среда, 17. октобар 2018.

Линукс у Чачку (пачворк)

Колико пута сте прочитали на линуксашким сајтовима и форумима:

- Кад ће, бре, нова верзија дисстроа, најавили сте је још пре месец дана?
- Ауторски тим: Кад буде спремна.

Е, нешто слично и ја могу да одоворим/правдам се зашто трећи наставак касни две недеље.

С тим што ни овај текст није исполиран, већ је пачворк, "писање крпицама".

Зашто? Јер здравствени проблеми и операција, а нарочито анестезија, утичу и на ефикасност, менталне способности, целовитост у мишљењу и излагању.

О чему за који дан на другом месту, а овде, за данас две теме. Прва је искуство директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, др Богдана Трифуновића са Линуксом. Друга је проистекла из једне од његових напомена да радници Библиотеке нису прихватили прелазак на Линукс.

Господину Трифуновићу сам поставио само једно, истина сложеније питање: како и када је Библиотека покушала да (делимично) уведе Линукс и зашто у томе није успела?

Др Богдан Трифуновић: Укратко, током развоја Центра за дигитализацију Библиотеке у Чачку (од 2008) суочили смо се са потребом да радимо интензивније са Линуксом због инсталације и одржавања сопственог сервера за дигиталне документе које смо добијали кроз дигитализацију књига и некњижне грађе. Такође смо убрзо почели и да радимо са веб сервером за постављање једног дела дигиталних колекција на интернет, за приступ корисника. Тада сам кренуо и да користим Линукс као једини ОС, определио сам се за Убунту након експериментисања са више дистрибуција. Након одређеног времена предложио сам руководиоцу Библиотеке да се ова дистрибуција инсталира и као основни ОС за запослене, а одмах смо Линукс инсталирали и на рачунарима у Интернет клубу Библиотеке за читаоце. Нешто касније на пар рачунара за запослене такође је инсталиран Линукс.

Реакција колега, али и корисника, није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система. Такође, јавио се проблем и са коришћењем одређених хардверских периферија, на првом месту термалних штампача, који су требали да из софтвера оптимизованог за Виндоус штампају разне врсте налепница. И на крају, због слабије подршке софтвера отвореног кода пре десетак година у области напредне обраде текста и слике, као и обраде аудио и видео фајлова, донео сам одлуку да се као ОС за радне станице користи и даље Виндоус, док за сервере користимо Линукс дистрибуције.

Виндоус као ОС дуже присутан на тржишту за професионалну употребу имао је у то време одређена решења која одговарају за системе који траже сертификате или софтверске кључеве за приступ, рецимо, базама података, што је присутно и у нашој професији, док данас верујем да је ситуација повољнија за Линукс дистрибуције него што је било пре 10 година. Али донета је одлука за коју сматрам да је дугорочно обезбедила стабилно пословање, што се може видети и по сервисима које нудимо путем нашег веб сајта.

Као обичан корисник лично не правим велику разлику да ли ћу да радим на неком ОС, много ми је важније да алати које користим буду стабилни у раду и да не оптерећују претерано хардвер. На пример, због скупог Офиса за Виндоус користим на једном рачунару Либре офис, који је данас сасвим задовољавајући и достигао је по квалитету највећег конкурента. У раном периоду, док се још звао Опен Офис, по квалитету није могао да приђе Мајкрософт решењу, али је имао подршку као бесплатно и, што је можда важније, алтернативно решење заједнице отвореног кода.

Надам се да ће моји одговори користити у вашем раду.

Срдачно,
Богдан Трифуновић
Градска библиотека Чачак

"Реакција колега, али и корисника није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система."

За мене је ова реченица најпровокативнија. Шта има реакција колега да буде сметња увођењу ефикаснијег система, тиме и рада. Организујеш им курсић од три дана - гарантујем да је 18 сати учења довољно за основно овладавање било којим од популарних дистроа - и учи или "путуј игумане". Али није то само бољка бившег руководства Библиотеке, и нова власт Минхена је тај изговор употребила када су се вратили под "Мајкрософт" и његов Виндоус.

Корисници? Исто важи и за њих: учи. Библиотека је за радознале умове. Истина има и оних других, али њима би се могао оставити какав мини-"прозорчић" систем. Нешто као азил.

Знам да се велика већина вас неће сложити с овим ставом. А и што би. Линуксаши су линуксаши зато што другачије мисле. Која питања је код вас подстакло искуство др Трифуновића. И знате ли одговор(е)?

Интернет и портали су места за вишесмерну комуникацију. Кажите шта мислите, размена мишљења није разметање, још мање губљење времена.

И за крај, да начнемо још једну тему, омиљене дистрибуције, предложићу свог фаворита: MX Linux

Разлози:
- Ем-Икс је претрпан програмима, али ако сте радознали, ни то му није мана.
- Брз је као гуја, а поуздан као...Дебијан, на коме је и заснован.
- Форум ове дистрибуције је без премца (знам, пратим их бар 30-так): помоћ добијате у року од пар минута, често и од самих аутора, а слободни сте и да уз елементарно објашњење тражите уврштавање неког новог програма или верзије програма у репозиторијум. Оба која сам тражио, постављена су истог дана.
- По мени, Ем-Икс је у оригиналном издању један од најружнијих дистроа. Али, пошто му је радно окружење, ИксФЦЕ (XFCE), можете га направити да личи на шта год желите. Нпр:

изворни изглед...



...мој рад од пет минута, колико сматрам да је за шминку дистроа довољно...



Толико до недеље. Јављајте се.

Александар Јовановић / Ћирилизовано за "Озон прес"