Шта раде ваша деца у сајбер простору

Карикатура: Новица Коцић

У САД деветоро од десеторо основаца доживи неку врсту сајбер непријатности. У Србији, по неформалним истраживањима, једно од троје. Проблем је алармантан! Драги родитељи, када сте последњи пут погледали профиле своје деце на друштвеним мрежама? Веома једноставно питање, а какав је одговор? Нико од вас не тражи да шпијунирате сопствено дете, али је неопходно, као што знате шта раде у стварном свету, да знате и како се сналазе и у виртуелном!

Као вишегодишњи едукатор на тему заштите деце и младих, знам да деца нису крива што живе у друштву где су ријалити програми и скарадни садржаји којима смо свакодневно окружени постали Библија деструктивног понашања. Постало је нормално скарадно се облачити, скарадно причати и скарадно се понашати. Туче, псовке, непоштовање старијих, недостатак правих вредности, узора и афинитета постали су део свакодневице младих.

Родитељи, да ли сте знали да је вршњачко насиље у порасту, а поготову вршњачко сајбер насиље будући да живимо у дигиталној ери, у којој се више комуницира преко мобилних телефона, таблета и рачунара, него уживо – лицем у лице. Овај облик насиља не познаје границе и за разлику од осталих типова вршњачког насиља (физичког, вербалног…), од којих дете може да пронађе склониште макар у свом дому, од дигиталног насиља не може нигде да се сакрије. Оно не познаје баријере, и траје 24 сата, седам дана у недељи.

Да ли знате колико ваше дете има пријатеља на „Фејсбуку” или пратилаца на „Инстаграму”? Да ли знате да деца шестог и седмог разреда основних школа широм Србије имају и више од 700 виртуелних пријатеља? Не видите ништа лоше у томе? Е то је проблем! Није нормално да дете које има 11, 12, 13, 14 година има на стотине непознатих људи који знају и гледају и прате сваки њихов корак, објаву и фотографију. Није нормално да деца мисле ако њихове фотографије имају мало лајкова да то значи да су неуспешна, непопуларна и одбачена. Није нормално да се вршњаци уцењују због друштвених мрежа. Није нормално да малолетне девојчице постављају фотографије на којима су полуобучене јер мисле да само тиме могу да привуку пажњу! А таква су времена дошла. Није нормално и да велики број родитеља размишља по принципу „ма неће се то десити баш мом детету”! А шта ако се деси? Потенцијалне опасности по децу у сајбер простору су раширенији облици сајбер криминалних активности попут крађе идентитета и информација, затим педофилија, сексуална експлоатација деце, могућност киднаповања, трговина људима. Деца имају проблем с кичмом, с равним стопалима и видом, физичко им је далеко од омиљеног предмета у школи јер су константно на компјутерима и чачкају по мобилним телефонима. Да ли их питате шта гледају? Шта читају? Да ли сте рекли да поред игрица могу да скину и по коју апликацију за усавршавање и учење страних језика или да пак могу да читају књиге? „Инстаграм” и „Фејсбук” нису стварни свет! Нису реалност! Ни виртуелни пријатељи нису прави пријатељи! То деца морају да схвате.

Разумем да сте драги родитељи у незавидном положају – економска ситуација је тешка, рачуни су велики, стрес је свуда. Али не разумем зашто вам је лакше да детету дате телефон у руке и упалите ријалити програме на телевизији уместо да комуницирате са својим дететом, а очито је то великом броју родитеља најлакше да ураде. Успоставите нормалну и правилну комуникацију са својом децом, будите ту за њих и посветите им време. Ако је детињство животна фаза коју смо сви прошли само се запитајте – да сте ви били деца као што су наша данас – да ли бисте желели да вас родитељи пуштају да радите шта хоћете и да не мотре на вас?


Аутор: Катарина Јонев
Извор: Политика

4 коментара:

  1. Велики је проблем што је деци допуштено да имају контакт са таблетима и мобилним телефонима. Нешто мало написах некада о овој теми: https://volim-surdulicu.blogspot.com/2017/04/blog-post_18.html?m=1

    ОдговориИзбриши
  2. Чланак "Како су родитељи "пали" на тесту васпитавања деце " - http://volim-surdulicu.blogspot.com/2017/04/blog-post_18.html нашао сам "ручно", прегледавши цео Ваш блог. Ово кажем да би, следећи пут када делите пост, унели и наслов, јер Гуглета изгледа не региструје само адресе чланака наших малих блогова.

    "Волим Сурдулицу" сам унео у свој РСС довод, тј. Inoreader. Ценим, и то веома, када се мисли и пише о свом граду. Пренећу понешто што је и од ширег интереса.

    Што се тиче "паметних" телефона, шта да Вам кажем када и сам користим "глупи", искључиво за позиве. Да имам основца, купио бих му исто. А рачунар? Никакву "звер" с којом би могао да се хвали. Има дистрибуција Линукса и за антиквитете с једним ГБ РАМ-а, рецимо Антикс Линукс (Antix Linux).

    Пуно поздрава из Чачка,

    Александар

    ОдговориИзбриши
  3. Проблем је тај што сам пречицу "делио" телефоном, при чему сам имао проблема, те сам на крају приступио принудном слању. Посумњао сам да нисам поделио како ваља, али не изврших контролну проверу на послетку. Срдачан поздрав до лепог Чачка!

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!