недеља, 08. септембар 2019.

Казахстанци се побунили против кинеског утицаја

Граждане Казахстана не хотят, чтобы их рабочие места заняли соседи. Фото Reuters


Житељи великих казашких градова изашли на демонстрације

 Становници шест градова у Казахстану, Нур-Султана (доскорашње Астане - прим.прев.), Алма-Ате, Караганде, Шимкента, Актобеа и Жанаозена - кренули су у акције под слоганом "Не ширењу Кине". Окупљања се одржавају уочи посете председника Касима Жомарта Токајева Пекингу 11. и 12. септембра. Антикинеска осећања ће се појачати а дубоких су корена.

Протести су почели почетком септембра у
Жанаозену, једном од најпроблематичнијих региона за власти у земљи. Неколико демонстраната окупљених на тргу изразило је незадовољство казахстанско-кинеским међувладиним споразумом, према којем кинеска страна намерава да финансира изградњу 55 предузећа из области пољопривреде и индустрије у Казахстану.

Нови пројекти су разматрани недавно, током разговора премијера Казахстана Аскара Мамина и члана Сталног одбора Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине, потпредседника Владе (Државног савета) Народне Републике Кине Хан Џенга. Разговарало се о споразуму потписаном 2015. године о пуштању у погон 55 објеката у вредности од 27 милијарди долара. 12 пројеката са ове листе је већ реализовано. Ове године очекује се покретање још пет пројеката у вредности од 310 милиона долара, укључујући изградњу соларних електрана, хидроелектрана и фабрике меса. Још 11 пројеката у вредности од 5,5 милијарди долара је у реализацији. У току су припремни радови на преосталим пројектима, наводи се на интернет страници Владе Републике Казахстан.

На сајту се такође указује да ће пуна реализација свих пројеката створити око 20 хиљада нових радних места.

Казашка јавност те споразуме различито тумачи. Активисти тврде да то уопште није изградња нових предузећа, већ пребацивање старих кинеских фабрика у Казахстан. А кинески радници мигранти ће радити у њима. Одмах на догађајима присетили су се „питања земље“. Ова тема је била релевантна у 2016. години, када је влада Казахстана усвојила Земљишни кодекс, према којем се наводно пољопривредно земљиште може продати странцима, читају - Кинезима. Тада су протести захватили све главне градове Казахстана (и то веома озбиљни протести – прим.прев.). Људи нису веровали изјавама власти да таквог споразума неће бити.

А сада, не верују властима, које тврде да ће кинеско финансирање користити народу и земљи. Јавност мисли да влада није у стању да брани националне интересе Казахстана. На скуповима активисти тврде да званичници потписују уговоре са Кином који су неповољни за Казахстан. Грађани страхују да ће република постати финансијски зависна од Пекинга на исти начин на који су Киргистан и Таџикистан већ пали у кинеске руке. Ове две централноазијске земље највећи су кинески дужници.

Казахстан је,
међутим, богата држава, а у рукама власти је снажан финансијски ресурс. „У Казахстану постоји национални фонд у коме се сакупљају озбиљне резерве, Пензиони фонд, чија се средства често троше у друге сврхе. Стога се људи постављају питање: зашто Казахстан који поседује сопствена финансијска средства тако предано повећава своју финансијску зависност од Кине? Ако се Киргистан и Таџикистан могу разумети - сиромашне земље којима су потребне стране инвестиције, зашто онда Казахстан, са сопственим инвестиционим потенцијалом, предано хита у мишоловку која се зове 'кинески зајмови'? Ово питање већ дуго виси у Казахстану “, каже директор групе за процену ризика Досим Сатпајев за Независимују Газету“. Навео је три разлога за антикинеска осећања у Казахстану: „Први разлог је историјско сећање. У сећању многих Казаха, Кина је током векова доживљавана чешће као непријатељ него као партнер. Други разлог је политика казахстанског руководства. Многи сумњају да влада са Кином потписује уговоре који су неповољни за земљу. За трећи разлог сама Кина даје повод: стварање кампова за поновно образовање у Синкјангу изазвало је тешку, негативну реакцију многих Казахстанаца (већина становника кинеске покрајине Синкјанга су Ујгури, муслимани, док кинеске власти систематски досељавају етничке Кинезе у покрајину мењајући састав становништва, а Ујгуре због сепаратизма затварају у „кампове за преваспитавање“, које на западу називају концентрационим логорима. Поред тога, Казаси чине око пет посто становништва у покрајини - прим.прев.). Стога, антикинеска осећања ће се појачати јер имају дубоке корене", сматра Сатпајев.
 
Пекинг је обично крајње суздржан у погледу
сличних акција које се дешавају у земљама које су кључне карике иницијативе „Појас и пут“, али у овом случају, кинески амбасадор у Казахстану Џанг Сјао је иступио прилично оштро. У изјави је нагласио да су скупови против изградње кинеских предузећа у Казахстану одржани уочи предстојеће посете председника Казахстана Касима Жомарта Токајева Кини, 11. и 12. септембра. Сходно томе, „такве акције су усмерене управо против овог важног догађаја у билатералним односима“. Дипломата је натукнуо да иза демонстраната стоје "неке снаге" које покушавају да поново разгоре антикинеско расположење Казахстанаца "искључиво из себичних геополитичких интереса". Поред тога, Џанг Сјао је назвао потпуним глупостима", као и наивним и смешним" изјаве на демонстрацијама, како Кина наводно намерава да "заузме територију Казахстана", па чак и да „пресели Кинезе у Казахстан".

П
о мишљењу Игора Панкратенка, доктора политичких наука и заменика генералног директора Центра за стратешке процене и прогнозе, било би наивно веровати да незадовољство управо својим друштвено-економским стањем, које је у основи антикинеских осећања, неће користити други играчи. „Овде, пре свега, не треба да говоримо о 'Западу '. Наравно, у оквиру борбе са иницијативом 'Појас и пут', у оквиру дугорочне политике 'обуздавања Кине', Запад неће пропустити прилику указану „казахстанском синофобијом“, али није Запад главни подстрекач овде, већ велики број обласних господара. Кинеске инвестиционе и економске пројекте надгледа престоница Казахстана, чиме се обласним властима ускраћује прилика да своју главну робу - административни ресурс - продају Кинезима: дозволе, лиценце, визе, чекове, све оно што само чиновници средњег и нижег нивоа, као и полицајци и агенти безбедносних служби могу. А између осталог, и у Казахстану, као и на целом постсовјетском простору, ово је њихов 'комад хлеба' са маслацем и кавијаром, без кога нема смисла радити, а у животу нема радости“, рекао је Игор Панкратенко за "Независимују Газету". Зато, по његовом мишљењу, „казахстанска синофобија“ није само одбојност према Кинезима, која има своје корене и у историји (најезде војски династије Чин на казашка племена су довољна) и у савременим збивањима, у положају „кинеских“ Казаха и Ујгура у Синкјангу. То је такође средство које локална елита све више користи у борби са престоницом за сопствени "извор прихода". Стручњак је напоменуо да до погрома Кинеза, као што је то било 2014. године у Вијетнаму, и као што се то редовно дешава у Африци, ствари још увек нису достигле. Али, ко зна колико су далеко обласни господари спремни да иду у погледу синофобије. На крају, најважнија ствар за њих је дебљина сопственог новчаника.


Аутор: Викторија Панфилова
Извор:
Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано 

Нема коментара:

Постави коментар