уторак, 23. јануар 2018.

Гилад Ацмон: Статистика антисемитизма

Поломљени споменик на Јеврејском гробљу у Србији: Фотографија: Кућа Шабата - Србија (Chabad House in Serbia). Преузето из 2017 Anti-Semitism Report shows hike in worldwide anti-Jewish incidents

По писању израелске штампе прошлог викенда, глобални погром може да избије сваког часа. Или, насловом "Инет њуса", "Извештај о антисемитизму за 2017. показује све већи број антијеврејских инцидената широм света" / 2017 Anti-Semitism Report shows hike in worldwide anti-Jewish incidents.

Министарство за дијаспору Државе Израел је у недељу објавило "Извештај о антисемитизму за 2017. годину", где се каже да је дошло до "значајног повећања броја расистичких инцидената против Јевреја у Европи, посебно у западним деловима континента".

Православље и рат


О научном зборнику „Православље и рат“ разговарамо са професором доктором Бориславом Гроздићем, пуковником у пензији, некадашњим професором војне етике на Војној академији. Професор Гроздић тренутно предаје етику на Правном факултету Привредне академије у Новом Саду.



Помаже Бог, професоре! Уочи Београдског сајма књига из штампе је, у издању Института за филозофију и друштвену теорију универзитета у Београду и медија центра „ОДБРАНА“, изашао зборник научних радова „Православље и рат“. Ви сте приредили овај зборник и он је својеврсна новина. Како се родила идеја за овим зборником?

Бог вам помогао!

Одмах на почетку да кажемо да је идеја потекла од директора Института за филозофију и друштвену теорију, професора доктора Петра Бојанића, затим професора етике на Филозофском факултету Јована Бабића и да поменем и себе. Очигледна је празнина у стручној литератури која се бави проблемом погледа различитих традиција на рат и ратовање. У литератури где се налазе прегледи различитих конфесија и њихов поглед на рат, једино нема православног погледа. То је био један од разлога због чега је покренут циклус предавања. Други: Заиста постоје практичне потребе за одговорима на та питања. Наиме, ова питање се увек изнова постављају. Поставља се питање како православље и православна црква гледају на рат и ратовање. Поставља се већ 2000 година и не значи да имамо апсолутно све одговоре на та питања. Колико год би се о односу рата и православља говорило, увек би ту остала отворена питања о којима може да се разговара. Постоји једна заблуда да је све речено и да на све можемо наћи одговоре код светих отаца, у Светом Писму, светом предању. Долази ново време, нови облици ратовања. Нове технологије у ратовима отварају нова питања на која мора да се да одговор. То су разлози због којих је покренут циклус предавања. Уосталом, идеја је била да се најпре чују познаваоци и стручњаци који би имали шта да кажу на ову тему. И то различите провинијенције. Богослови најпре, филозофи, социолози, политиколози.