уторак, 16. октобар 2018.

Милорад Ђошић, Пирот: КАСИОПИ СПАВА






Приметих да деда бунца у сну.

– Ко је Касиопи, деда? – почео сам тихо да га испитујем да га не бих пробудио.

– Девојка, зар се не сећаш да сам ти прич`о.

– Ниси ми причао – лажем ја бело, него, размишљам брзо, можда ће нешто ново да ми каже.

– Био сам тешко рањен. Арнаути ме погодили с леђа баш кад сам био близу Везировог моста, преко кога су ме пренели онако клонулог Лека Милин и Јосиф Станков. Јадни, носили су ме на смену. Говорио сам им да ме оставе, али нису хтели. Веле, док можемо носићемо те, а после нека нам је Бог у помоћи. Рекли су ми после да су ме једва унели у талијански брод који нас је довезао на Крф.

Бојао сам се да се деда не пробуди па сам тако јако стегао песнице да су ме руке болеле.

– И даље – рекох тихо.

– Довезли су нас на Крф, а мене су као најгорег са једнакима пребацили на Змијско острво, тако смо звали Видо, пусто Видо… Ниједно дрво, а киша сваки дан. Знаш да сам те водио тамо кад си напунио осамнаест година.

– Знам, деда, сад има дрвећа и ти си једно посадио – још сам тише шапнуо.

– Јосиф и Лека су се пријавили да и они пређу преко, да би видали борце.

Јосифу је мајка дала два таина за не дај Боже, а Леки је деда спремио чутурицу вина. Сваки дан су ми давали помало. Тај Јоса је био болничар и знао је правила. Парченце таина и чеп вина, видиш како се римује, могла би и песма да се напише. Знам ја да ти вантазираш по тој песничкој науци.

Лагано сам се дизао у људе . Био сам гладан као старопланински вук при крају зиме, док ми Јоса једног дана не рече да могу мало више да поједем јер нас пребацују назад на Крф у Дасију. Стигла нека италијанска прасетина. Лажу оно за Вранцузе*. Каква њихова лађа. Наплатили су нам последњу пертлу у злату и подвалили гранате за други калибар топова кад нам је било најтеже. Срећом Шумадинци у Крагујевцу су за ноћ решили муку.

Ух, што сам се слатко најео.

Остависмо иза себе 8000 другова, Митиће, Тошиће… Посебно се истицао бата Толе Пироћанац, јуначина. Умре од гангрене. Погодио га шрапнел у ногу. Није издржаа. Нису издржали.

Потону нам младост.
У
 Дасији је била наша јединица. Добили смо од Енглеза шаторе. Претргли се. Кад нисмо имали занимање могли смо да се крећемо.

Недеља. Ма реко’, морам да се попнем на Пантократор, највиши врх Крфа. Има тамо манастир. Пораним и устанем у четри сата. Обријем се, обучем чисту кошуљу па пут под ноге. И стиго’. Нисам ништа разумео од појања, али су се крстили као и ми. Дадоше ми после литургије мало хране и кренух назад, али уместо десно скренем поглед на лево и видим море и неке куће. Ближе је него Дасија. Идем на ту страну па ћу после обалом. Стрмо, али није страшно. Сунце зубато, али лепо греје. И пођо’. Низбрдо ми је онда било лакше, а сад ни по равном не могу. Наиђо’ на прве куће, а кад сам прошао село и био близу мора, појави се она.

– Добар дан, где сам ово? – упитах је, показјући на село.

– Касиопи – рече, додирујући са обе руке груди, а онда десном показа на село.

– Касиопи – понових.

– Не, не* – рече. Тада сам схватио да је то њено име, а после ми рекоше да је то село. Баш лепо, Касиопи. Сећаш се да смо имали једну ждребицу коју сам тако назвао.

– Касиопи. Коса црна, нос раван, зуби бели. Мала, права Гркиња – смеје се.

– Ела, ела – показивала је.

– Разумео сам. И ми кажемо: jла овам’.

– Ушао сам у кућу која је била на крају села. Мала и трошна, исто као и она наша на Старој планини. За сваки случај сам ставио руку на нож. Приметила је и ухватила ме је нежно за руку одвајајући је од бајонета. Схватио сам да смо сами. Посадила ме је на столицу и дала ми је неке мале поморанџе. После ми Јоса рече да то само на Крфу расте. Никад нисам ништа слађе јео. Тада и никад више.

– Вече се примакло, а ми смо се гледали. Преко зенице ока јој пређе последњи зрак сунца тога дана, а онда је устала и загрлила ми је главу. Загњурих у њ као кад се умивам у Пасјачкој реци…

– Полако сам се извукао из кревета као млада када бежи из куће. Нисам затворио врата да је не пробудим. Окренух се. Касиопи је остала да спава.

– Где си до сада – рече Лека, свуда смо те тражили.

– Био сам на Пантократору да се помолим. Грешан сам. Сутра идем Гордани и деци. Одавде се иде само у победу у Србију.

– Него шта ме то испитујеш, балавче један – промрмља деда окрећући се на другу страну.

– Ништа деда, ништа.

Узалуд су ми била даља запиткивања. Деда је наставио само растужујуће певушење грчке љубавне песме:


”Не љути се на мене, моја најдража,
сада када ослобађам Србију.
Претворићу се у птицу
и доћи ћу ти опет.

Отвори свој прозор,
мој босоче, моја принцезо,
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.

Не буди љута на мене,
моја најдража,
сада када одлазим.

Дозволи да дођем на кратко
Да те видим
да ти кажем збогом.

Отвори свој прозор,
мој босиоче, моја принцезо,
и слатким осмехом
пожели ми лаку ноћ.



Аутор: Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији - пилот
Извор:
Милорад Ђошић, Пирот КАСИОПИ СПАВА | људи говоре

Ишчекивање санкција горе од самих санкција. Нето одлив капитала из Русије порастао 48 пута!


Сједињене Америчке Државе у пару са руским властима "протерују" инвеститоре из наше земље

Ове године је нето одлив капитала, из Русије, у трећем тромесечју био 48 пута већи него прошле године: 19,2 милијарди долара у односу на 400 милиона. Од јануара до септембра, из Русије је повучено 31,9 милијарди долара, што је 2,3 пута више него у истом периоду 2017. године, Централна банка то објаснила операцијама за смањење спољашњих обавеза и пласирање средстава у иностранство.

"Негативан салдо финансијског пословања приватног сектора са нерезидентима износио је 31,9 милијарди долара (13,7 милијарди долара у периоду јануар-септембар 2017) и био је резултат операција смањења спољних обавеза и пласирања средстава у иностранству", саопштила је Централна банка Руске Федерације .

Доктор економије професор Никита Кричевски објаснио је шта се десило са половином од 19,2 милијарде долара које су изнесене из земље у трећем кварталу ове године.

"У трећем кварталу, Сбер банка, ВТБ и Газпром банка су узели 7,4 милијарде долара. За остале банке нема тачних података, али та вредност би могла бити 2,5-2,6 милијарди долара, тако да је у трећем кварталу банкарски сектор повукао око 10 милијарди долара девизних депозита, или више од половине показатеља одлива капитала ", - пише Телеграм-канал" Антискрепа " економиста.

У разговору са Накануне.РУ Никита Кричевски је објаснио зашто људи узимају новац од банака.

"Говори се о дедоларизацији, не искључујући тешке санкције против Русије. Људи подижу своје улоге: неко ставља у сламарицу, неко претвара у рубље, неко их претвара у евре, неко троши. Приде, људи имају објективно мање новца, они то троше на свакодневне потребе. Ето то је половина. А друга половина одливеног капитала је повлачење нерезидената из руских актива, а делом и отплата њихових обавеза према странцима", рекао је стручњак.



У априлу је америчко Министарство финансија наметнуло санкције против руских милијардера и званичника. "Црна листа" обухвата 38 људи и 12 компанија. То је био сигнал пропасти за руске инвеститоре, рекао је независни економски аналитичар Александар Адинцов.

"Од пролетос, санкције за нас постају све озбиљније, тако да многи инвеститори више воле да изнесу новац одавде.Ово је један од главних разлога за одлив капитала. Санкције су сигнал инвеститору да то овде неће бити добро, дакле, смањују ризике и повлаче новац, "- рекао је економиста за Накануне.RU..

Упечатљиво повећање одлива капитала изазвало је притисак Сједињених Држава. Овај процес отежава рад руској влади, која се и даље залаже за "привлачење страних инвестиција", као да не схвата да тамо где постоје стране инвестиције постоји и одлив капитала, напомиње Адинцов.

"Људи који послују у Русији, било да су странци или наши, у основи су усмерени на извлачење новца. Свако од нас жели да привуче стране инвестиције, сви са пруженом руком. Али морамо схватити да је обрнута страна привлачења страних инвестиција увек одлив капитала. Савршено проста ствар. Ето ту ће доћи страни инвеститори да граде код нас фабрику и постану њени власници. Шта мислите куда ће они изнети добит? Себи наравно, у своје земље. Зато ја не разумем такве ствари које се код нас догађају. Ми привлачимо инвестиције у секторима где ми сами не можемо да се развијамо. Али такве ствари, као изградња железничких пруга уз привлачење страних инвеститора, ме веома изненађује ", - рекао је економиста.

Плашити повећање одлива капитала од 48-пута је бесмислено: било је и већих  "цурења", изјавио је аналитичар берзанске дилерске фирме ГК TeleTrade Пјотр Пушкарјов.

"Математички је погрешно упоредити са трећим кварталом прошле године: то је исто као дељење са нулом. У то време, подаци о увозу и извозу, прилив финансијских средстава и исплате по обавезама - дали су укупну вриједност близу нуле, узимајући у обзир грешке: 400 милиона долара готово је нула на скали наших прорачуна за десетине милијарди, а то је страшна разлика 48 пута у поређењу са овом малом количином. Али оно што је тачно: тромесечни одлив капитала за јули-септембар 2018. је највећи у последње четири године. Више је било у првом тромесечју 2015. године: 32,9 милијарди долара, готово исти износ као за првих девет месеци 2018. године, "- појашњава Пјотр Пушкарјов.

Према његовим речима, ове бројке не треба да плаше: у просперитетној 2011. години, на пример, одлив капитала био је 81,4 милијарди долара: 2,5 пута више. Или, државни буџет планира да добије око 10 милијарди долара само на рачун дивиденди од акција у државним предузећима.

Важнији су разлози због којих се капитал извози од бројева, сматра стручњак.

"Опасност од санкција, поготово од оних које још нису почеле да делују, врши притисак на рубљу, врши притисак на тржиште руских обвезница, део новца је повучен - плус банке, компаније се осигуравају и не жури им се да претварају добит у страној валути у добит у рубљама, добија се слаби ток прилива
и то само по потреби, када је плаћање пореза или су неки већ планирани инвестициони пројекти овде у Русији. Приближни износи се односе на смањење екстерних обавеза: у условима веће несигурности, може се испоставити јефтиније да се "поравна" са зајмодавцем у иностранству где немају никаквих додатних "репова", уколико финансијске могућности то дозвољавају ", рекао је аналитичар.

Ишчекивање санкција показало се горе од самих санкција. Чим Конгрес САД коначно одустане од својих нових рестриктивних мера против руске економије, а ситуација око компанија "Русал" и "Ен +" буде решена, врхунац неизвесности ће проћи, уверен је Пјотр Пушкарјов.

"Достићи ће се врх приноса на руске обвезнице, курс рубље ће се одлепити са "дна", тренутно ће се повећати интересовање за руску имовину, одлив капитала ће се делимично заменити приливом. Али уопште приливи капитала нису фетиш, не треба га силно желети: куповина опреме и технологија у иностранству за потребе производње такође формално повећава одлив капитала из земље, али то не значи да је куповина опреме или технологије лоша за привреду ", закључио је стручњак.



Претходно из истог извора и од истог преводиоца (такође објављено са закашњењем због одсуства А.Ј.):  Москва ће све отписати: коме и зашто Русија опрашта дугове


Аутор: Ана Смирнова
За Ћирилизовано изабрао и превео: Драган Вукојевић