среда, 12. децембар 2018.

Грејање на Линукс

Линукс Такс Чачанин

Добро, ми који користимо услуге Јавног комуналног предузећа за грејање "Чачак" (у даљем тексту "Грејање") грејемо се у ствари на гас - руски, док нам буде дозвољено - али плаћамо мање него што бисмо иначе, јер се у управљању тим процесом користи информатички систем углавном заснован на бесплатном Линуксу. Када и како је то почело, ко се "досетио" и шта се све користи питао сам више саговорника. Да почнемо с директором Грејања, господином Данком Ћаловићем.

Данко Ћаловић, директор ЈКП "Чачак"
"Одлука да ЈКП "Чачак" отпочне са коришћењем Линукс програма донета је у току 2016. године. У изради пројекта учествовало је руководство ЈКП „Чачак“ са стручним тимом и чачански Факултет техничких наука, уз консултације са београдским Географским факултетом и стручним лицима, већином пореклом из Чачка, који су радили или раде у фирмама које се баве ИТ технологијама („Comtrade“, итд).

Са набавком опреме отпочело се још 2015. године јер се век експлоатације постојеће опреме приводио крају, пошто су сервери и рачунари тада били старости око осам до десет година.

Сама опрема је коштала неколико стотина хиљада динара за протекле готово четири године. Далеко вреднији део овог пројекта је знање и искуство запослених на Факултету техничких наука који су пружили комплетну подршку у успостављању система.

Према мојим сазнањима предузећа у Србији су још веома далеко од тога да поседују опрему овог нивоа (иако је значајно јефтиније опремити предузеће овим уређајима него класичним рачунарима повезаним на сервере).

Али сврху, техничке аспекте и администрирање овог система најбоље ће вам објаснити мр Зоран Јевремовић с Факултета техничких наука, који од почетка учествује у пројекту, па га и сада администрира и пројектује ширење."

Ширење?

"Да, сада је у Скадарској улици број 17 смештен централни сервер са опремом за back-up, али ће у Господар Јовановој 24 бити смештен резервни сервер који ће радити у у „disaster – recovery“ („опоравак од хаварије“) моду и бити повезан оптичком везом са централним сервером. Такође, у Цара Лазара 33 ће се на пролеће сместити комплетна архива ЈКП „Чачак“, једна од најбогатијих на подручју Западне Србије јер представља наслеђе некадашњег Јавног стамбеног предузећа које под разним називима датира још од педесетих година прошлог века. Иста је у поступку дигитализације и повезана са оптичком везом са дирекцијом предузећа у Скадарској улици.

Друго, наши службеници раде с Виндоусом - што кошта. Али старосни просек нам је 52 године. Ново се тешко и нерадо учи у тим годинама, мада..."

Цитирајући ове последње речи директора обратио сам се систем администратору Грејања Милану Нићифоровићу.

Милан Нићифоровић

"Па да, тако је. Уосталом, и ти рече да си Линуксаш тек пет-шест година. Ја и краће, али сад учим Дебијан - и због посла, јер нам је систем на Дебијану, а и принципијелно, да бих користио "оригинал", а не његов дериват Убунту као до сада. Можда ћемо мотивисати и друге запослене да уче Линукс кад испоставимо рачуницу колико смо до сада плаћали и колико још увек дајемо за неке "Мајкрософтове" програме. То су хиљаде и хиљаде евра - и од наших плата - а Линукс програми су бесплатни."

И јесу. Али, џабе ручка нема. Код нас се стручњаци за Линукс не плаћају сувим златом као на Западу, али и њихово знање и рад коштају. Колико, и то је једно од питања која сам хтео да поставим мр Зорану Јевремовићу с ФТН-а, тим пре што ми је он и рекао за Грејање. Хтедох да мало објасни и комбинацију "блејдова" и "рапсберија" примењену у Грејању и да ли би сад предложио нешто ново с обзиром на датум рођења HPE BladeSystem технологије (прошла деценија), али је брат пингвиниста тренутно на Јужном полу, недоступан је.

Шалим се, наравно. Очигледно је да искуствима и виђењима нашег Чачанина стручњака за Линукс треба посветити посебан чланак. Исто важи и за (видећемо кога) специјалисту за ИТ безбедност, поготово због преседана који је направило Грејање, да се мане "облака" и капацитете диверсификује у више сопствених физичких објеката у Чачку. А ви, поштовани читаоци, искористите прилику да г. Јевремовића, у виду коментара испод овог текста, већ сада нешто питате.

Бићу слободан да исти позив упутим и у име господе Ћаловића и Нићифоровића. Одговориће вам, знам. И боље објаснити да сте, захваљујући Линуксу, добили и јефтинију, и бржу, и једноставнију услугу.


Претходни чланци из серијала “Линукс у Чачку”1, 2345678
910, 11

Предузеће ПММ са 20 000 дин. помогло серијал

Фотографије: Милан Нићифоровић
Чланак за Озон прес приредио:
Александар Јовановић /  Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Мирослав Здравковић: Где су најгоре усташе?

Где су најгоре усташе? Ово питање сам често чуо или себи поставио током младости а и много касније. Да ли су у Љубушком, близу Међугорја, или у Чапљини, због Прибиловаца и свих околних села масовних покоља Срба? Или у Госпићу, одакле је најављено „трећинско“ решавање „проблема“ Срба?

Изненађење приликом случајног погледа на списак усташа у Италији, због изузетно великог броја из Имотског, мотивисало ме је да направим базу података и очитам их на мапи. Готово трећина свих усташа била је из села у општини Имотски, а готово половина када се њима додају и усташе из Ливна и Дувна. Статистички изгледа немогуће да су само двојица усташа била из Посушја, које се граничи са Имотским.

Списак 509 усташа није репрезентативан у односу на масовност учињених злочина над Србима. (Федеративни систем представља до сада најбољи покушај да се ојача југословенска заједница. Југославија, која би била вођена српски-централистички, распала би се приликом првог већег потреса и то управо на исти начин као године 1941. Након што се Југославија распала, уследио је хрватски осветнички поход уништавања православних Срба. Овај догађај спада у најужаснија масовна убиства током целе светске историје. У питању је балканска освета против омрзнутог Балкана. Херман Нојбахер „Специјални задатак Балкан“ 1956).

Ипак, и овакав какав је мени је оповргао тезу да су највећи мрзитељи Срба били Хрвати који су са Србима живели у етнички измешаним срединама. На списку се налазе само тројица са Кордуна и петорица са Баније, што је мање од по 1% укупног броја. Исти случај је и са Западном и Источном Славонијом где нема ни једног Хрвата из општина Пакрац, Окучани, Славонски Брод, Пожега, Осијек, Винковци, Вуковар…

Друга теза коју сам себи оповргао је да су усташе биле највећим делом покатоличени Срби. На основу приложених презимена то се може претпоставити за 5% до 10% од укупног броја (Мандушић…). Ова теза би се могла лако потврдити уколико постоје историјски извори о унијаћењу Срба у само три општине: Имотском, Ливну и Дувну.

Према извештају једног од усташа њих 85% је дошло као радници емигранти из Белгије. Након избијања светске кризе 1929, они су лако врбовани да уместо да траже посао проводе време у беспослици и ишчекивању рата у коме ће ослободити Хрватску…




Претходно од истог аутора: Економско расрбљивање Црне Горе

Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Макроекономија 

Напомена: Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Овај чланак сам најпре ставио у рубрику "Препоруке" на насловној страници, али како не могу да видим у којој је мери "трошите", реко ајд да овакав бисер мало више изложим, јер по свим својим својствима то заслужује.

Као и веб-сајт "Макроекономија", за који сам се трудио да га колико-толико разгласим, и код читалаца "Ћирилизовано", и код уредника патриЈотских сајтова за које знам да их добар број прати шта се овде објављује. Али, да Здравковићу не бих учинио лошу услугу - јер, ако га редовно будем препоручивао и преносио, онда уредничка бића неће хтети да чине што и она "чачанска умишљена пицајзла" - ево, обећавам да сам од сада само верни читалац најбољег веб-сајта на тзв. овим просторима.

Стога нека ми буде опроштено што сам изменио оригинални наслов. Против такве сам праксе, али знам и ја шта је clickbait насловљавање :)