ("Који је на теби, Јовановићу, применио све што познаје српска кардиохирургија", што ми рекоше на једном од свакодневних безбројних провера стања.) Али тим им је тако бројан, а хтео бих вашу пажњу да задржим још мало:

- посетите сајт IKVBV-INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE;

- ако сте већ оболели, сматрајте се срећним ако добијете ИКВБВ да се тамо лечите и/или оперишете;

- и слушајте шта вам се саветује - тамо вам нико и ништа наређивати неће, пацијент се третира као разуман човек;

- чак и када је Чачанин, несвикао на априорно поверење здравственој служби, а приде склон бежању у кафану (јесте оно кафанче испред Клинике прелепо, али ме и данас стид како нисам одмах схватио чему служи изолација пацијената којима предстоји операција);

- послушајте, и то дословно, писане и телефонске упуте шта све треба да урадите пре доласка на Клинику - немојте да вам се деси као гореспоменутом коцошу да због неизвађеног зуба траћите не само свој дан;

- и још једном, проучите сајт Института за кардиоваскуларне болести Војводине; можда неће затребати вама, али учинићете велику услугу ако га препоручите неком, на пример оболелом рођаку из иностранства где овако тешке операције доводе до породичног банкротства.

И најзад: овај текст сам планирао да завршим описом повратка у Чачак. Прво због професионалности возача Драгана Ковачевића и његовог имењака медицинског техничара, затим због чистог задовољства у дружењу са пензионисаном медицинском сестром Вучићевић Драгомирком - Драгицом, која је сада и сама болесник, али лековите веселости и животног оптимизма; али и јер је возило из Чачка у Сремску Каменицу послато дан касније него што је требало. Међутим...одужих, а и директор Дома здравља и правница из чачанске филијале Репупличког фонда за здравствено осигурање су ми дали објашњење из којег се види да је у питању била грешка, да тако кажемо, системске природе.

Подразумева се да ћу вам пренети и нека искуства из рехабилитације - ако коментари покажу да за то постоји оправдање.

Или ако ме испровоцира памет типа:

"Ало бре ко још за озбиљне болести иде код овдашњих дотура.Сви који ошли ене иг на Лазовића брду брез дијагнозу. Паре бре у џеп па пут БЕОГРАДА ко мисли да се спасе." 


Александар Јовановић

Извор: Pacijent u Sremsku Kamenicu, novi čovek iz Sremske Kamenice - Ozonpress :: internet portal

петак, 14. септембар 2018.

Трговински ратови: да ли кинеска индустрија почиње да ради за залихе?



Кина се суочава са рекордним падом извоза. Главни фактор у томе је трговински рат са највећим иностраним привредним партнером - Сједињеним Америчким Државама, који само добија замах. Међутим, у ствари, корени смањења извоза из Народне Републике Кине су много дубљи. Како су за Накануне.RU, рекли економски стручњаци, "Поднебеско царство" (како Кинези често називају своју земљу - прим. прев.) се можда суочава са привредном кризом.

Трговински рат са Сједињеним Америчким Државама већ је довео до тога да се Кина суочава са падом извоза. Како преносе кинеске новине на енглеском "Јужнокинеска јутарња пошта" (South China Morning Post), позивајући се на податке из Кинеског Националног бироа за статистику, подиндекс земље у броју извозних наруџбина у августу је опао за 0,4 поена, на 49.4 поена.

Ово је најмањи индикатор од марта, када се појачао сукоб између Пекинга и Вашингтона око трговинских питања. Штавише, трећи месец заредом, овај подиндекс је испод 50, и то је рекордни пад трговине у Кини за три године.

Да ли то значи да је кинеска привреда заправо почела да производи робе за залихе? Доктор економских наука, професор Московског државног универзитета (МГИМО) Валентин Катасонов, сматра да се ово дешава већ дуже време, и да је знак постојања тзв. мехура, на шта указује и постојање, на пример, чувених "градова духова" (новосаграђени градови у којима нико не живи - прим. прев.).

"Кинеска привреда је у шкрипцу, и само привремено, до тренутка док ти мехури не почну да пуцају, чини се да је све дивно. Кинези такође имају веома висок дуг и нису у стању да чак ни да га одржавају, због чега расте дужничка пирамида", каже стручњак.

Економиста подсећа на сиво банкарство у Кини (слично као и сива економија код нас - прим. прев.), о којем нема статистике, а неки аналитичари процењују његов обим на више од шест једногодишњих бруто националних производа. Стога је доведена у питање способност земље да отплати тај дуг. Штавише, највећи део раста БНП-а је стварао трговински вишак (суфицит), који ће се сада истопити.

Један од кинеских "градова духова". Извор: Накануне

Пад кинеског извоза, треба гледати у светлу чињенице, да је амерички председник, Доналд Трамп најавио наметање додатних дажбина на кинески извоз у износу од 200 милијарди долара. Кинески извоз је после сличних мера пао на 50 милијарди, и проширење листе производа који су под рестриктивним мерама ће несумњиво имати још већи утицај на спољну трговину Кине, сматрају извори наведених новина, у Кинеском Министарству трговине.

Руководилац Центра за политичку економију, Института новог друштва, Василиј Калташов примећује, да Трампове протекционистичке мере нису једини узрок који доводи до пада кинеског извоза, који је у незавидном положају више од годину дана. Почетком 2016. године извоз се стабилизовао након оштрог пада, а сада се ствара ситуација, ако не краха кинеске привреде, онда смањења обима светске трговине и пада свих приведа заснованих на производњи.

"И ово је озбиљна претња, јер кинеска економија јеодавно требало да преживи пад индустријске производње. Зато је званично зацртан и због тога опасно велик пад индустријске производње у Кини готово неизбежан. Трамп је допринео томе, али Трамп није једини који то изазива, јер је тражња потрошача врло слаба, свуда у свету, а слаба је јер је умањена девалвацијама (у многим земљама света - прим. прев.), јер се заснива на кредитима, и све ово је смањило потражњу за кинеске робе у свету ", - каже он.

Узвратне мере кинеских власти, на смањење извоза може да буде развој домаће тражње, која може да се подстакне лабављењем монетарне политике и фискалним подстицајима. Међутим, како примећује Валентин Катасонов, Кина је капиталистичка земља, иако власти кажу да граде социјализам са кинеским карактеристикама. А капиталистички модел је увек неуравнотежен - потражња мора да одржи корак са понудом: "Зато, никада неће бити равнотеже у капиталистичком систему, и никада неће домаћа тражња прихватити целокупну производњу."


Аутор: Павел Мартинов
Извор:  Торговые войны: китайская промышленность начинает работать на склад? : Аналитика Накануне.RU
Превод: За "Ћирилизовано", Драган Вукојевић

Здраво!

Пингвин се вратио у Чачак. Са "здравственим туризмом" сам за сада завршио. Успешно оперисан, спремнији сам не само физички, него и орнији - охрабрен преданошћу позиву свих, апсолутно свих медицинских радника с Клинике за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиваскуларне болести Војводине - да наставим са превођењем на спољнополитичке теме и, у много већој мери, пропагирањем ГНУ/Линукса.

Али прво - прво. После ове најаве одмах ће уследити превод Драгана Вукојевића послат док сам био одсутан, а тема је...Кина и кинеска опасност, о чему патриЈотстко-русофилски сајтови ни да бекну, ваљда сматрајући да је путиновско-сијевска фаза у односима Русије и Кине вечитог карактера.

Потом ће ићи чланак о Сремској Каменици, писаније из сасвим личног угла,  српског националисте поносног на још једно остварење свог народа. Чланак ће прво бити објављен на чачанском порталу "Озон прес", из разлога познатих свакоме ко је прочитао претходна два текста о, како да кажем, путешествјима корисника здравствених услуга у Чачку.

Борисасв Живковић ће наставити са својим прилозима. Разлог: и за стварање ваљаног линуксашког новинара треба праксе, а не само теорије. А како Линукс није само оперативни систем...нек Бора преводи и пише шта год хоће.

Мојих превода ће у току наредне недеље бити мање него иначе, јер треба надокнадити пропуштене информације. О Новорусији поготово.

Најзад, хвала свима који су ме подржали путем е-писама и СМС-ом. Значило ми је.

Следи превод Драгана Вукојевића.


Поздрав,

Александар, вазда на Дебијану

Реч ради Истине

„Будите мудри као змије и безазлени као голубови, значи, развијајте своје умне способности све више, под условом да паралелно развијате у себи доброту. Но, ум је хладан, а доброта топла, али слепа. Стога су нам потребни и ум и доброта да једно другом држи равнотежу, да ум не пређе у злоћу, а доброта да не пређе у глупост“ - Патријарх Павле

„Човек је биће распето између добра и зла“, говорио је Владета Јеротић; човек је рођен са клицом, како добра, тако и зла; нико није потпуно добар или зао. Сматрам да је добар човек онај који тежи Истини (коначној, објективној и недостижној) кроз стварање (под тиме подразумевајући стварање како идеја, тако и уметности, неког производа...), али је свестан своје грешне природе и чињенице да је слобода мач с две оштрице, због чега непрестано испитује своје мисли и поступке као и последице које они носе са собом.

Стварност за коју знамо није оно што она заправо јесте, већ како је ми доживљавамо. Свет посматрамо кроз призму личних ставова и тежњи, које у мањој или већој мери несвесно пројектујемо. Из тога можемо закључити да су истина и проблем искључиво индивидуални појмови, а иако делимо проблеме на субјективне и објективне, проблем сматрамо објективним уколико је субјективан проблем друштвене групе којој припадамо (односно појединаца који је сачињавају), односно са којом се поистовећујемо. Човек не поседује доказе за постојање коначног мерила Истине; једини начин за спознају Истине јесте сагледавање другачијих и супротстављених ставова (другачији ставови нужно не морају бити супротстављени).

По речима Владете Јеротића, човек је дато и задато биће. Иако се можемо слободном вољом определити и ићи кроз живот, велик део наше душе још увек нисмо спознали, а он има утицај на нашу (привидно или делимично?) слободну вољу. Знајући за субјективан доживљај стварности, закључак који се намеће је да човек не може никада до краја упознати себе. Сматрам да упознавањем и сагледавањем других особа човек може уочити своје, како мане тако и врлине.

Сваки (политички, културни, филозофски) покрет заснован искључиво на критиковању постојећег поретка, а без јасно одређених идеала, осуђен је на пропаст и прети да изазове неред и незадовољство у друштву. Виктор Франкл је говорио о вољи за смислом као основном покретачу човека који треба да гледа шта живот очекује од њега, а не шта он очекује од живота. Стварање нове идеје представља већу одговорност од рушења постојеће, а са постепеним ишчезавањем одговорности, очиглено ишчезава и воља за животом, о чему сведочи све већи број људи склоних конформизму и хедонизму.

Мана ауторитарних система, јесте што након извршених промена друштва постају сами по себи сврха и смисао; из вида се губи тежња ка Истини служењем идејама без сагледавања њиховог смисла, улоге и порекла. Спречавање људи да испоље зло их не чини добрим, али одржава ред. Сматрам да је улагање у образовање од кључног значаја за очување реда, као и улагање у установе за његово непосредно одржавање. Ипак, све потиче из породице и излажење из зачараног круга неуротичних породица у који је друштво упало је тешко, али, надам се, оствариво.

Решење које видим је подстицање одговорности од најранијег узраста кроз васпитање које је основа будућности појединца, а као такво и основа будућности друштва, јер су појединци управо ти који сачињавају друштво и који на њега имају непосредан утицај. Ерих Фром је сматрао да је живот у великим градовима у којима се појединац губи проузроковао цинизам, а тиме, додао бих, и губитак одговорности; који је смисао узалудне борбе? Нема друге одговорности на коју се треба уздати од сопствене, једина особа коју можемо непосредно променити смо ми сами; остали се могу само угледати на пример који сматрају добрим. Борба није узалудна! Свет се мења управо из душе, и никако другачије!

Борисав Живановић