Руски министар иностраних
послова Сергеј Лавров, изјавио је током ВЕФ (Источног екеономског
форума - прим.прев.) да је Русија у протеклих 15 година отписала више од 20 милијарди
долара у афричким земљама. Изјава министра проузроковала је живу расправу, иако је исту цифру навео и Владимир Путин пре годину
дана. Новинари су 2017. године проценили да је за 17 година Русија
"опростила" различитим земљама више од 140 милијарди долара дугова.
Од тада су подаци ажурирани: Русија је отписала 240 милиона Киргистану, 40 милиона Мозамбику и тако даље. Михаил Мељњиков објашњава зашто Москва тако поступа.
Сваки отпис има своју причу.
Практично сви отписи дугова
били су део сложених, често мултилатералних
споразума. На
пример, Ирак је земља уништена унутрашњим сукобима и америчком агресијом. Својевремено, друг Садам Хусеин Абдул-Маџид Ал-Тикрити
успео да убеди излапело
совјетско руководство, да почиње да гради социјализам у Ираку и да му је за то потребно много, много оружја. На
крају крајева, ако не отме покрајину Хузестан од Ирана, социјализам ће тешко изградити. Совјетски
Савез је продао оружје на кредит, рат се завршио без резултата, а тенкови и пушке су остали да рђају у пустињи.
Онда је ирачка опозиција је успела да убеди ноторно америчку руководство позанто по својој мирољубивости, да Садам има оружје за масовно уништење, онда су долетели "мирољубиви" амерички бомбардери и Ираку није остало никаквих средстава за испуњење многобројних обавеза. Онда је "међународна заједница" одлучила да "поништи" дугове, зарад обнове ирачке привреде. Русији је у део запало да отпише 9,5 милијарди совјетских дугова и 12 милијарди нових. Истине ради, треба рећи да је Ирак платио 1,9 милијарди, мада је то ипак зрно песка у пустињи.
Онда је ирачка опозиција је успела да убеди ноторно америчку руководство позанто по својој мирољубивости, да Садам има оружје за масовно уништење, онда су долетели "мирољубиви" амерички бомбардери и Ираку није остало никаквих средстава за испуњење многобројних обавеза. Онда је "међународна заједница" одлучила да "поништи" дугове, зарад обнове ирачке привреде. Русији је у део запало да отпише 9,5 милијарди совјетских дугова и 12 милијарди нових. Истине ради, треба рећи да је Ирак платио 1,9 милијарди, мада је то ипак зрно песка у пустињи.
Међутим, највећи поклони
Русије су, наравно, дати
Куби - нашем непотопивом носачу авиона крај обала Сједињених Држава. Више
од пола века спонзорисали смо Хавану на различите начине, чиме смо обезбедили верност својеврсног комунистичког режима "острва
Слободе". Кубанци
углавном ослобођени новца и имовине, али их то мало брине: у свим међународним истраживањима и рангирањима "задовољства
и среће становништва" земља је у
самом врху, што се нажалост, не може рећи за Русију.
Укупно, од проглашења независности Русије (распоада Совјетског Савеза 1991. године
- прим. прев.) ми смо опростили кубанцима дугове
у вредности од 31,7 милијарди
долара. Посредно спонзорисање Кубе наставља се до данашњег дана: руске компаније извозе тамо технику и уређаје, а новац за куповину Куба узима преко кредита од руских државних банака. Обе
стране савршено схватају да час отплате никада неће куцнути.
11,1 милијарди долара смо отписали Монголији 2003. године. Степску државу, "која је једина у свету искорачила из феудализма право у социјализам", су некада називали "шеснаестом Совјетском Републиком". За то је било потребно платити. Монголи су вратили само 300 милиона долара од совјетског дуга.
Сарадња са Авганистаном је скоро иста као са Ираком. Иста подршка лажном социјалистичком режиму, иста страна интервенција (американаца - прим. прев.), иста спржена пустиња. Истине ради ртеба рећи да је Ирак под Хусеином био изузетно агресивна држава, а да је Авганистан стално страдао од упада јачих суседа, а у XXI веку, им се придружила злогласна "међународна коалиција". У новцу, по отписаним кредитима то је 11 милијарди долара, а стварни трошкови афганистанског рата за нас никада неће бити израчунати.
Русија је 2005. године отписала Сирији, 9,8 од укупно 13,4 милијарди долара дуга - а заузврат добила повлашћени приступ локалним пољима нафте и гаса, као и низ уносних уговора о изградњи. Ово би било одлично урађено, кад се у посао не би мешале стране силе са намером "авганистанизације" Сирије. Такође, сада Русија улаже озбиљне новце, како у војне операције, тако и у економски опоравак - и може се сасвим сигурно рећи, да их назад неће добити. Али пријатељска земља на најважнијој раскрсници светских путева - заиста непроцењив капитал.
Отпис 9,53 од укупно 11,03 милијарди долара Вијетнаму више личи на грешку. Као
и 2005. године са Сиријом, отпис јеподразумевао приступ вијетнамским пројектима занимљивим за руске компанијаме - и кроз те
пројекте отплату преосталог дуга. Касније,
Вијетнам је ушао у зону слободне трговине са Евроазијским економским савезом под контролом Русије. Али
савремени Вијетнам је економски јака држава са стабилном политичком ситуацијом,
и ми имамо стабилан негативан биланс у трговини с њим. Осим
тога, Вијетнам извози
у Русију углавном машине,
опрему и возила - робе која су незамисливе за све претходно наведене земље. Значи да су Вијетнамци могли отплатити
цео дуг. Са
друге стране, тако моћан и добронамеран партнер у југоисточној Азији вреди много - у
сваком смислу.
А ето, сам Бог је рекао, да опростимо Етиопљанима 6 милијарди. Наши
једини истоверни на афричком континенту, нашли су се у веома тешкој ситуацији. Такозвана
Еритреја, одцепивши
се од Етиопије, одсекла ју је од светских мора, а дугогодишњи рат међу њима је осиромашио земљу. Није било никакве наде да ће Етиопија вратити дуг. И
тако даље до Мозамбика, који је
некада градио социјализам и сада не може да то отплати.
Разне врсте помоћи
Критичари отписивања дугова заборављају да ово уопште није једина и можда не и главна тачка расхода Русије за подршку другим земљама. Само преферентне стопе у трговини са Белорусијом за неколико година у свом ефекту прекривају несрећни етиопски дуг. Исто важи за трговину с попустом: рецимо, Кинези су велики мајстори да изнуде попусте на енергију и житарице.
Интересантно је у овом
случају да Русија и даље наставља са давањем зајмова, чија је вероватноћа враћања мала. Ово
се ради кроз уговоре о извозу који су већ поменути у причи о Куби. На
министарском нивоу закључен је споразум о испоруци руске опреме земљи
"трећег свијета". Истовремено,
ова земља нема новца, па се средства за куповину узимају на кредит. Овај кредит издаје руска
банка.
Фабрикама ово одговара - има наруџбина, новац стиже, капацитет се упошљавају, отварају се нова радна места. Купцима такође није лоше - не пружа се сваки дан прилика да добију нову технику или на пример, нову железничку пругу фактички за једно хвала. А
банка ... Банка све разуме,
али и разуме да су геополитички интереси Русије важнији
од тренутних користи. Поред
тога, овде се износи
мере десетинама, ретко у стотинама милиона долара. Нема милијарди.
Размере проблема
Међутим, ни милијарде нису страшне - не наглашава узалуд Сергеј Лавров да су то углавном не тако велики износи. То лепо звучи, али у стварности 140 милијарди долара је нешто више од једне десетине тренутног руског бруто националног производа. А ако сматрамо да је традиција опраштања дугова почела пре више од 20 година, можемо говорити о великом делу нашег националног производа.
Отприлике половина отписаних дугова је резултат грешака наших властодржаца, живи примери су опкладе на Наџибулаха (Авганистан) и Хусеина (Ирак). Истовремено, како проценити новцима само постојање Кубе на југоисточним обалама Сједињених Држава? Колико агресивних планова су Американци пропустили да спроведу, страхујући од "одговора" из Хаване? Неуспех авантуре у Вијетнаму је на 20 година обесхрабрио Сједињене Државе и њене савезнике да упадају на територију трећих земаља - а и то је успех који је тешко приказати у рачуноводственом листу.
Велика земља је осуђена на
делимично финансирање малих и слабих. Главна
ствар је да добро разумете локалну политику и да разликују асове од пацера.
Аутор: Михаил Мељников
Изабрао и превео за Ћирилизовано: Драган Вукојевић