А. Јовановић: Није вас одбила тривијалност наслова и теме? Свака част, заслужили сте што ћете добити. Успут, дајем вам часну реч да немам појма ко је аутор овог текста, уједно и
глодур блога, за који тврдим да је међу пет првих српских интернет
гласила.
Нећу објашњавати зашто тако мислим - уверите се сами - јављам се само да бих "Батја-хану" скренуо пажњу на Здравковићев завршетак чланка.
И Здравковићу захвалио на поводу за истраживање, где сам упознао пса баш каквог сам тражио...
Данашњи свет се све више поларизује: са једне стране имамо развијени запад са остарелим становништвом и псима и мачкама као супститутом за децу, док са друге стране имамо екстремно сиромашне земље у Африци и западној Азији препуне деце. Источна Азија и Латинска Америка се налазе негде између ове две крајности.
Како је на западу све мање деце, па производња дечије хране и играчака може само да стагнира, расте тражња за потрепштинама кућних љубимаца, храном, играчкама, кућицама и свиме што ће живот ових пријатеља усамљених особа учинити лепшим и интересантнијим. Било је већ тога у Србији (али и недавно у Хрватској): јавност се згражавала због окрутног акта над псом, а да нема ни истраживачког рада ни општег интересовања о томе како нам деца одрастају.
Стога су пси и мачке будућност беле расе без будућности, па је на предузетницима да препознају овај брзо растући тржишни сегмент и да уновче могућности које он пружа. Неговање стараца по Немачкој и другим земљама северно и западно од Србије се увелико практикује, али то не дотиче статистику спољне трговине, већ само индивидуалне приходе лица која тако зарађују за живот.
У овој будућности која је пред нама, а тиче се паса и мачака, а не стараца, Србија се нашла на завидно високом месту: у 2017. била је на 27. месту према вредности извоза у свету, а ову годину ће вероватно завршити на 25, испред Хонг Конга, Кина и Бразила. Према подацима за прву половину 2018. извоз хране за псе и мачке из Србије повећан је за 48,7% (са 15,5 на 23 милиона евра) док је увоз повећан за 34,2% (са 7,9 на 10,6 милиона евра).
Србија је од 2008 повећала извоз хране за псе и мачке 417 пута: са 82 хиљаде евра на 34,2 милиона евра (и око 50 милиона у 2018). Увоз је повећан 2,3 пута, са 7,6 на 17,9 милиона евра. Након кумулативног дефицита од 36,5 милиона евра, од 2008 до 2015, суфицит у 2016. износио је 4,1 а у 2017. 16,3 милиона евра.
Извоз ових производа је највише пласиран у Русију, Пољску и Турску, али је у у другом тромесечју 2018. Израел избио на треће место, Турска на друго, док је Пољска пала на 7. место.
Наше псе и мачке највише хранимо производима из Мађарске, Италије и Немачке, а има ту и хране из Француске, Пољске, Шпаније. Нема шта, пси и мачке су нам баш пробирачи по питању географског порекла производа. Баш као што смо и ми били давних 80-тих кад су нас интересовале искључиво крпице са запада.
Текстић је био мотивисан мојом жељом да средином 2019. поклоним пријатељу из Израела потомка моје женке патуљастог пинча. Кренуо сам да се интересујем око транспорта потенцијалног штенета авионом, пасоша, карантина… И онда ме је пријатно изненадио овај податак, да је Израел треће извозно тржиште за храну. Још када бисмо као Јевреји имали и деце, а не само паса и мачака, будућност би нам била осигурана.
Претходно од истог аутора: Албанска најезда и царинска унија Албаније и "Републике Косово"
Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија
Приредио: А. Јовановић
Нећу објашњавати зашто тако мислим - уверите се сами - јављам се само да бих "Батја-хану" скренуо пажњу на Здравковићев завршетак чланка.
И Здравковићу захвалио на поводу за истраживање, где сам упознао пса баш каквог сам тражио...
 |
| Сабра |
Србија у трговини храном за псе и мачке
Данашњи свет се све више поларизује: са једне стране имамо развијени запад са остарелим становништвом и псима и мачкама као супститутом за децу, док са друге стране имамо екстремно сиромашне земље у Африци и западној Азији препуне деце. Источна Азија и Латинска Америка се налазе негде између ове две крајности.
Како је на западу све мање деце, па производња дечије хране и играчака може само да стагнира, расте тражња за потрепштинама кућних љубимаца, храном, играчкама, кућицама и свиме што ће живот ових пријатеља усамљених особа учинити лепшим и интересантнијим. Било је већ тога у Србији (али и недавно у Хрватској): јавност се згражавала због окрутног акта над псом, а да нема ни истраживачког рада ни општег интересовања о томе како нам деца одрастају.
Стога су пси и мачке будућност беле расе без будућности, па је на предузетницима да препознају овај брзо растући тржишни сегмент и да уновче могућности које он пружа. Неговање стараца по Немачкој и другим земљама северно и западно од Србије се увелико практикује, али то не дотиче статистику спољне трговине, већ само индивидуалне приходе лица која тако зарађују за живот.
У овој будућности која је пред нама, а тиче се паса и мачака, а не стараца, Србија се нашла на завидно високом месту: у 2017. била је на 27. месту према вредности извоза у свету, а ову годину ће вероватно завршити на 25, испред Хонг Конга, Кина и Бразила. Према подацима за прву половину 2018. извоз хране за псе и мачке из Србије повећан је за 48,7% (са 15,5 на 23 милиона евра) док је увоз повећан за 34,2% (са 7,9 на 10,6 милиона евра).
Србија је од 2008 повећала извоз хране за псе и мачке 417 пута: са 82 хиљаде евра на 34,2 милиона евра (и око 50 милиона у 2018). Увоз је повећан 2,3 пута, са 7,6 на 17,9 милиона евра. Након кумулативног дефицита од 36,5 милиона евра, од 2008 до 2015, суфицит у 2016. износио је 4,1 а у 2017. 16,3 милиона евра.
Извоз ових производа је највише пласиран у Русију, Пољску и Турску, али је у у другом тромесечју 2018. Израел избио на треће место, Турска на друго, док је Пољска пала на 7. место.
Наше псе и мачке највише хранимо производима из Мађарске, Италије и Немачке, а има ту и хране из Француске, Пољске, Шпаније. Нема шта, пси и мачке су нам баш пробирачи по питању географског порекла производа. Баш као што смо и ми били давних 80-тих кад су нас интересовале искључиво крпице са запада.
Текстић је био мотивисан мојом жељом да средином 2019. поклоним пријатељу из Израела потомка моје женке патуљастог пинча. Кренуо сам да се интересујем око транспорта потенцијалног штенета авионом, пасоша, карантина… И онда ме је пријатно изненадио овај податак, да је Израел треће извозно тржиште за храну. Још када бисмо као Јевреји имали и деце, а не само паса и мачака, будућност би нам била осигурана.
Претходно од истог аутора: Албанска најезда и царинска унија Албаније и "Републике Косово"
Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија
Приредио: А. Јовановић