петак, 14. септембар 2018.

Трговински ратови: да ли кинеска индустрија почиње да ради за залихе?



Кина се суочава са рекордним падом извоза. Главни фактор у томе је трговински рат са највећим иностраним привредним партнером - Сједињеним Америчким Државама, који само добија замах. Међутим, у ствари, корени смањења извоза из Народне Републике Кине су много дубљи. Како су за Накануне.RU, рекли економски стручњаци, "Поднебеско царство" (како Кинези често називају своју земљу - прим. прев.) се можда суочава са привредном кризом.

Трговински рат са Сједињеним Америчким Државама већ је довео до тога да се Кина суочава са падом извоза. Како преносе кинеске новине на енглеском "Јужнокинеска јутарња пошта" (South China Morning Post), позивајући се на податке из Кинеског Националног бироа за статистику, подиндекс земље у броју извозних наруџбина у августу је опао за 0,4 поена, на 49.4 поена.

Ово је најмањи индикатор од марта, када се појачао сукоб између Пекинга и Вашингтона око трговинских питања. Штавише, трећи месец заредом, овај подиндекс је испод 50, и то је рекордни пад трговине у Кини за три године.

Да ли то значи да је кинеска привреда заправо почела да производи робе за залихе? Доктор економских наука, професор Московског државног универзитета (МГИМО) Валентин Катасонов, сматра да се ово дешава већ дуже време, и да је знак постојања тзв. мехура, на шта указује и постојање, на пример, чувених "градова духова" (новосаграђени градови у којима нико не живи - прим. прев.).

"Кинеска привреда је у шкрипцу, и само привремено, до тренутка док ти мехури не почну да пуцају, чини се да је све дивно. Кинези такође имају веома висок дуг и нису у стању да чак ни да га одржавају, због чега расте дужничка пирамида", каже стручњак.

Економиста подсећа на сиво банкарство у Кини (слично као и сива економија код нас - прим. прев.), о којем нема статистике, а неки аналитичари процењују његов обим на више од шест једногодишњих бруто националних производа. Стога је доведена у питање способност земље да отплати тај дуг. Штавише, највећи део раста БНП-а је стварао трговински вишак (суфицит), који ће се сада истопити.

Један од кинеских "градова духова". Извор: Накануне

Пад кинеског извоза, треба гледати у светлу чињенице, да је амерички председник, Доналд Трамп најавио наметање додатних дажбина на кинески извоз у износу од 200 милијарди долара. Кинески извоз је после сличних мера пао на 50 милијарди, и проширење листе производа који су под рестриктивним мерама ће несумњиво имати још већи утицај на спољну трговину Кине, сматрају извори наведених новина, у Кинеском Министарству трговине.

Руководилац Центра за политичку економију, Института новог друштва, Василиј Калташов примећује, да Трампове протекционистичке мере нису једини узрок који доводи до пада кинеског извоза, који је у незавидном положају више од годину дана. Почетком 2016. године извоз се стабилизовао након оштрог пада, а сада се ствара ситуација, ако не краха кинеске привреде, онда смањења обима светске трговине и пада свих приведа заснованих на производњи.

"И ово је озбиљна претња, јер кинеска економија јеодавно требало да преживи пад индустријске производње. Зато је званично зацртан и због тога опасно велик пад индустријске производње у Кини готово неизбежан. Трамп је допринео томе, али Трамп није једини који то изазива, јер је тражња потрошача врло слаба, свуда у свету, а слаба је јер је умањена девалвацијама (у многим земљама света - прим. прев.), јер се заснива на кредитима, и све ово је смањило потражњу за кинеске робе у свету ", - каже он.

Узвратне мере кинеских власти, на смањење извоза може да буде развој домаће тражње, која може да се подстакне лабављењем монетарне политике и фискалним подстицајима. Међутим, како примећује Валентин Катасонов, Кина је капиталистичка земља, иако власти кажу да граде социјализам са кинеским карактеристикама. А капиталистички модел је увек неуравнотежен - потражња мора да одржи корак са понудом: "Зато, никада неће бити равнотеже у капиталистичком систему, и никада неће домаћа тражња прихватити целокупну производњу."


Аутор: Павел Мартинов
Извор:  Торговые войны: китайская промышленность начинает работать на склад? : Аналитика Накануне.RU
Превод: За "Ћирилизовано", Драган Вукојевић

Здраво!

Пингвин се вратио у Чачак. Са "здравственим туризмом" сам за сада завршио. Успешно оперисан, спремнији сам не само физички, него и орнији - охрабрен преданошћу позиву свих, апсолутно свих медицинских радника с Клинике за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиваскуларне болести Војводине - да наставим са превођењем на спољнополитичке теме и, у много већој мери, пропагирањем ГНУ/Линукса.

Али прво - прво. После ове најаве одмах ће уследити превод Драгана Вукојевића послат док сам био одсутан, а тема је...Кина и кинеска опасност, о чему патриЈотстко-русофилски сајтови ни да бекну, ваљда сматрајући да је путиновско-сијевска фаза у односима Русије и Кине вечитог карактера.

Потом ће ићи чланак о Сремској Каменици, писаније из сасвим личног угла,  српског националисте поносног на још једно остварење свог народа. Чланак ће прво бити објављен на чачанском порталу "Озон прес", из разлога познатих свакоме ко је прочитао претходна два текста о, како да кажем, путешествјима корисника здравствених услуга у Чачку.

Борисасв Живковић ће наставити са својим прилозима. Разлог: и за стварање ваљаног линуксашког новинара треба праксе, а не само теорије. А како Линукс није само оперативни систем...нек Бора преводи и пише шта год хоће.

Мојих превода ће у току наредне недеље бити мање него иначе, јер треба надокнадити пропуштене информације. О Новорусији поготово.

Најзад, хвала свима који су ме подржали путем е-писама и СМС-ом. Значило ми је.

Следи превод Драгана Вукојевића.


Поздрав,

Александар, вазда на Дебијану

Реч ради Истине

„Будите мудри као змије и безазлени као голубови, значи, развијајте своје умне способности све више, под условом да паралелно развијате у себи доброту. Но, ум је хладан, а доброта топла, али слепа. Стога су нам потребни и ум и доброта да једно другом држи равнотежу, да ум не пређе у злоћу, а доброта да не пређе у глупост“ - Патријарх Павле

„Човек је биће распето између добра и зла“, говорио је Владета Јеротић; човек је рођен са клицом, како добра, тако и зла; нико није потпуно добар или зао. Сматрам да је добар човек онај који тежи Истини (коначној, објективној и недостижној) кроз стварање (под тиме подразумевајући стварање како идеја, тако и уметности, неког производа...), али је свестан своје грешне природе и чињенице да је слобода мач с две оштрице, због чега непрестано испитује своје мисли и поступке као и последице које они носе са собом.

Стварност за коју знамо није оно што она заправо јесте, већ како је ми доживљавамо. Свет посматрамо кроз призму личних ставова и тежњи, које у мањој или већој мери несвесно пројектујемо. Из тога можемо закључити да су истина и проблем искључиво индивидуални појмови, а иако делимо проблеме на субјективне и објективне, проблем сматрамо објективним уколико је субјективан проблем друштвене групе којој припадамо (односно појединаца који је сачињавају), односно са којом се поистовећујемо. Човек не поседује доказе за постојање коначног мерила Истине; једини начин за спознају Истине јесте сагледавање другачијих и супротстављених ставова (другачији ставови нужно не морају бити супротстављени).

По речима Владете Јеротића, човек је дато и задато биће. Иако се можемо слободном вољом определити и ићи кроз живот, велик део наше душе још увек нисмо спознали, а он има утицај на нашу (привидно или делимично?) слободну вољу. Знајући за субјективан доживљај стварности, закључак који се намеће је да човек не може никада до краја упознати себе. Сматрам да упознавањем и сагледавањем других особа човек може уочити своје, како мане тако и врлине.

Сваки (политички, културни, филозофски) покрет заснован искључиво на критиковању постојећег поретка, а без јасно одређених идеала, осуђен је на пропаст и прети да изазове неред и незадовољство у друштву. Виктор Франкл је говорио о вољи за смислом као основном покретачу човека који треба да гледа шта живот очекује од њега, а не шта он очекује од живота. Стварање нове идеје представља већу одговорност од рушења постојеће, а са постепеним ишчезавањем одговорности, очиглено ишчезава и воља за животом, о чему сведочи све већи број људи склоних конформизму и хедонизму.

Мана ауторитарних система, јесте што након извршених промена друштва постају сами по себи сврха и смисао; из вида се губи тежња ка Истини служењем идејама без сагледавања њиховог смисла, улоге и порекла. Спречавање људи да испоље зло их не чини добрим, али одржава ред. Сматрам да је улагање у образовање од кључног значаја за очување реда, као и улагање у установе за његово непосредно одржавање. Ипак, све потиче из породице и излажење из зачараног круга неуротичних породица у који је друштво упало је тешко, али, надам се, оствариво.

Решење које видим је подстицање одговорности од најранијег узраста кроз васпитање које је основа будућности појединца, а као такво и основа будућности друштва, јер су појединци управо ти који сачињавају друштво и који на њега имају непосредан утицај. Ерих Фром је сматрао да је живот у великим градовима у којима се појединац губи проузроковао цинизам, а тиме, додао бих, и губитак одговорности; који је смисао узалудне борбе? Нема друге одговорности на коју се треба уздати од сопствене, једина особа коју можемо непосредно променити смо ми сами; остали се могу само угледати на пример који сматрају добрим. Борба није узалудна! Свет се мења управо из душе, и никако другачије!

Борисав Живановић