The Saker: Руско одустајање од Запада




Јуче сам са интересовањем гледао толк-шоу под називом "Право да знам" - сат времена дуг интервју са Сергејем Лавровим (они који разумеју руски могу интервју погледати овде). То је била занимљива размена мишљења између Лаврова и пет руских новинара. Није било довољно важно за превод свега на енглески, али желим да поделим са вама нешто што сам раније приметио, а снажно је изражено током овог разговора.

Предвидљиво, теме су биле грађански рат у Украјини, статус истраге о обарању МХ17, санкције против Русије, проширење НАТО-а, преговори у Минску и руски ангажман са земљама БРИКС групе.

Све ове теме и питања и одговори су имали сличан формат. Један новинар би затражио од Лаврова да коментарише оно што се чини да је безизлазна ситуација и Лавров би то потврдио: "Дали смо све од себе, али на нашу велику жалост, без ефекта." Интересантно је да, док су репортери изражавали збуњеност што је све отишло толико далеко, Лавровљева реакција била: "Да, у праву сте, заиста је безнадежно." Имао се утисак да се присуствује родитељском састанку и дискусији о неком безнадежно глупом и неспособном ученику. Осим што је "ученик" у овом случају био читав Запад.

На пример, новинари су поводом МХ17 изразили чуђење због стерилности и неодређености недавно објављеног извештаја. Уочили су да су сви западни медији хистерисали са насловима као што су "Путин терориста !!!!" или "Доста је било !!!" и да су сви очигледно потпуно заборавили да је истрага и у току. Лавровљева реакција: "Да, слажем се, па добро, покушали смо у Савету безбедности УН, предали смо наша питања, желели смо потпуно примирје са темељном истрагом крхотина, понудили смо наше информације, разговарали смо са Малезијцима и желели да разговарамо са стручњацима, али они су провели три недеље у Кијеву разговарајући са званичницима хунте ... имамо још питања, али ми смо очигледно једини који су и даље заинтересовани за потпуно транспарентну и одговорну истрагу."(Ово није цитат, али мислим да јесте верна парафраза). Утисак после емисије је типа "искрено, они су безнадежан случај, шта се ту може".

Дотичући се санкција, новинари су рекли да су многе земље биле изненађене брзином којом се Русија окренула од Запада и почела изградњу односа са Азијом, Африком, Латинском Америком и Индијским потконтинентом и, опет, Лавров је одговорио: "Да, ми смо и сами били изненађени темпом догађаја, али нисмо имали избора."

И то није био једини шоу с истом поруком. Чини ми се да је Русија одустала од Запада. Наравно, наставиће разговоре, и покушати, упркос свим доказима, да изазове одрасло и одговорно понашање западних политичара,  али нико у Русији због тога неће задржати дах.

У другом толк-шоуу,"Недеља увече са Владимиром Соловјевим", учесник је приметио да је Немачка преузела водећу улогу у вршењу притиска на Финску, Словачку и друге државе које нису хтеле да усвоје додатне санкције. Порука иста - заборави Немце, они су безнадежан случај.

Верујем да у Русији постоји искрен и широко распрострањен осећај гађења и неповерења према земљама ЕУ. Што се тиче САД, на њих се углавном гледа као на мржњом испуњеног месијанског лудака који ће учинити било шта и све да нашкоди Русији, на било који начин што може, без обзира на то колико био луд, апсурдан, бескористан и лицемеран.

Све ово гради консензус да се рат са САД и НАТО мора избећи, наравно, али да се неће пуно добити од улагања превише напора. Многи политичари сада кажу - наша спољна политика је била фокусирана на Запад и с тим треба престати; наша будућност је другде.

За то је савршен пример недавно усвајање санкција против Русије. Мало их је, углавном тврдокорних проамеричких либерала, који се жале - не шалим се са вама - што у Москви више неће бити француских "Белон" острига. Већина људи види да су ове санкције срећа у несрећи, јер приморавају Русију да прекине везе са Западом, нешто што је, како верују, требало урадити одавно. Краткорочно гледано, да, западне санкције ће "ујести", посебно код неких хај-тек ствари, али велика већина људи схвата да је зависност од Запада у погледу таквих ствари на првом месту озбиљна грешка.

И опет, преовладава гађење, збуњеност и замор. Иако неко дипломатичан као Лавров никада то неће рећи, општа реакција је очигледна - ти момци су безнадежан случај и моћ им је у опадању, не требају нам, хвала, довиђења. Речено без љутње, и с тугом, заиста.

Ја не мислим да ће руске дипломате даватити громопуцателне антизападне изјаве у УН или било где другде. Супротност љубави није мржња, већ равнодушност. И руски званичници ће наставити да говоре "наши партнери" или чак "наши пријатељи", али, иако ће се милозвучан говор наставити, односи са Западом ће постепено престати да буду приоритет руске дипломатије, бизниса, па чак и шире јавности . У ствари, Русија већ гради мултиполарни свет и ако Запад не жели да буде део њега - биће тврдо. Руси знају да Запад не може да спречи појаву овог новог света и стварно их није брига ако одбије да прихвати ову реалност или игра по новим правилима.

Још једна ствар: Руси су свакако узнемирени због веома агресивног става НАТО-а, јер га, исправно, тумаче као знак непријатељства. Али, супротно ономе што много блогера тврди, Руси се не боје војне претње НАТО-а. Њихова реакција на најновије НАТО потезе (нове базе и више људства у Централној Европи, више новца, итд) је да их осуде као провокативне, али сви руски званичници инсистирају на томе да се Русија може носити с војном претњом. Као што је један руски посланик рекао: "Пет диверзантских група за брзо реаговање је проблем што га решава једна ракета." Поједностављено, али суштински тачно. Путин је рекао исту ствар када је појаснио да ће Русија у случају масовног конвенционалног напада од "било кога" употребити тактичке нуклеарке. У ствари, ако НАТО крене са својим глупим планом за размештање снага у Пољској и / или на Балтику, очекујем да ће се Русија повући из Споразума ИНФ и разместити напредне наследнице чувене СС-20. Као што сам раније поменуо, већ је донесена одлука да се удвостручи руска Ваздушно-десантна војска (ВДВ) и надогради елитни 45. ваздушно-десантни пук за посебне намене до величине потпуне бригаде. Могло би се рећи да је Русија "копирала"  НАТО снаге од 10 000 људи тако што је своје мобилне (ваздушно-десантне) снаге од 36 000 повећала на 72 000 припадника. Пошто се на тај начин побринуо за претње, Кремљ ће се једноставно окренути важнијем послу другде.

Међу бројним заблудама апсорбованим током тренинга (то не могу назвати "образовањем"), ми, на Западу, имамо тенденцију да на наш део света гледамо као на центар планете, неки би чак рекли - једини неопходан и једини истински важан. Ово се може видети по нашим систематски евро или амероцентричним мапама света, и нашем квази догматском веровању да нико није битан колико ми. Погрешно. У ствари, како је Англоционистичка империја у спором али сталном и неумитном паду, остатак света ће јој се у пролазу само наклонити и наставити даље. Да су тренажни објекти за обуку које називамо школама имали образованих едукатора ми бисмо у нашим просторијама за обуку качили синоцентричне мапе света и нашим млађаним тренерима рекли да нико више заозбиљно не узима такозване западне вредности. Не зато што нису добре, већ зато што их на првом месту ми, на Западу, не узимамо за озбиљно.

Обама је најавио "заокрет" ка Азији, али у типичном маниру Англоциониста, све што је "заокрет" стварно значио је више војне силе и већи притисак да се повинује захтевима империје. За разлику од САД, Русија није објавила никакав "заокрет", али Путин се четири пута ове године састао са Хси Ђинпингом, и обе стране су изјавиле да је њихово стратешко партнерство јаче него што је икада било у историји њихових односа.

Русија је заиста окренула поглед ка Кини, Латинској Америци, Африци и другде. Њене дипломате ће наставити да разговарају, осмехују се, говоре о "партнерима" и "пријатељима", али мислим да смо сведоци историјског догађаја: први пут од 13. века, Русија се поново окреће од Запада и клади у будућност са Азијом (и остатком планете).


The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Listening to Lavrov giving up on the West
Превод: Ћирилизовано

Латиница у Блату или ...


Не знамо да ли је прошлогодишњи чланак А како стоји ствар са ћирилицом у Србији? | Коментар дана имао утицаја, али у трстеничким селима Грабовац, Угљарево и Стубал табле су ове године замењене и исписане по правилнику о саобраћајним сигнализацији, који у тачки 7 каже:
"Називи места на саобраћајним знаковима на државним путевима I реда исписују се ћириличким и латиничким писмом, и то на начин да се најпре исписује натпис ћирилицом, а затим латиницом.
Називи места исписују се ћириличким писмом на путевима II реда, општинским путевима и улицама.
На местима где се дозвољава примена писма или језика националне мањине, овај натпис се исписује испод ћириличког натписа. 
На саобраћајни знак може се уписати одредиште у другој држави на енглеском језику и национална ознака те државе. "

Милорад Ђошић, члан УО Српског удружења Ћирилица Београд


                                    А како стоји ствар са ћирилицом у Србији ?

 

Српско Удружење Ћирилица Београд не бежи од фотеље, али се ипак за борбу поштовања Устава и разних закона о поштовању писма бори онако како то борба налаже, на бојишту и увек под једном србском заставом. Када смо овог августа кренули за Пирот да се уверимо у речи једног нашег поштованог члана Пироћанца нисмо ни сањали на која ћемо изненађења да налетимо. Пошли смо необичним путем, а то није ауто-пут. Ауто-пут је за пословне људе, који се сада зову бизнисмени, акаунт менаџери и томе слично. То је пут за путнике који хоће што пре да пролете кроз латинизовану Србију, за бабе, деде и остале трећепозивце. Пут којим смо ми пошли је смедеревски преко Гроцке који води паралелно са латиничном ауто-страдом. Обичан човек би рекао да смо залудни и да не знамо шта ћемо од досаде, али разлог постоји још од прошле године, када смо испровоцирани непоштовањем прописа већ одлазећем министру шоумену писали о саобраћајним знаковима који нису постављени на путевима ни по Уставу, ни по Закону о саобраћају, ни по правилницима. Наравно све смо то поткрепили фотографијама и „нормално“ нисмо добили никакав одговор.
Наиме, тада су нас заинтригирали саобраћајни знаци за означавање имена места који су у срцу Шумадије Крагујевцу срамотно постављени латиницом. Десимировац, Трнава, Чумић и све до Београда, осим стидљиве младеновачке таблице, комплет латиница. Разговарајући о томе нашли смо разлог да кренемо и према Пироту преко Гроцке. Изненађења није било. Опет све латинично осим излазне табле у селу Колари.


Смедеревска Паланка, Селевац, Азања, Багрдан, Јагодина, Ћуприја, Параћин... Све. Пошто смо рекли да не бежимо од фотеље скренусмо у рововску борбу ауто-путем и без изненађења дођосмо у Пирот кроз Сићевачку латиничну клисуру. На уласку у град табла са оба писма и добродошлица ћирилицом, али прекривена гранама још увек зеленог дрвета. Тунел и скретање за село Блато уједно је и излазак из Пирота. Село Блато задња пошта Пирот смештено је у пољу на седам километра од Момчиловог Града. Некада центар збивања и расадник људи који су волели Русију и због тога робијали тамо далеко у Лијепој Њиховој. Била је то шесторка поносних ћириличара који су заменицу „ја“ писали некако чудно, окренутим латиничним „Р“. То је изгледало некако овако „я“. Њих се данас ретко ко осим њихових сећа, али их треба споменути због посвећености ћирилици.

Наравно и у селу Блату нас дочекује латиница и то на новој плавој табли. Као да је одлазећиминистар наредио да се исправи оно што је требало по њему исправити. Данас то поносно село није ни сенка оног победничког села. Од ћирилице остало је само пиво једног домаћег произвођача на црвено белој тикети и радња малог Милоша Блачанца у центру Пирота исписана ћирилицом. Напуштамо село после неколико дана одмора и опет чудним путем поред латинизоване Бабушнице преко Ресника, Доњег Крњина, Дивљанског језера, Ниша. Правац Трстеник преко Ћићевца, Стопање, где је некад код сто пања славни Вожд Црни Ђорђе заборавио чибук. Да се пробуди вероватно би мислио да се налази у некој аустријској Стопањи. Мада да не грешимо душу табла на Старом трстеничком мосту била је исписана српским и немачким језиком исто као некад на сајму аутомобила 1938. године. Драги пријатељи, када смо помислили да нема наде искра је заискрила. Пар трстеничких улица и путоказ за манастир Љубостињу, а где би иначе, говоре нам и шапућу ћирилицу. Као да Стефан Немања са табле понавља онај завет који је професор Миле Медић лепо срочио у своме писмену. Па опет нови трачак наде. На предлог честитог сељака Десимира из Десимировца код којег парадаjз и пасуљ купују најлепше даме Видиковца идемо за Београд преко олињалог крова Шумадије Гледићких планина, где се ћирилица сакрила у Годачици, Гледићу, Аџиним Ливадама и где би другде у Бајчетини. Јадна гледа у сунце са малених табли које је за њу стварно далеко. Као да чека неређење за покрет. Нажалост за сада и из центра нема наређења.

 Напомена: Оригинални наслов чланка објављеног на НСПМ је био "Латиница у Блату"

Аутор: Милорад Ђошић, пуковник авијације - пилот у пензији
Извор: http://www.nspm.rs/komentar-dana/a-kako-stoji-stvar-sa-cirilicom-u-srbiji.html
Обрада: Ћирилизовано

Глас Севастопоља: Добротворни фонд "Глобална иницијатива"


У светлу даљег развоја наших хуманитарних активности, основали смо Добротворни фонд "Глобална иницијатива", сада у потпуности оперативан. Његова сврха је даља акумулација и исплата средстава за помоћ војсци Новоросије и цивилном становништву у ратној зони. Прошли смо све кругове бирократског пакла и коначно добили неопходно одобрење. Раније, током Кримског пролећа и рата у Донбасу, морали смо да користимо рачуне других организација за наш рад: МОО "Вече", "Севастопольский Страйкбольный Клуб" и РРОО "Русская Община". У овом тренутку, наши напори су коначно резултирали сопственом законски установљеном инфраструктуром. За оне који желе да учествују у нашим хуманитарним иницијативама, ту су наши званични контакти:

Фонд "Глобална иницијатива"
E-пошта:  fond@cassad.net
Телефони: +79384848774; +79160882203

Такође, испод представљамо резиме нашег рада у Новоросији од априла до септембра 2014.


1. Униформе и опрема - укупна вредност: 9 185 000 рубаља.


1.1. Камуфлажне униформе - 3 300 комплета (од којих су 250 типа за јесен и зиму)
1.2. Војничке чизме - 2.100 пари
1.3. Панцири - 2 300 комада (укључујући 1 350 типа 4-6)
1.4. Посебна опрема - постоља, различити двогледи, означивачи циља, термални уређаји, уређаји за ноћно виђење, итд - 483 комада.
1.5. Борбени прслуци - 945 комада
1.6 Средства за комуникацију (обичне и специјалне радио станице) - 157 комада


2. Храна - укупна вредност: 7 343 000 рубаља

2.1. Укупно испоручено - 1 153 тона (80 одсто директно на територију ДНР и ЛНР, остатак предат избегличким камповима у Ростовској области).
2.2. Основни асортиман - житарице, конзервирана храна, храна за бебе, тестенина, со, шећер, кекс.
2.3 Дистрибуција - око 60% на захтев територијалних заједница, остало - за милиције и војне јединице Новоросије.


3. Медицински прибор - укупна вредност: 12 500 000 рубаља

3.1 Лекови (група Б) су достављени болницама у ДНР и ЛНР, као и комплети за теренске операције и прву помоћ на бојном пољу.
3.2 Од чега за инсулин: 3,4 милиона рубаља.


4. Остало - 1,83 милиона рубаља.

 4.1. Избеглице - више од 1300 људи је евакуисано (претежно деца из ратне зоне) и пружено им је уточиште и помоћ на територији Руске Федерације (у складу са споразумима с гувернерима). Наменска помоћ за око 400 становника Новоросије - рањене, инвалиде, ветеране, децу која су изгубила родитеље - је обезбеђена.
4.2 Питања логистике (Транспорт, гориво, безбедност) - око 600 000 рубаља
4.3 Генератори - 67 комада


Дакле, поред ствари и средстава из других организација, наш центар за помоћ Новоросији је од априла до почетка септембра прикупио 30 000 000 рубаља и проследио их Новоросији преко наших банковних рачуна и нашег хуманитарног центра у Ростову.

Уколико желите да наменски, циљано помогнете Новоросији, можете ме контактирати на: redactor@cassad.net

Све додатне информације могу се наћи на сајту "Глас Севастопоља", гласилу нашег система.


Оригинални текст на руском: Colonel Cassad - Глобальные инициативы
Извор: Global Initiatives » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано

Пуковник Касад: Коридор смрти


Снажан и веома живописан видео пробоја хунтиног конвоја из окружења код Иловајска. Већи део материјалних средстава и особља из видеа остао је у пољима и на путевима. Срећници су успели да буду заробљени. Само неколико их је стигло на своју страну.




Невероватно је да Бандеровити у коментарима и даље криче да им је Путин поставио овај "Коридор смрти", иако су хунтини војници, који су, на пример, после изласка из Старобешева предали своје тенкове, нешто пешадијских борбених возила и муницију, успели да оду на 6 БРМ-ова и нико на њих није пуцао. Што се тиче ликова из видеа, они су вероватно одлучили да се услови за предају материјалних средстава њих не тичу. Онда су храбро пожурили у пробој. Већина их је, наравно, страдала. Ове људе су убили они који су издали сулудо наређење (сулудо у датој оперативној ситуацији) за пробој у колони кроз борбене редове Новоросијских оружаних снага. Ти људи (људи, иако непријатељи) су практично послати на клање, због чега неколико преживелих сада дају живописне описе пакла којег је направио човек, пакла из којег су неким чудом успели да изађу. Али, наравно, крив је Путин. Мада је било сасвим довољно да оставе тенкове и БРМ-ове и већина тих људи би још увек била жива. Какогод, а сада ће се, наравно, испредати приче о томе како су "херојски погинули за Уједињену Украјину", мада тамо није ни било много борбе. Само кланица.


Оригинални текст на руском: Colonel Cassad - Коридор смерти
Извор: Colonel Cassad (in English) - Death corridor
Превод: Ћирилизовано

The Saker: Стрелков, од пливања са пиранама до пливања са великим белим ајкулама



УВОД:

Јучерашња Стрелковљева конференција за штампу је, верујем, историјски тренутак, јер означава Стрелковљев прелазак из војне борбе за Новоросију у многу већу, али и далеко опаснију борбу, борбу за политичку будућност Русије. То само по себи није нужно неочекивано, али начин на који је то урадио јесте био изненађење, барем за мене. Али пре него што зумирам на шири поглед, мислим да би било корисно сумирати неке од кључних тачака његовог излагања (захваљујући Марини, можете преузети комплетан енглески транскрипт тако што ћете кликнути овде, а за питања и одговоре овде) . Ево како сам резимирао оно што видим као кључне елементе његовог излагања:

Спољни фактори (сцена) - симболична порука:

     - Он је очигледно жив и здрав
     - Разлог његовом одласку био је сукоб унутар руководства Новоросије и чињеница да му је речено да ће снабдевања бити само ако он оде. 
    - Фотографија Путина у позадини.
    - Стрелков седи између руске монархистичке заставе на столу и руске и новоросијске заставе иза леђа (без совјетских или комунистичких симбола).

  Његов став о споразуму о прекиду ватре:

  - Примирје је садашњу војну ситуацију учинило гором него што је била пролетња.
  - Оно што је срамота није прекид ватре сам по себи, већ "услови који се сада разматрају у Минску".
  -  Постоји план да се за издају Новоросије окриви Путин.
  -  Постоје снажни интереси који желе непрестан рат чиме би се створио крварећи чир Русије.

Стрелковљев опис пете колоне:

 - Корени ове пете колоне су у Јељциновим годинама.
 - Ослобођење Крима је изненадило пету колону.
 - Пета колона је око председника.
 - Постоји локална пета колона у Донбасу и она и даље преговара са укијевским олигарсима.
 - Пету колону чине "либерали".
 - Путин је за њих морална претња, јер има масовну подршку народа.
 - Пета колона жели збацивање Путина.
 - Пета колона жели распарчавање Русије.
 - То ће бити дуг рат за Русију.
 - Имамо ситуацију сличну оној 1905. и 1917.
 - Чувањем Новоросије Русија чува себе.
 - Западне санкције ће нашкодити Русији и пета колона ће их искористити за дискредитацију Путина.

Стрелковљеви планови

- Стрелков жели да се бори у Русији у знак подршке Путину (једина опција).
- Стрелковљев главни циљ је именовање правих издајника унутар Русије.

Ово је моје лично тумачење кључних елемената Стрелковљеве презентације. Можда сам нешто пропустио или погрешно схватио, па бих вас зато све замолио да поново погледате видео и прочитате транскрипт.


Зумирајући на општи контекст:


Пре него што наставим с анализом изјаве Стрелкова, напоменућу да је од кључног значаја држати општији контекст на уму. Његове речи нису само речи човека који говори за Новоросијске оружане снаге (НОС) или хероја Новоросије, овај пут се Стрелков бацио право у велики и опасни свет руске политике "дубоке државе" (иако се термин "дубока држава" не може сасвим применити на Русију). Тако да ћу се сада вратити на тему коју покривам дуго година.

Дугогодишњи читаоци ће се вероватно сетити да сам често говорио о закулисној борби између, како их назвах, "Евроазијских суверениста" (ЕС) и "Атлантских интеграциониста" (АИ). Не могу и нећу све понављати, зато вас позивам да прочитате следеће чланке:



Прва два чланка су из серије од седам чланака о исламу, дају историјски контекст развоја ЕС и АИ фракција.Следећа две бих сматрао обавезним за читање ако нисте упознати са темом, а последњи је само новија расправа о улози ове две фракције у текућем Другом хладном рату. А моја кључна теза је ово:


"Пета колона" на коју Стрелков указује су исти људи које зовем Атлантским интеграционистима.


Стрелков никога није именовао, али их је описао веома прецизно (види горе) и додао да су за њих једине постојеће вредности "новац и друга материјална добра". Они су руски еквивалент Англоционистима једнопроценташима. Њихов основни политички циљ је потпуно интегрисање Русије у англоционистички међународни систем на финансијском, политичком, економском и културном нивоу. Они виде Русију као "еуропску" и они верују да је "Запад" (тј Англоционистичка империја) и Русија треба да заједно стоје против ислама, Кине и било које друге неимперијалне идеологије, религије, нације или савеза. Они верују у капитализам и противе се "социјалној држави" (да употребим Путинов опис савремене Русије) и они систематски презиру "масе", иако се труде да не открију овај аспект свог погледа на свет. То су људи који су се постепено преузимали власт током 1980-их и који су имали предаторски инстинкт да искористе тренутак у раним 1990-им да брзо и немилосрдно стекну апсолутно незамисливу количину богатства, украденог од руског народа.

Сада, тачно је да су због апсолутно бриљантног потеза руских служби безбедности током касних 1990-их и захваљујући хаосу у који је Русија запала, ти АИ (петоколонаши) направили фаталну грешку. Њихов план је био да истуре неинспиративне и досадне бирократе на власт и окруже их људима из својих кругова. Оно што нису предвидели је да ће се неинспиративни и досадни бирократа претворити у једног од најопаснијих државника у руској историји - Путина - и да ће он одмах кренути да обезглављује горње слојеве АИ - такозване олигархе и криминалаца који спроводе њихову власт - и њихов оружани огранак, чеченске вехабијске побуњенике. Путин је деловао тако брзо да је ускоро стекао пуну контролу над такозваним министарствима силе (државне безбедности, председничке безбедности, унутрашњих послова, оружаних снага, хитних службе) и, што је од кључне важности, огрому подршку народа. С једне стране, ова комбинација државне власти и народне подршке учинила је Путина недодирљивим, али је и ограничила његову моћ.

Иако су највиши и најозлоглашенији АИ-колонаши или напустили Русију (Березовски), или ухапшени (Ходорковски), или умрли, систем што су га створили још увек је веома жив и на свом месту. Банкарство, индустрија природних ресурса, трговина оружјем, финансијске услуге и, наравно, медији, и даље су углавном у њиховим рукама. Дакле, када је ухапшен један од најарогантнијих међу њима, Ходорковски, две фракције (ЕС и АИ) су постигле нешто налик компромису, привремени прекид ватре, ако желите. .Договор је био ово: прво, све док не покушају да преузму Кремљ и уопште остану ван политике, АИ ће бити дозвољено да задрже своје богатство и наставе да гомилају профите; друго, највиша власт ће бити подељена између ЕС (Путин, Рогозин, Патрушев, итд) и АИ (Медведев, Кудрин, Сурков, итд).

Први велики ударац који је Путин нанео АИ је отпуштање Сердјукова и, још "горе", његово замењивање Шојгуом. Друга снажан ударац је, према Стрелкову (а ја се с тим слажем), операција ослобађања Крима. Према Стрелкову, ова операција је била велики ударац интересима петоколонаша, јер су одмах схватили да ће то изазвати сукоб између Русије и Англоциониста. Стога су скупили све своје снаге за: а) спречавање руске војне интервенције у Донбасу и; б) договор са олигарсима сада на власти у Кијеву. У потпуности се слажем са оваквом анализом Стрелкова.


Руски против стратешких интереса Новоросије


Овде долази запетљанији део. Постоји неколико претпоставки изнетих од стране многих блогера који су резултат фундаменталног недостатка логике:

- Руски и интереси Новоросије су једно те исто.
- Било шта што подржавају Атлантистички интеграционисти је лоше за Русију.
- Путин има пуну контролу и може да ради шта хоће.
- Лидери Новоросије су увек у праву на основу њихове херојске борбе.
- Неслагање с лидерима Новоросије је знак глупости, издаје или непоштења (важи и за самог Путина)

Реалност није баш тако једноставна. као прво, руски и новоросијски интереси нису једно те исто, они су у директној супротности на кључном питању: Новоросија жели потпуну независност од Кијева (ко год био на власти), док Русија жели промену режима у Кијеву и опстанак унитарне Украјине. Друго, иако је чињеница да су руски и украјински олигарси покушали да постигну договор да се заустави рат и одржи унитарна Украјину, што може али и не мора бити лоше за Русију. Сада, пре него што будем оптужен за Бог зна шта, дозволите ми да објасним:

Током касних 1980-их и 1990-их година збила се некаква бизарна врста "делимичне фузије" између руске мафије и КГБ-а. Знам, звучи лудо, али је ипак истина и моја маленкост је то лично видела и лично сретала са КГБ официрима "на раду" у руској мафији. Међутим, као што неки кажу, не постоји таква ствар као што је "бивши официр КГБ-а". Па, у стварности их има, али у већини случајева одржавају бар неформалне контакте. Дакле, ево како бих угрубо резимирао ову бизарну асоцијацију:

У 1980-им: корумпирани КГБ официри схватају да се у подземљу прави велики новац и да су неки функционери унутрашње безбедности у (Другој главној дирекцији) КГБ-а изнашли начине како да профитирају од блиских контаката с мафијом.

У раним 1990-им: доста младих и паметних КГБ официра схватају да су њихове вештине непотребне у КГБ-у, дају оставке и одмах налазе веома добре позиције у свету "Нове Русије" (тада 100% мафијаша) и користе своје вештине (језик, образовање, радне способности, храброст) да би стекли гомиле новца.

То су биле страшне године за КГБ / ФСБ, али су такође имали један позитиван утицај: више корумпирани а мање родољубиви полицајци су отишли и за собом ​​оставили многе идеалисте, идеалисте који ће се, временом, пети у више чинове.


А сад следи веома занимљив део:


Средином 1990-их до 2000: наследници КГБ-а, СВР-а и ФСБ схватају да располажу с фантастичном мрежом потенцијалних сарадника у новонасталом свету руског бизниса, финансија, трговине, туризма, итд. Реагују на ово и почињу да користе ову углавном "некад мафијашку сада закониту" светску мрежу у сврхе државне безбедности и за индустријску / комерцијалну шпијунажу. Чак је и војна обавештајна служба, ГРУ, почела си стом праксом са својим бившим официрима сада на раду у космонаутици, електроници, комуникацијама, итд.

[Ван теме али као занимљивост: постоји још једна крајње драгоцена мрежа коју су СВР / ФСБ / ГРУ такође почели да користе током овог периода: огроман број Јевреја из Русије који су емигрирали у САД и Израел. Имајте то на уму када размишљате о руско-израелским односима.]

2000. до данас: Путин и његове присталице започињу - иза кулиса, тајни, али немилосрдни рат против Атлантских интеграциониста који су суштински супротстављени Евроазијским суверенистима који су сада чврсто уз Путина. И најважније, службе безбедности, које су под контролом Путинових савезника, развијају мрежу потенцијалних присталица унутар основе моћи Атлантских интеграциониста. Постаје сложено, а?

Дакле, иако су неки површни аналитичари у праву када кажу да су руски олигарси углавном петоколонаши и опасни непријатељи Путина, оно што у њиховим анализама недостаје јесте, да: а) не спадају сви олигарси у ову категорију и; б) да Путин има средства да утиче или чак и да примора неке антипутиновске олигархе захваљујући својој контроли служби безбедности и њиховој мрежи унутар основе моћи олигарха.

Дакле, овде је кључна тачка: однос између Кремља и руске олигархије је веома сложен. Да, све у свему је тачно да имамо Путина, службе безбедности, војску и обичан руски народ с једне стране и олигархе, либералну интелигенцију, велики бизнис, банкарство, финансије и агенте ЦИА-е с друге стране. Али, у стварности је то примитиван модел, стварност је бескрајно сложенија. Знам да ће ме још више замрзети што то кажем, али да, неки олигарси јесу (из било ког разлога) Путинови савезници или су појединци које Путин може да контролише. Упознао сам неке од њих лично у касним 1990-ии и сигуран сам да су и даље ту. Зашто?

Зато што се у Русији много новца може направити ако сте на Путиновој страни. најпре, ако сте у добрим односима са Кремљом, ви постајете недодирљиви за остали свет мање-више законитог "бизниса". Добићете и сочне уговоре. И пореске власти можда неће бити тако педантне кад поднесете пореску пријаву. Опет, црно-бела слика Путин против олигарха генерално је тачна, али само као примитивни модел.


 Контразум на Стрелковљеву конференцију за медије


Сетимо се одакле је Стрелков дошао. Мало је извесног о њему, али он је изгледа бивши пуковник ФСБ-а (у анти-тероризму), који се борио као добровољац у Југославији, Придњестровљу и Чеченији. Он је такође историчар, колумниста и воли да учествује у војничким рекреацијама. Он је монархиста, православни хришћанин и и поштовалац Белог покрета из доба грађанског рата. У Новоросији, међутим, он је остварио један брзи, гигантски и изузетно успешан скок с места анти-терористичког пуковника до оног што се угрубо може описати као дивизијски или чак командант корпуса армија који је снаге добровољачке милиције преобразио у мање-више регуларну војску. То је велики подвиг: од скоро никога је постао јунак и командант читаве Новоросијске самоодбране. А ипак, Новоросија је мала у односу на Русију и велика новоросијска политика је мала у односу на велику руску политику. А ипак, на јучерашњој конференцији за штампу Стрелков је направио још један велики корак - скочио је из новоросијских војних питања право у најсложенију и најопаснију борбу коју могу да замислим: тајну и закулисану борбу за власт у Кремљу. Сувише је рано рећи да ли ће му овај потез бити успешан као претходни, јер Стрелков је од пливања са пиранама прешао на пливање с великим белим ајкулама, али ја сам умерени оптимиста. Ево зашто:


Стрелковљев потенцијал у руској борби за власт


Путин је свестан чињенице да је његова званична основа снаге, државни апарат, препун петоколонаша. Најбољи доказ за то су две веома интересантне ствари које је учинио:

) Путин је створио Сверуски народни фронт (СНФ), који, за разлику од званичне партије на власти, Уједињене Русије, није створен са јаком компонентом Медведев / Атлантски интеграционисти, већ га је створио само Путин. Званично, СНФ није странка него "политичко-социјални покрет", која би требало да окупља велики сегмент генерално прокремаљских организација и појединаца и да обезбеди начине да обични људи могу да пренесу своје бриге Путину. У стварности, међутим, СНФ је и "политичка странка на чекању", веома велика, веома добро повезана и коју Путин може да "укључи" у било које време, а посебно ако га угрозе унутар Уједињене Русије.

б) Путинове безбедносне службе су допринеле стварању обиља "околокремаљских ентитета" (околокремлевские круги) који званично нису подчињени Кремљу, али који могу много тога учинити без укључивања владе, или, чак, њеног информисања. Ови блиски Кремљу субјекти укључују неке новинске куће, неке привредне субјекте, један број клубова, неке омладинске организације, новинске агенције, итд. Нема службеног пописа, нема процедуралног уписа, нема лидера. Али некако, увек постоје људи са контактима у безбедносним службама у близини или у тим круговима.


Ту се Стрелков уклапа


Стрелков ће пре и изнад свега заступати интересе народа Новоросије, али пошто је тачно идентификовао руске петоколонаше као главну претњу Новоросији, он је објективно савезник Путина у заједничкој борби против Атлантских интеграциониста. Овде треба бити јасан. Стрелков и Путин се неће слагати по бројним питањима. Стрелков је на то јасно указао када је рекао:

     "Без обзира колико критиковао одређене унутрашње или спољнополитичке одлуке председника у условима започетог рата против нас, ја сматрам да је неопходно подржавати га као јединог легитимног претпостављеног команданта и главног гаранта слободе и независности државе."

Чињеница да је Стрелков закључио да се Путина мора подржавати не мења чињеницу да је он очигледно врло критичан према неким одлукама Путина. Моја претпоставка да области неслагања јесу:

а) прекид ватре и потоњи преговори;
б) чињеница да Путин сарађује са неким руским олигарсима;
ц) што Путин жели јединствену Украјину.

Ове несугласице су нормалне и не треба их тумачити као знак некакве опозиције. Опет, Новоросија и Русија једноставно имају различите интересе.

Али где су Стрелков и Путин у потпуној сагласности јесте потреба сломања пете колоне. Путин је први говорио о "руској петој колони" (када се обратио Федералној скупштини) и Стрелков је покупио његов израз. Ова пета колона Атлантских интеграциониста је смртна опасност и за Путина и за Стрелкова, а како је Стрелков исправно истакао, и Путин је смртна опасност по њих. Када Стрелков говори о "Путиновој револуцији" и о "Руском пролећу", он подсећа на потпуно исту борбу коју сам у прошлости описао као борбу Атлантских интеграциониста против Евроазијских суверениста. Ознаке су различите, али је описан исти процес.

У том контексту, Стрелков би могао постати врло моћан савезник Путину. Говорећи за Новоросију Стрелков такође веома јасно промовише исту идеологију и исти поглед на свет као Путин. У ствари, ја вам свима препоручујем да одвојите мало времена и послушате (или прочитате)

    Путиново обраћање Федералној скупштини (18. март)
    Конференцију за штампу Александра В. Захарченка (26 август)
    Стрелковљеву конференцију за штампу (11. септембар)

Путин, Захарченко и Стрелков потпуно схватају да је оно што се дешава ништа мање од рата против Русије, али рата који се води, бар за сада, невојним средствима. Сва тројица знају да је највећа претња по Русију унутрашња претња. Али сва тројица могу да тврде да друга двојица не говоре у његово име. Уосталом, један је председник Русије, други је главни представник Доњецка и Новоросије, а трећи је, технички гледано, официр у пензији и физичко лице. Ипак, сва тројица су заједно политички окружили руску пету колону у "политички прстен", у којем ће или подржати Путина, или изгледати као издајници.Потенцијално веома ефикасна техника.

Друга Стрелковљева улога је да јавно именује и дискредитује Путинове мрзитеље који непрестано говоре да је "Путин забио нож у леђа или издао Новоросију". Предвиђам да ће у блиској будућности они исти кругови који су до сада били става да је Путин злочинац а Стрелков херој прогласити да је Стрелков злочинац и издајник такође. Неки од ових момака су изманипулисани од стране западних специјалиста за психолошки рат, други су једноставно плаћени, али је њихов заједнички циљ да свет убеде да је Путин лош момак и да треба да га замени "прави" патриота. Другим речима, Русија се може спасити само испуњавањем сна Англоциониста о промени режима у Русији. Али онда, то су исти људи који су желели спас Новоросије тако што би се остварио други сан Англоциониста, да добију отворену руску војну интервенцију у Донбасу. Мој савет у вези са таквим "чемер-патриотама", како их зову у Русији , једноставан је: чувајте се оних који желе да се Русија спасе испуњавањем снова Англоциониста. Ако се то има на уму, непријатеље Русије ће бити прилично лако уочити :-)


ЗАКЉУЧАК


Био сам запањен и изузетно охрабрен Стрелковљевим веома софистицираним представљањем свог положаја. Иако ово може бити преран закључак, а ја можда неуобичајено оптимистичан у вези овога, верујем да Стрелков има потенцијал да постане лидер Новоросије за каквог сам се надао да ће се појавити. Ако је тако, онда ћу се радо изјаснити кривим за то што сам га потценио. Ипак, признаћу вам и да сам за њега веома забринут. Очигледна чињеница да су руски медији конференцији за штампу посветили мало или никакве пажње, у комбинацији са гласинама да је извршио самоубиство, снажна је порука послата му од пете колоне која показује колико је још увек моћна. Конкретно, сматрам да је гласина о његовом самоубиству веома озбиљна претња смрћу. Још горе, иако то можда проговара моја параноичност, има много људи с обе стране, који би могли бити заинтересовани да виде Стрелков убијеног. Атлантски интеграционисти и њихова пета колона га желе мртвог, јер их је тако отворено прозвао и осудио, али, и да не буде забуне, могу постојати и Евроазијски суверенисти који би га желел мртвог, као мученика и симбола руског херојства. Да ли је ово цинично и ружно ? Јесте. А таква је и борба за власт у Русији. Већина људи на Западу нема појма како немилосрдна ова борба може бити. За разлику од Путина, Стрелков није заштићен изузетно моћним безбедносним апаратом и, с обзиром на то да је ударио на обе стране, боље му је да буде врло, али врло, опрезан.

И макар само због прихватања улоге какву игра сада (а он је , као екс-ФСБ пуковник, у потпуности свестан ризика), ја га сматрам херојем и најискреније му се дивим. "Они" ће покушати да га искористе, претиће му и манипулисати да га дискредитују, употребиће сваки могући прљави трик да би га или контролисали или сломили. Заиста, његова судбина је већ трагична, а његова храброст изузетна. Борба против укијевских нациста, чеченских вехабија или хрватских усташа је чиста релаксација у односу на текући "рат" за контролу Русије. Јер Русија је де факто лидер и БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу и борба за Русију је уствари борба за будућност планете. Верујем да Стрелков то разуме.

The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Strelkov: from swimming with Piranhas to swimming with Great White sharks
Превод: Ћирилизовано