Ево зашто Молдавија може бити следећа Украјина

Загубљен међу причама о украјинском грађанском рату и претњи ИДИЛ-а је предстојећи сукоб Русије и Запада на „терену“ Молдавије.

Грб Придњестровља на билборду у Тираспољу

Земља је у сендвичу између Румуније и Украјине, а област Придњестровље је де факто независно већ око две деценије.
Молдавија брзим кораком граби ка ЕУ (потписала је Споразум о придруживању крајем јуна), и трчи према НАТО-у, а Сједињене Америчке Државе разматрају да ли ће или не Молдавији одобрити значајан статус савезника изван НАТО-а, преко тентативног, закона у покушају „Акта о превенцији руске агресије 2014 “ што плута око Конгреса.
Проблем је у томе Придњестровље са Молдавијом не дели визију будућности.
Уместо тога, Придњестровње је изразило жељу да се политички и економски интегрише са Русијом, а преко 1000 руских миротворца је тренутно тамо стационирано.
Његово руско и према Русији наклоњено становништво страхује од културног и етничког чишћења, ако Молдавија крене ка Западу, пошто су националисти позивали на „поновно уједињење“ са, по култури, рођаком Румунијом.
Гледајући догађаје уочи и током украјинског грађанског рата, становништво Придњестровља сигурно има разлога за бригу о својој судбини. Међутим, за разлику од народа Донбаса, они немају пријатељску суседну државу у којој би могли да потраже уточиште.
Још горе, тензије су већ почеле да расту. Руско Министарство спољних послова је оптужило Молдавију и Украјину за организовања де факто блокаде Придњестровља, чиме су ставиле његове грађане у неповољан економски положај.
Такође, авион заменика премијера Дмитрија Рогозина је у мају, после посете региону, био присиљен да се окрене, када му је Украјина одбила право транзита, у нечувеној примени дипломатске агресије која би била незамислива да је Рогозин Американац.
Како ствари стоје, Придњестровље је сада окружено чланицом НАТО-а Румунијом и вехементно пронатоовским Молдавијом и Украјином, а свака од тих „сусједица“ кује заверу против Придњестровља у своју и корист Вашингтона.
У таквим околностима, будућност Придњестровља делује мрачно, али присуство руских миротвораца (и Москвин учинак у заштити) представљају опипљиву гаранцију његове безбедности.


Аутор: Ендрју Корибко
Извор: Here’s why Moldova could be the next Ukraine – Russia Insider
Ћирилизовано за ЕВРОАЗИЈА.ИНФО - анализе евроазијских интеграција

Пољска упозорава Француску

Пољска је у понедељак упозорила Француску да би испорука ратних бродова Русији отежала Варшави да изабере француске добављаче за планирани ракетни штит.
Томаш Сиемонијак


"Ја не могу да сакријем чињеницу да нам Мистрал ( уговор о ратним бродовима) не помаже да доносимо позитивне одлуке" о француским добављачима за штит, изјавио је пољски министар одбране Томаш Сиемонијак у интервјуу објављеном у дневнику "Реч Посполита"..

Француска је раније овог месеца суспендовала испоруку два ратна брода Русији - да реализује уговор од 1,2 милијарди евра (1,6 милијарди долара), због бројних критика НАТО савезника забринутих улогом Москве у украјинској кризи.

Француски председник Франсоа Оланд је тада најавио да ће у октобру одлучити да ли ће или не поништити уносан посао.

"Ми смо критични према овој трансакцији. Нико никада није сакривао ову чињеницу од наших француских партнера", рекао је Сиемонијак.

"Ја не желим да играм улогу некога ко Француској постављања услове. Уверен сам да ће Француска донети мудру и одговорну одлуку, знајући да је чланица НАТО-а и знајући мишљења осталих савезника."

Пољска је у јуну изабрала француског произвођача оружја, гигант "Талес" (Thales) и његовог америчког ривала "Рејтион" (Raytheon) као финална два понуђача на тендеру за нови противракетни систем штита, за посао процењене вредности од 5,8 милијарди евра током 10 година.

Франсоа Оланд
У надметању, "Талес" и француско-италијански произвођач ракета МБДА (MBDA) су се удружили са пољским "Полска Група Збројениова ПГЗ" конзорцијумом одбране индустрије, а "Рејтион" нуди своје ракете типа "Патриот".

Пољска је за наредну деценију издвојила 33,6 милијарди евра да унапреди своју војну опрему, укључујући противракетни штит, оклопне транспортере, подморнице и дронове.

Пољски председник Бронислав Коморовски је због ескалације сукоба у суседној Украјини предложио повећање средстава за одбрану на 2,0 одсто БДП-а, са тренутних 1.95 одсто.

Пољска је ушла у НАТО 1999. године, деценију пошто је одбацила комунизам. Држава од 38 милиона људи је приступила Европској унији 2004. године.


Напомена приређивача: Овде нећете пречесто сретати текстове из извора сличних "Експатици". Али ко би одолео новостеченом самопоуздању северне верзије Хрвата и ко се не би сажалио над, некада великом, француском нацијом. Што рече Степски соко: The Saker: Pauvre, pauvre France! | СРБски ФБРепортер

Извор: Poland warns France on warship deal with Russia < Local News | Expatica Moscow
Превео и приредио: Александар Јовановић - Ћирилизовано

О Другом хладном рату

Циљ сукоба у Украјини је да одвуче Европу, а посебно Немачку, подаље од Русије.

НАТО је створен, према добро познатој фрази, да држи Америку унутра, Русију далеко и Немачку доле.

Ипак, географија је судбина. Русија и Немачка су природни партнери. Имале су довољно међусобних ратова  да стекну узајамно поштовање. Обе имају знања и невероватне ресурсе; обе имају енергије и разума, заједничко им је да цене и заједницу и појединца.

Шта ће се десити ако се те две земље удруже и постану савезници ? Остатак Европе би морао да их прати и формирао би се веома јак, снажан и - важно је напоменути - природни блок,  способан за изазов, ако не и за контролисање других природних блокова - било азијских, било северноамеричког.

Али. Између Русије и Немачке су Украјина и Пољска, две земље које се такмиче за титулу 52. и 53. државе САД. Русофобна и националистичка Украјина, заједно са русофобном Пољском и балтичким земљама, уклињене су у природну међусобну привлачност Русије и Немачке.

Први Хладни рат је вођен за душу Европе (погледати студију Френсиса Стонор Саундерса: "Културни Хладни рат: ЦИА и Света уметности и књижевности", 2000). Његов циљ није била "правилна" Русија, већ један број европских земаља са веома јаким комунистичким партијама ("тешким" до 40% гласова), које су вукле своје земље, Француску и Италију посебно, према комунистичкој Русији. Стога су уложена огромна средства и напор да се забије клин између Совјета и њихових потенцијалних европских партнера: Европљани су убеђивани да слобода изражавања, апстрактна уметност и џез цветају само на западу, никако у совјетској Русији.

Није било тешко победити у таквом рату.

Украјина је главно поприште Другог хладног рата. Његова сврха, још једном, јесте да одвуче европске земље од Русије.

Русија није стаљинистичка земља, тако да привлачност музике, сликарства, односно западне робе овај пут не функционише. И репресија над "Пуси рајот", Ходорковским и гејевима није упоредива са стаљинистичким логорима.

Оштар и неизбежан одговор Русије на украјински пуч је од Бога послат,  да се домаћем "пучанству" покаже и докаже да Русија није подобна за било какву врсту европске алијансе. Што ће рећи, данашњи Руси могу да слушају џез или се диве Џексону Полоку, али не могу сакрити своје варварство и склоност према агресији.

Украјина је била предодређена да буде излог супериорности САД, али не толико у културној сфери, већ у области демократских институција, законитости и дипломатије, све да би се доказало Европљанима, а Немцима посебно, да треба да се ману Русије.

И то је палило. До сада. Међутим, исход овог другог хладног рата је много мање предвидљив него првог. Из минута у минут је све теже доказати супериорност америчке демократије, дипломатије и законитости. Ротко, Полок и Луј Армстронг су могли да Америци изруче Европу. Али могу ли зликовачки  десничарски кијевски режим и безобзирна спољна политика САД бити подједнако ефикасни и убедити данашње Немце да не верују у оно што им кажу разум и џеп ?


Аутор: Александар Меркурис
Извор: Russia Insider
Превод: Ћирилизовано