Пол Робинсон: Либерални међународни поредак

Извор: Дејвид Омер

Свето римско царство није било ни свето, ни римско, нити царство. Исто се може рећи за "либерални међународни поредак", који није ни либералан, ни међународни, нити поредак. Можда је мало неправедно, али није неразумно запитати се да ли је систем који регулише међународне односе стварно оно што заговорници "либералног међународног поретка" замишљају (демократске вредности, слободна трговина, међународне институције, међународно право и слично). Без обзира какав био одговор, многи тврде да је постојећи систем у кризи због обновљене моћи Русије, јачања Кине и екстремно десничарског популизма у Европи. Наравно, ако либерални међународни поредак не постоји, тешко да може бити у кризи, али разговори о том питању су ипак умесни пошто нам доста говоре о томе како заговорници овог система на њега стварно гледају.

Ово што ћу рећи паде ми на памет док сам присуствовао наступу Џона Хербста и Денијела Фрајда. Хербст је некада био амерички амбасадор у Украјини, а Фрајд помоћник америчког државног секретара за Европу. Обојица сада раде за Атлантски савет, па оно што чусмо бејаше позната песма: "агресија Кремља, агресија Кремља, агресија Кремља", уз рефрен "руска агресија" и строфице о "Путиновом режиму", "корумпираној клептократији", "хибридном рату" и "Герасимовљевој доктрини". Запањујуће је како неко са огромним дипломатским искуством може имати тако несофистификован поглед на међународне односе и ситуацију - за коју је крив, а ко би други, њихов омиљени непријатељ, узрочник свих невоља на кугли земаљској - поглед мотивисан пуком злобом, а не било каквим легитимним интересима које бисмо морали узети у обзир.

Но то на страну, јер су Хербст и Фрајд имали пуно тога да кажу о "либералном међународном поретку", за који страхују да је у опасности због споменутог горе. Посебно је био занимљив Хербст, који рече, говорећи о Украјини, да је уверен да ће се наставити са реформама све и да на председничким изборима наредне године победи тренутни фаворит Јулија Тимошенко, чија је кампања заснована на одбацивању већине реформских програма. Што није битно, сматра Хербст, јер Украјина има очајничку потребу за новцем, па Запад може да употреби ММФ да је "звекне по глави" и присили је, и њу и парламент, да уведу реформе које Запад сматра неопходним.

Ето вам шта је "либерални међународни поредак". Излану се Хербст и откри како западни естаблишмент гледа на сврху међународних институција - не као на институције смишљене да олакшају труд страних влада да следе политику коју су зацртале, већ као на алатљике Запада да исте те владе приморавају да раде по ћефу Запада. Другим речима, либерални међународни поредак није заиста међународни, него је продужена рука Запада. И "либерални" звучи цинично. Принуђавање страних влада да не чине ствари које су обећале и због којих су изабране нема пуно заједничког са демократијом. (При чему Украјина није изузетак, сетите се Грчке, на пример.) А није компатибилно ни са слободом, јер где је ту слобода кад мораш да радиш шта ти наложи Запад (или било ко други). Без обзира на своје теоријске принципе, када се примењује на "Хербстов начин", либерални међународни поредак је само друга реч за оно што левичари воле да називају империјализмом.

Што је штета. Лично, у души сам типичан либерални демократа. Верујем у теоријске принципе либералног међународног поретка - слободну трговину, међународне институције, поштовање међународног права и све то. Такође мислим да су ти чиниоци у извесној мери заиста део међународне праксе. Било би сјајно када би их се следило доследније, али ништа од тога све док најјачи не почне да их поштује. Немојте ме разумети погрешно, не сматрам да су реформе у Украјини лоша замисао, али не можете проповедати слободе, демократију и све што уз њих иде, ако је оно што сами радите...врло различито. Ако је "либерални међународни поредак" само шифра за "звекни по глави" када се не ради што ми хоћемо, онда је либерални међународни поредак у невољи.

Којој узрок није спољашње, него унутрашње природе.


Претходно од истог аутора: Пол Робинсон: Поимање Русије

Аутор: Пол Робинсон
Извор: The liberal international order | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Коментари