Зашто је Сједињеним Америчким Државама хитно потребан рат на Кавказу ?

Рат на територији држава Кавказа

У Грузији сте могли да приметите да господин Аласаниа, још министар одбране те земље, и господин Расмусен, већ бивши генерални секретар НАТО-а, иду на исти начин, користе  "амерички ход" - што је ходање с размакнутим лактовима,  као због велике мишићне масе  - очигледно да се демонстрира снага. Узгред, исто иду Мекејн и други америчких "јастребови".

Највећи скандал прошле недеље су извештаји "Форин полиси", Ројтерса и "Њујорк тајмса", да ће центар за обуку сиријских побуњеника бити наводно, оформљен на грузијској територији. Упркос званичном порицању премијера Иракли Гарибашвилија и амбасадора Грузије у САД господина Архила Гегешидзеа, који су оптужили новинаре ових угледних публикација за некомпетентност, вест није демантована. Ко говори истину а ко лаже?

"Форин полиси", Ројтерс, "Њујорк тајмс" су о центру изнели истину, али је и премијер Гарибашвили такође тачно рекао да грузијска влада није нудила Вашингтону и НАТО-у да направе такав центар за обуку у Грузији. Амбасадор Гегешидзе - подређени министра иностраних послова Маје Паџиикидзе, која је сестра супруге министра одбране Аласаније - је тај што лаж,е  јер он  савршено добро зна да је понуду да се центар за обуку сиријских побуњеника оформи у Грузији  дао господин Аласаниа на самиту НАТО-а у Велсу 5. септембра, 2014.

То објашњава зашто амерички секретар одбране Чак Хагел следећег дана, 6. септембра, није одлетео кући после самита, већ у Тбилиси,  да се увери да се господин Аласаниа није шалио. Господин Аласаниа се шалио није - он жарко жели да постане први човек Грузије и да би то постигао учиниће све да угоди САД.

Истовремено, грузијска НВО "Слободна зона" ће ускоро добити средства Владе САД у износу од неколико милиона долара, са циљем да се помогне збацивања владе Гарибашвилија и да се припреми повратак бившег председника Михаила Сакашвилија на власт.

Обратите пажњу на следеће датуме:

23. септембар 2014: Полиција Тбилисија је привела, на груб начин, припаднике недавно формиране НВО "Слободна генерација", који су се усудили да, прво у Грузији, протествују испред канцеларије НВО "Слободна зона"  у улици Пекини. Истовремено, полиција се правила да не види када су припадници "Слободне зоне" понижавали руске туристе, скидали им траку Светог Ђорђа (симбол симпатизера Русије) и митинговали на Тргу Европе и Руставели авенији.

24. септембар 2014: Група Сакашвилијевих присталица пресреће премијера Гарибашвилија у Њујорку са транспарентом "Путинов роб".

25. септембар 2014: Новинар Олег Панфилов, са привремено угашене ТВ станице ПИК, покреће Фејсбук кампању против Гарибашвилијеве супруге - Нунуке Тамазашвили,  ругајући се њеном изгледу на пријему у Њујорку.

Питање: одакле овим опасним ликовима толико поверење у сопствену некажњивост, одакле стиже њихово финансирање и на чију се подршку они ослањају? И зашто садашња грузијска влада не одговори на њихове антидржавне активности које они чак ни не крију?Одговор је једноставан: садашња грузијска влада је приморана да их толерише због САД ! А сада - доказ:

Говорећи на 69. заседању Генералне скупштине УН 23. септембра, 2014, амерички председник Барак Обама је изјавио да је издао Меморандум - Цивилно друштво, према којем је сада дужност не само Стејт департмента и Америчке агенције за међународни развој, већ и остатка америчке владе, да:

1. " експандирају пружање савета и другу подршку ... организацијама цивилног друштва тамо где власти нису ангажоване ...  у афирмацији реформских напора." То ће рећи, да помажу НВО "Слобдна зона", јер се група отворено противи влади Грузије, која је "безобзирно" незаинтересована за то како помоћи Америку и  у коју сврху?

2. "обухвата средства за демократију, људска права, права радника, и помоћ управама, као и хитну подршку активистима и организацијама." Дакле, НВО "Слободна зона" ће добити средства за оснивање нових центара, који ће обучавати у терористичким вештинама и реметилачким технологијама за реализацију америчке идеје - свргавање владе Гарибашвилија и припрему повратка бившег председника Михаила Сакашвилија на власт.

И директан позив на пуч: подржавање НВО "Слободна зона", која се бори против Устава Грузије, њено финансирање кроз нове канале, али званичне, у виду донација, тако да локални чланови не морају више да кријумчаре милионе долара у коферима по аеродромима и кроз царинске контроле.

 О разлозима због којих ће следећи Мајдан после Украјине бити у Јерменији


Али Хасанов, шеф Одељења за друштвена и политичка питања Председничке администрације Азербејџана, прошле недеље је оштро критиковао горњу изјаву председника Обаме, резолуцију Европског парламента о прогону бранилаца људских права у Азербејџану, као и изјаве "Хјуман рајтс воч"-а и "Фридом хаус", које су, према његовим речима, "субјективне и треба их посматрати као покушај да се изврши притисак на државну политику Азербејџана." О чему је реч ?

Чињеница је да следећи Мајдан морао да се деси у Бакуу. Да ли се сећате како је бивши председник Грузије Сакашвили дошао у Баку 27. априла и рекао да Азербејџан има времена за маневрисање док је Путин заузет Украјином ? Господин Сакашвили је желео промену политике у Азербејџану, тако да се онемогући да највећи енергетски партнер и сусед Русије у Каспијском региону изненада покуша да се придружи Евроазијској унији и започне конструктиван дијалог са Јерменијом око спорне области Нагорно-Карабах. Али САД су у Азербејџану подбациле, пошто је амерички амбасадор у Азербејџану Ричард Морнингстар изгубио додир са стварношћу и ненамерно упозорио Баку да ће врло лако бити Мајдана ако власти не престану да муче грађане. Председник Азербејџана, Илхам Алијев, алузију је разумео и активности разних невладиних организација и њихово финансирање споља ставио под строг надзор.

Вашингтон  се после тог неуспеха окренуо Јерменији, за коју планира нешто другачији сценарио пуча него у Грузији: наставак великих војних активности у Нагорно-Карабаху, као што је предложио господин Сакашвили током своје последње посете Бакуу. Истовремено су могуће саботаже у Јерменији, чак и на Метсамор нуклеарној електрани, и "талас народног незадовољства властима" на који ће зајахати локални колаборанти. Грузија би се "случајно" увукла у сукоб" и САД би убиле три муве једним ударцем изазивањем пуча у све три кавкаске републике истовремено! Тачно такав "ланац догађаја" смо видели на Блиском Истоку и у Северној Африци током недавних обојених револуција “made in USA".


Откуд примирје у Украјини и зашто је САД хитно потребан рат на Кавказу

Зашто је примирје у Украјини проглашено на руску иницијативу, а у време када је новоросијска милиција остваривала победу за победом ? То је зато што су Сједињене Државе изгубиле интерес за Украјину исто као за Грузију 2008., јер би морале да се суоче с Русијом директно, што је нешто што обе стране желе да избегну. Али када су Сједињене Америчке Државе две недеље касније, 23. септембра, покренуле ваздушне нападе на ИДИЛ и друге терористичке групе у Сирији (узгред, "одгајене" од ЦИА и Пентагона), Русија није нешто посебно приговарала. За шта ће САД овај пут разменити Грузију ?

Чињеница је да Сједињеним Америчким Државама -  Грузија, Јерменија, Азербејџан, као и Украјина,  требају само да ослабе Русију и Иран, две државе против којих је Запад наметнуо економске санкције. Ако САД  успеју у намери да све три земље јужног Кавказа упетљају у сукоб око Нагорно-Карабаха, а затим у спонзорисању пучева у Јерменији, Грузији и Азербејџану, онда ће Русија и Иран имати велике проблеме и, између осталог, неће бити у стању да обезбеде гас за Европу ! Дакле, тако што би блокирале другу транзитну руту (после прве преко Украјине), Сједињене Америчке Државе би коначно оствариле свој циљ - да баце Европу на колена и приморају је да купује амерички гас из шкриљаца,  као и гас што га у Украјини експлоатише "Бурисма холдингс", чији је директор правних послова Роберт Хантер Бајден, син америчког потпредседника Џозефа Бајдена.

Али после Каспијског самита 2014, на којем су се Русија, Иран, Казахстан, Азербејџан и Туркменистан сложили да неће дозволити оружане снаге нерегионалних сила у региону, тј војску Америке и НАТО земаља, тај трик неће упалити, и стога ће Грузија још једном изгубити значај, а САД ће је разменити за нешто друго.

Извор: Глас Севастопоља
Превод: Ћирилизовано

Ројтерс: Чеченски лидер обећава жесток одговор на самоубилачки бомбашки напад

(Ројтерс) – Лидер Чеченије којег подржава Кремљ; Рамзан Кадиров, у понедељак је обећао жесток одговор на самоубилачки бомбашки напад у којем је убијено пет полицајаца, прекидање периода релативног мира у турбулентном региону Северног Кавказа.

Чеченски председник Рамзан Кадиров пре састанка Државног савета у Кремљу у Москви, 18. септембра 2014.

Недељни напад, у којем је такође рањено дванаест полицијаца, погодио је улаз концертне дворане главног града Чеченије, Грозног, где су планиране свечаности за прославу локалног празника, који је и рођендан чеченског поглавара Рамзана Кадирова.
То је био први такав напад у Грозном за протекле две године и Кадиров (38), кога подржава руски председник Владимира Путина, обећао је да ће пронаћи оне који стоје иза експлозије.
„Ми ћемо свуда тражити ове непријатеље ислама, ни њиховом духу нећемо дозволити улазак у Чеченију. Оне који су помагали овај злочин и убиства чека тешка казна“, рекао је Кадиров на свом налогу Инстаграма.
„Нико у то не треба да сумња. Платили смо високу цену за мир у Чеченији и нећемо дозволити да га нелегитимно ђубре разбије“, рекао је он у натпису фотографије муслиманских верника на јутарњој молитви.
Упркос релативном миру у Чеченији после два сепаратистича рата 1994-96 и 1999-2000, исламистички побуњеници су се проширили широм претежно муслиманског Северног Кавказа, подстакнути мешавином побожности и беса због корупције и злоупотребе наводних права.
Насиље, које је некада циљало унутрашњост Русије, сада је више фокусирано на сам Северни Кавказ, где је побуњеницима циљ да створе исламистичку државу.
Кадиров је рекао да је 19-годишњи бомбаш самоубица, за кога је полиција саопштила да је отишао од ​​куће пре два месеца, био обучен као полицајац и да је експлозивну направу активирао када су му полицајци пришли тражећи исправе.
Ниједна група није рекла да стоји иза бомбардовања, али је видео снимак приказан на „Кавказ Центру“, сајту са разумевањем за побуну, показао четири тела у локви крви после напада.
Аналитичари кажу да су становници Северног Кавказа у последњих неколико месеци све срдитији, због оштријих безбедносних мера према осумњиченима за побуну.
Групе за људска права су имплицирале да оштрину чеченских власти прате отмице и мучења осумњичених милитаната и њихових породица.
„Ово није пут ка дугом одрживом миру и може довести до нове ескалације од милитаната“, рекла је о побуни на руском Северном Кавказу аналитичарка Варвара Пакоменко.
„Такве сурове акције званичника извршне власти у (суседном) Дагестану и Чеченији се виде као неправедан третман муслимана и могу довести до реакције против власти“, рекла је она телефоном.
Кадиров такве оптужбе назива покушајем да се дискредитује његово лидерство и мир којег је он донео региону.
То је био први самоубилачки напад од смрти бившег лидера побуњеника Доку Умарова, о којој је извештено почетком ове године. Околности његове смрти – када, где и како је убијен, још увек су мутне.
Умаровљев наследник, Али Абу Мухамад, је позвао присталице да се уздрже од извођења напада који би повредили цивиле.

Известио Томас Грув, уредили Тимоти Херитиџ и Кристијан Балмер)
Извор: Reuters
Превод: Ћирилизовано за Магацин

Одлив мозгова из Русије ? ББЦ греши (као и обично).

ББЦ  извештава, у причи од 2. октобра под насловом "Одлив мозгова из Русије због Путинове репресије" - Russia brain drain after Putin crackdown,  да Русија трпи због таласа емиграције професионалаца средње класе. Чињенице говоре другачије.

Како сам скептичан према ономе што ББЦ пише о Русији, а људски ресурси су једна од мојих области експертизе, одлучио сам да проверим чињенице. И испало је баш као што сам очекивао. Редакција ББЦ-а, не Русија, изгледа да пати од одлива мозгова, или не, од хеморагије. Чињенице једноставно не поткрепљују причу, напротив.

Иако некада поштовани ББЦ пореди - наводни - талас исељавања са масовним егзодусом после Октобарске револуције 1917. и трагичних 1990-их година које су уследиле  пада Совјетског Савеза, чињеница је да из Русије сада одлази веома мало људи. Shocking, да, али се више људи усељава у Русију него што је напушта.

ББЦ сугерише да је проблем настао поновним избором Владимира Путина  за председника у марту 2012., jer је то  довело до "обрачуна са либералном опозицијом и независним медијима". Дакле, хајде да се осврнемо на податке почев од 2012. (Извор Руска државна статистичка служба, РОССТАТ).

Испоставило се да се  у 2012. години, у Русију уселило 417 681 људи, а 122 751 их је емигрирало из Русије, што значи да је нето прилив готово 300 000 људи. Тешко да је то "талас емиграције".

Пошто су западни аналитичари, по мом искуству, склони расистичкој пристрасности у корист људи из западних земаља, а на штету (како они замишљају) "слабијег квалитета" људи из бившег СССР-а, одлучио сам да посебно погледам миграционе токове до и из Русије остатка света, без бившег СССР-а. Ја ову категорију зовем "Запад", иако обухвата остатак света осим Украјине и ЗНД.

Што не мења ствари у корист ББЦ-а. Само 27179 људи је у 2012. напустило Русију и отишло на Запад , и гле, 53726 је напустило Запад и остатак света и дошло у Русију. Дакле, у 2012. години бибисијевски талас миграната је ишао у потпуно супротном смеру!

Zа ББЦ ништа боља није била ни 2013. Опет нето прилив од 295 855 имиграната у Русију, од којих је 21000 напустило чари Запада.

Али, ваљда ће 2014. показати да је ББЦ у праву, јер се не може нешто написати тек тако, без икакве чињеничне потпоре ? Авај, првих 7 месеци ове године опет омануше. У овом периоду нето миграција у Русију је била 142486 људи, од којих 7464 стигло са Запада.

Не помаже ни то што је ББЦ наводи имена седморо људи за које зна да су оставили Русију и заменили је за Запад. Ја лако могу навести десеторо штосу се у Русију уселили.

Русија очигледно не губи људе. О, да, они тврде да је то "одлив мозгова". Али, жалим случај, седморо људи које су поименично навели никао не представљају егзодус најбољих синова и кћери нације.

Аутор: Џон Хелевиг
Извор: Russia Insider
Превод: Ћирилисано за Магацин