Ћирилизовано : 10/22/14

Немачка посланица: "Русија спасила Јерменију и Азербејџан од новог рата"

Катрин Кунерт

"Весник Кавказа" је примио саопштење посланика Бундестага из Die Linke (немачка социјалистичка партија - прим. прев.), заменице председника Посланичке групе пријатељства Немачка-Јужни Кавказ, Катрин Кунерт. Посвећено је договору око Нагорно-Карабаха. Кунерт позива Савезну владу Немачке "да подржи напоре Русије у решавању јерменско-азербејџанског сукоба око Нагорно-Карабаха". "За ефикасни наставак мировних преговора између Јерменије и Азербејџана, Минск групи ОЕБС-а хитно је потребна формална радна структура са потенцијалом независног финансирања и персонала", рекла је посланица. "Чињеница да августовско кршење режима примирја између сукобљених земаља није довело до правог рата искључиво је достигнуће Русије", закључила је она.

Кунерт потом примећује: "Сукоб између двеју влада Јужног Кавказа треба да се мирно реши у оквиру међународног права. Обе стране треба да буду спремне на компромисе и треба да одбаце војна средства. Јерменија треба да прекине војну окупацију азербејџанске територије ван Нагорно-Карабаха. То би омогућило да се око 610 000 азербејџанских присилних миграната врати кући."

Чланица Бундестага наглашава да Азербејџан треба да обезбеди Јерменима Нагорно-Карабаха законске гаранције. "Тиме би се опасност од рата свела на минимум, а они би имали довољно времена да дефинишу коначни политички статус Нагорно Карабаха демократским средствима и уз учешће обе групе становништва", мисли Кунерт.

У закључку, посланица каже да Ди Линке подржава мирно решавање сукоба и права присилних миграната и избеглица да се врате кући, без обзира на етничку припадност. "Немачка влада, као члан Групе Минск ОЕБС-а, требало би да уложи напора него раније и речи потврди конкретним делима", захтева Кунерт.

Аутор: Орхан Сатаров, шеф Европског бироа Весника Кавказа
Извор: “Russia saved Armenia and Azerbaijan from a new war” | Vestnik Kavkaza
Превод: Ћирилизовано за Србин.инфо

The Saker: Крајње опасна ситуација у Украјини

Овај кратки пост је само да вас обавестим о најновијем развоју догађаја у рату у Украјини.

Пошто су Укији употребили тактичке балистичке ракетe против Доњецка, Захарченко је изјавио да је са прекидом ватре у суштини готово.

Стрелков је издао званично упозорење да Укији, према његовим информацијама, гомилају трупе припремајући се за напад. Према Стрелкову, Укији планирају врло кратак и врло брз "помак" ка Доњецку и руској граници, да би било какву новоруску државу учинили неодрживом и тако могли да преговарају са позиције силе. Истина, Стрелков има обичај да претерује с претњама како би их смањио, али овај пут постоје јасни знаци да његову анализу дели и руска војска, а ти знаци су од свега најзлослутнији.

Руски извори - укључујући одлични блог "Пуковник Касад" - извештавају да је военторг славина помоћи поново потпуно отворена, што значи отворена и за велике испоруке. Иако сам, наравно, веома сам срећан што новоруска Самоодбрана добија преко потребну опрему (и специјалисте), овакво поновно потпуно отварање военторга указује и на то да су руске обавештајне службе закључиле да је напад веома вероватан и да ће се вероватно десити ускоро.

Прилично пажљиво сам пратио ситуацију у Бандерастану и могу да кажем да су пукотине у режиму свуда видљиве. Без обзира да ли Порошенко и његови амерички господари заиста верују да напад може успети (у шта сумњам), или заиста желе да Русију натерају да отворено интервенише (што ја видим као готово неизбежно), чињеница је да je започињање великог рата једини начин да се Порошенков режим сачува, режим који је тренутно у слободном паду.

Сасвим је могуће да ће Стрелковљево отворено упозорење и, још више, поновно отварање военторга убедити Укије да је Русија спремна да интервенише и да њиховом нападу неће бити дозвољено да успе. Оно што мене забрињава је то што Порошенков режим (и његови покровитељи из ЦИА-е) могу одлучити да је чак и пораз од руке руске војске бољи од садашње "спирале смрти": не само да би рат спасио режим, већ би руска интервенција коначно остварила сан Англоциониста. Путин ће покушати све што је у његовој моћи да избегне упадање у ову замку, а то значи да ће Русија морати да обезбеди масовну прикривену подршку и помоћ Новорусији. Што се тиче Новоруса, они морају да буду довољно јаки дa зауставe почетни напад. Ако успеју, онда ће офанзива бити ефективно мртва. Али Стрелков је у праву, ако Укији пробију новоруске линије одбране, онда ће Русија морати да интервенише.

Изузетно опасна ситуација.

The Saker

Извор:The Vineyard of the Saker: Ukraine mini-SITREP: very ominous developments
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: Одговор заједнице Степског сокола на "Против цунамија" - фантастичан !

Драги пријатељи,

само сам хтео да вам се захвалим на огромном одзиву на моје јучерашње жалбе. Не само да су донације пристизале као никада раније, већ сам добио и веома корисне савете (и јавне и приватном е-поштом). Такође сте истакли неке грешке које сам направио и које нећу поновити.

Ускоро ћу написати одговор и изнети будуће планове за које мислим да ћете с њима бити веома задовољни. Сада треба да се бавим хитним стварима - укључујући неке вероватно врло озбиљне догађаје у Украјини - само сам хтео да вам се свима захвалим: чудо "спонтаног самоорганизовања људи" се поново догодило и наша заједница - ВИ - апсолутно сте фантастични !!

Срдачан поздрав и хвала свима,

The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Community "counter-Tsunami" response: fantastic!
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

News.Az: "Амбасадор Србије: Азербејџан је једно од првих пет светских пет енергетског тржишта у развоју

Нови амбасадор Србије у Бакуу Небојша Родић је у интервјуу за српски њуз портал "Б92" нагласио значај Азербејџана као важног снабдевача Европе енергентима.

Амбасадор је рекао да Азербејџан стиче све већи стратешки значај за Европу. "Питање је постало актуелно у светлу потребе Европе за алтернативним изворима гаса."

"Азербејџан је једно од првих пет светских пет енергетских тржишта развоју", рекао је Родић.

Он је похвалио српско-азербејџанске економске односе рекавши: "До сада смо потписали укупно 24 билатерална споразума. Наше земље имају све боље трговинске односе."

"Заједнички пословни форум који ће бити одржан у Бакуу следеће године ће се фокусирати на проширење трговинске и економске сарадње."

Амбасадор је такође истакао сарадњу војне и одбрамбене индустрије Србије и Азербејџана.

Господин Родић је рекао да је Влада Србије увек поклањала посебну пажњу изградњи блиских односа са Азербејџаном.

Извор:News.Az - Serbian Ambassador: Azerbaijan is one of the world`s five emerging energy market
Превод: Ћирилизовано за Магацин

Америка се грохотом смеје јер је ЕУ кажњена због украјинске катастрофе

Коме су још потребни непријатељи поред таквих пријатеља ?

Уместо да јефтино придодају огромну територију (већу од Француске) својој империји, Европљани сада морају да улажу новац у економски безнадежан случај

Милано дош'о, Милано прош'о. Упркос изјавама политичара о споразуму о "параметрима", не постоји право решење за гасну кризу у Украјини.

У међувремену, у Москви, пао је први снег. Можда за недељу или тако нешто, пашће и на Украјину.

Резиме стања: Руси од јуна инсистирају на цени гаса од 485 долара за 1000 м3, али ће понудити попуст од 100 долара, под условом да Украјина плати неизмирене рачуне за гас. И од сада, с обзиром на понашање Украјинаца у прошлости, Руси ће испоручивати нови гас само на "pre-paid" основи (плати па клати - прим. прев.). Украјинци ово одбацују и захтевају "праведну цену", која би требало да буде 269 долара (за раније и сада), као по договору из децембра који је постигао збачени председник Јанукович.

Али та цена је из времена када је Украјина још била у руској орбити и пријатељ Русије. Тренутно је западна колонија и сада тамо важе тржиште и тржишне цене. Под притиском Европљана, Украјинцима је понуђено да исплате преостали дуг на привременој основи од 320 долара, док се не постигне коначни договор. Међутим, Украјинци инсистирају на томе да би оваква цена требала да буде за новоиспоручен гас, да не важи у исплати дуга. Руси су то одбили и отишли кући.

И ? Температуре ће пасти, Украјина ће патити. Није тешко предвидети будуће потезе украјинске владе: илегално истакање, баш као што су радили у 2009. години, што је приморало Русе да прекину испоруке намењене Европи, јер пролазе кроз Украјину. А пошто су Европљани, по налогу Вашингтона, зауставили изградњу Јужног тока, (на крају крајева, ми не желимо да будемо превише зависни од Русије, зар не?), Европа је сада зависна од гасовода у Украјини.

Погодите шта следи? Европа ће бити приморана да плати украјински цех. И зар то није фер? Немојмо заборавити да су еуропски политичари - водоноше америчке глобалне империје на Еуро-Мајдану - обзнанили своју солидарност са украјинским народом. Онда, плати! На рачун еуропских пореских обвезника.

Уместо да јефтино придодају огромну територију (већу од Француске) својој империји, Европљани сада морају да улажу новац у економски безнадежан случај, са популацијом четири пута већом од Грчке, а у далеко лошијем економском стању. Срећно им било. (И поврх свега, ЕУ је упропастила односе са Русијом, једним од својих највећих тржишта.)

Америчке газде не могу да престану да се смеју.

Аутор: Александар Меркурис
Извор: Russian news: America Laughs as EU Is Punished for Ukraine Disaster - Russia Insider
Превод: Ћирилизовано за Магацин и The Saker Српски

Мирјана Влајисављевић : ЈЕРЕСОНАЧЕЛНИЦИ СРБИСТИКЕ (4)

Текст је објављен у зборнику радова са округлог стола " Ко разара српску културу?", одржаног у организацији Српског удружења "Ћирилица" Савиндана 2014 а посвећеног обележавању 200 година жртвене смрти Светог ђакона Пајсија и игумана Авакума као и 100 година од жртвеног чина Гаврила Принципа.
Ови јубилеји нека нас подсете да нема културе без идеала, а идеализма без жртве.

4. Србистичко франмасонство

1. Има једна истина: иза сваке реформе стоји масонство. Српски језик први пут су реформисали управо масони јансенисти у Бечу, свјетлошћу свога тајног знања просвијетливши и самог Вука, други пут на новосадском договору кад српском језику уз помоћ масона Андрића и Александра Белића као равноправан придружују називник хрватски језик, да би трећи пут српски језик у Републици Српској реформисао академик Павле Ивић сводећи га на екавицу, а чије је „јудеомасонске аргументе“ опорицао обновитељ србистике Радмило Маројевић, предводник стигматизовања једноазбучја, тј. ћирилице.

Велика је заблуда да је србистика Вуков изум, а не његових вјероучитеља у шта нас убјеђују алхемичари србистике, избјегавајући постављање нових питања о поријеклу тзв. вуковске србистике, док нас у исто вријеме тјерају да и даље учимо из аустроугарских књига наук специјално смишљен за расрбљавање Срба православаца. Као што је велика заблуда да је обновљена србистика која почива на Вуковим темељима српски изум, јер представља ништа друго до назад у југословенство.

Једна и друга су под страшном хипотеком која свједочи о моралној биједи српске лингвистике која је по постању аустрославистичка, на шта се надовезује и ова данашња незнатно трансформисана „натовска“ србистика. Обје су евроунијатски, масонски и јудеопротестантски изум бечко-берлинске школе мишљења на коју с пуним правом могу да се односе ријечи Св. Јустина Ћелијског да је „тајна зла највише мистификована франмасонством“. Њега су прихватили и поједини изабрани послушници србистике претворивши се у српске денунцијанте, а који и данас у свом духовном мртвилу преко тајног интересног братства удбаша не служе српском друштву већ би да њиме господаре. Покривени вуковским југословенством и тезом о Србима сва три вјерозакона, ови хвалисавци и високоумници који предводе покрет србистике ништа друго не раде већ што посредно величају титоизам.

2. Бројне су неизречене истине о Вуковој наводној „србистици“ која се никад тако није звала, а која је изум западноевропске културе која је била и остала „идолиште, страшно идолиште пуно лажних богова, пуно лажних филозофа, лажних мудраца, лажних научника, лажних законика, лажних царева и краљева“ (Св. Јустин Новојављени). Сва Вукова србистика настала је у дослуху са аустрославистом и јансенистом Јернејем Копитаром и његовим „добрим пријатељима“, европским масонима почев од Гетеа, Хердера и браће Грим.

Ако већ и знамо ко су то били аустрослависти, веома ријетко ко зна ко су то били јансенисти, а управо ова одредница стоји уз Копитарево име у енциклопедији ЈАЗУ.

Јансенистичко учење Пор-Ројала био је „религиозни подухват грађанског племства у француској“ (Сент-Бев). Као кршћанска доктрина која је имала своју филозофску и умјетничку праксу и показивала многе сродности са протестантизмом, добила је име по фламанском свештенику Корнелијусу Јансену. Јансенизам је настао на темељу учења светог Августина о предестинираности и свемогућности Бога, да би га потом прихватили теолози попут Паскала и писци попут сирочета и штићеника манастира Пор-Ројал, трагичара Жана Расина. Овај теолошки и филозофски кохерентан систем познат као Логика Пор-Ројала, који се појавио за вријеме Луја XIV, прерастао је у покрет усмјерен против насљедног права аристократије, показујући `нападачке циљеве усмјерене против класних непријатеља а који су управо и били суштински мотив на коме се изградио цио систем овог учења`.

Братство Пор-Ројала као мали центар свијета основала је друштвена група са политичким претензијама отпочевши своју борбу за, наводно, права човјека, што је било захватио кругове образоване судско-парламентарне буржоазије која је убрзано припремала идеолошки обрачун буржоазије са феудално-апсолутистичким „божанским правом краља“ и племства, које треба да уступи мјесто „природним правима човјека“. Према тумачењу Фредерика Џејмсона (Марксизам и форма, Нолит, Београд, 1974.), јансенизам „Пор-Ројала треба увијек схватати двоструко, не само као кохерентан систем или поглед на свет за себе већ и као оружје уперено против класних непријатеља“ (исто, 379.). Као такво, ово учење увијек је имало наглашену идеолошку компоненту и тежњу ка мијењању поретка револуционарним путем. Истовремено, дјеловали су у правцу измјене слике свијета тиме што се преко изабраних представника интервенисало у промјени владајућег концепта у језику и књижевности. Управо јансенистичко учење, упркос томе што је од стране папе проглашено јеретичким, припремило је терен за долазак француске буржоаске револуције, али и доцнијих револуција попут буржоаске револуције из 1848. и доцније октобарске револуције.

Тако је појаву наводно „бескрвне“ октобарске револуције пратило ново поетичко учење звано „руски формализам“, које је за свој темељ имало западноевропско структуралистичко учење Фердинанда де Сосира, које је у Русију стигло преко његовог семинарца Сергеја Карцевског. И иначе, бројне су научне теорије које спадају у свјетску закулису, почев од руског формализма преко чијих је научних протокола извршена совјетизација руске науке о књижевности, али и књижевности саме и тако детронизовали свеци руске књижевности Достојевски, Толстој, Гогољ и Пушкин, који су били израз духа руског народа. На јансенисте се директно позива и Ролан Барт, утемељивач француске „нове критике“, варијетета руског формализма, познатије и под именом „неоформализам“, који је, под плаштом новог читања Расина, у Паризу најавио свјетску тзв. „културну револуцију“ шездесет осме; ону која је имала мондијални значај и домашај да би њене жртве у Кини биле милионске!

Јансенистички сљедбеник био је и Јернеј Копитар, пријатељ Ј. Грима, В. Ф. Хумболта, Ф. Шлегела. А. Х. Востокова, Добровског, познат као учитељ реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.

3. Свеколики Копитарев меценат био је у складу са његовим јансенистичким опредјељењем. Као такав, он је неизбјежно имао двоструку функцију, што је значио да се преко Вука паралелно са књижевнојезичком револуцијом проводило политичко и идеолошко дјеловање у циљу преусмјеравања дотадашњег тока историје, конкретно, позиције Срба након ослобођења од турског јарма и њиховог планираног потпадања под аустроугарску доминацију, а преко ње и под јачи утицај разорног ватиканског прозелитизма. Тај циљ се имао реализовати кроз Јудин загрљај са Хрватима, а преко вуковских тзв. „Срба-католика“ и јединственог књижевног језика са Хрватима. Све ово, а посебно пресудан удио католичке цркве у пропагирању и провођењу у дјело на хрватској страни закључака српско-хрватског договора, мучки је скривала наша владајућа сербокроатистичкa псеудонаука у сто и педест година успостављања њеног свепрожимајућег књижевнојезичког (и сваког другог) поретка, потпуно под превлашћу дугорочно трасиране јансенистичке идеологије, која је била минуциозно инкорпорирана у њене темеље.

Према сербокроатистичком миту здушно подржаваном од двије југословенске државе, кога су се стриктно држали понајприје Срби, филолошка реформа српског језика покренута је била од стране Вука, док је кроатистика опет тврдила како је он реформисао само српски језик, али нипошто и хрватски. На хрватској страни наиме, у којој се десила права филолошка револуција која је имала своје дубоко политичко значење, она се датумски и номинално настојала да потпуно дистанцира од Вукове реформе и веже првенствено за реформаторски рад Људевита Гаја, који је 1835. године издао проглас о напуштању кајкавског дијалекта и старог правописа и прихватању штокавштине и новог правописа.

На сваки начин избјегавао се и помен Бечког „књижевног договора и споразума“, како је кроатистика крстила ову својеврсну српско-хрватску нагодбу фаворизујући искључиво његову књижевну компоненту, а означитељски заобилазећи језичку, која се односила на избор штокавског језика и његовог јужног нарјечја (ијекавице) за темељ књижевног језика. Значај тзв. Бечког књижевног договора се у хрватским хроникама потпуно маргинализовао колико се на српској страни фаворизовао, као и Вуков реформаторски допринос, иако је то био први званични и уједно најважнији документ којим се утемељила сербокроатистика као лажна свијест о двоименом народу и његовом језику којем се у тексту договора није смјело изрећи ни име.

4. Бечки договор о, рекло би се, безименом језику којем су управо тенденциозно и с крупним разлогом потписници избјегли да истакну име, што је био саставни дио прећутаног тајног протокола, организован је под патронатом Хабзбуршке монархије, и то у години уочи завођења Баховог апсолутизма, дакле, у вријеме најјаче аустријске доминације након што је она уз помоћ Русије била скршила остатке револуционарног отпора буржоазије из 1848. године.

Иако се Бечки договор доцније, у југословенском периду српско-хрватског језичког заједништва, настојао да доведе у везу са илирским националним препородом, то напросто није одговарало истини јер је сам илиризам као национални покрет хрватског народа у ослобођењу и од Аустрије и од Мађарске, од почетка под будним оком цензуре, био забрањен још 1843. године. Утолико, Бечки је договор у идеолошком смислу био искључив производ аустрославизма и јозефинизма, а његови потписници одреда су подржавали доминацију царске Аустрије над јужнославенским провинцијама, која је значила у културно-политичком смислу колонизовање и подјармљивање свих јужних Словена.

Овим договором, брижљиво надзираним од стране масонизованих јансенистичких првосвештеника потеклих од образоване судско-парламентарне буржоазије, којем су издејствовали правни статус уговора, Вук је у име Срба, аустроугарских и оних из Србије, Хрватима дао српски језик да буде њихов стандардни језик, на који су чакавци и кајкавци колективно прешли, односно, како су они тврдили, `пристали да се њиме служе`, а да заузврат Хрвати нису били дужни ни да га именују српским језиком. Штавише, и без овог договора Хрвати су српску штокавицу Гајевим „прогласом“ о напуштању кајкавског дијалекта, који никада и није био хрватски језик већ је то искључиво чакавски дијалекат – службено преименовали и прогласили хрватским језиком. Сада је било важно да на ту предају и Срби службено пристану!

Тако су Срби на Бечком договору, према ријечима Св. Владике Николаја, били преварени и пали у идејно ропство западних јеретика: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно ропство, али и ропство своје крвне браће из Аустрије потпале под западну хришћанску јерес.

Мишљења, тврдње и тумачење чињеница представљају ставове аутора

(Наставиће се)

Аутор: Мирјана Влаисављевић

Извор: Мирјана Влајисављевић : ЈЕРЕСОНАЧЕЛНИЦИ СРБИСТИКЕ (4)

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић

Слободан Чуровић: ПЈЕСМА О ШЕШЕЉУ (великомученику Хашке инквизиције)

ПЈЕСМА О ШЕШЕЉУ

(великомученику Хашке инквизиције)

Свака српска страдалничка глава

По једна је историје слава

Великани ума и човјештва

На бранику српскога витештва

Њино дјело ореолом сија

Јаче од свих српских крвопија

Покољења о њима не ћуте

Тешко оном ког живa прећуте...

У данима српских ломатања

Шешељева истина одзвања

Тиранима не да никад мира

Да апсане хашке размонтира .

Шешељ брани правду Србинову

И улази у легенду нову.

Потурају лажне му свједоке

А нуде им дневнице и токе

Само да га лажно опањкају

Јер образа ни части немају.

Најцрња се пише српска драма

Сценарио бјелосвјетског срама

За улоге купују вазале

Пред Богом ће некад да зажале .

Србин Срба у јаму поспрема

Тог издајства у свијету нема .

Око срца мећу туђа гвожђа

И Никола уби Карађорђа

Колико је само Боже зала

У сједишту хашког трибунала.

Јадне Србе лове ко зечеве

Не смијемо имат ни свечеве

Ту је давно погинуло право

Када криво може бити право.

Залуд Шешељ учи , упућује

Сила њина неће ни да чује

Тужиоци , подли јадиоци

Своје душе биће убиоци

Нит имају знања , нит морала

Лакоми су на шаку долара .

Да слушају директиве Ната

У Хаг Војо пође из ината .

Да им каже да су сишли с ума

Да немају ђакон Авакума

Да не знају Лазар Пецирепа

Нити старца Вукашина слијепа .

У подвигу што живот губише

А пред Богом вјечност задобише

Смрт Србину никад није страна

Када има Тепића Милана

Ко Ахила Синђелић Стевана .

Нит милијег јуначкога пића

Од спомена Милош Обилића .

Губу руши Шешељу војвода

Чува образ српскога народа.

Сам је пошо јату грабљивица

Од акрепа и нечасних лица

Језуита , нових инквизита

Ко потомци да су Броза Тита.

Девет зима Шешељ у тамници

А суде му свјетски безумници

Не могу му ништа па се чуде

Од Шешеља хоће да излуде.

Њих хиљаде на Шешеља сама

Ко Сотону Србенда их слама.

Хоће Запад Српство да мезети

Процесима новим нам пријети

Не мирују злотвори , авети

Браћо Срби опет смо распети .

Само што смо права Божја вјера

У тор Србе Хаг би да сатјера .

Разгони их Војо на буљуке

Залуду су тобож правне струке .

Војо труне у грдном ћумезу

Србе хоће држат у кавезу

Не дају му ни срк од слободе

Ни најближи да му тамо оде.

Грми Војо , мора да га чују

А смишљају како да га трују

Да омркне а да не осване

Да л ће икад хајка да престане?

Отишо је да се вјечно врати

Главом својом он српство отплати.

Да се тако у и у пјесму вине

Паучине све злобне раскине .

Најхрабрија страница нам рода

Што ђаволу душу он не прода

Као лажни Срби то што чине

Јер њих Српство нимало не брине .

Сила ломи , слабост гони брата

Све у доба олоши , Пилата

Америке и нато- џелата

Свуда Србљу врата затворена .

Тешко ли је данас Србин бити

Колико је оних што су скрити?

Војислав је Српство одбранио

Мучеништву себе је предао

А јунаком само се постаје

Кад и живот за Српство се даје.

Постао је душманима мора

Залуд носе тоге миротвора

Оптужбе је мудро посјекао

Ал слободу није дочекао .

Чами доктор у далеком Хагу

Иду Срби , ал по туђем трагу

Божја мисо Србима те дала

Што си понос ти наших гусала .

Док Србина буде барем трунке

Спомињаће тебе за унуке

Право Српство тебе никад не да

Шешељ Војо наша је легенда .

Спомињаће Ратка , Радована

Још ће бити наших Видовдана

Вујадина , крвавих табана

Дата нам је борба непрестана.

Нека гусле гуде без престана

Није човјек ко не падне рана

Посљедња си ти наша одбрана .

Храбра , дивна Србинова слика

Припало ти царство бесмртника

Гдје се шири Србаља застава

Тамо име Шешељ Војислава

И код Бога неће погинути

Вазда људи за њега ће чути .

Аутор: Мр Слободан М. Чуровић

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић

Генерал Милош Ђошан: Свети Саво !

Песму посвећену Сави написао је генарал Милош Ђошан, командант

Генерал Милош Ђошан

бригаде на КиМ 1999. године. Аутор је и књига "Генералов Косметски пут", "Од НАТО агресије до хашког трибунала" и "Окупирана земља".Члан је УО Српског Удружења Ћирилица Београд.

Милорад Ђошић, члан УО

Српског Удружења Ћирилица Београд

пензионисани пуковник авијације-пилот

Свети Саво!

Свети Саво, изненада дођи,

Па да видиш, шта се с нама збива?

Можда опет, у Никеју кренеш,

Да се отуд, с мудршћу и снагом,

Међу својим родом, опет нађеш,

Завађену браћу, да измириш.

Да нас решиш, лажних епископа,

Да укажеш, на пут којим треба,

Да нам једном, крене на бољитак,

Да Европског, клонимо се пута,

Да Твој, српски, народ не залута.

Сад нам неки, нови „апостоли,“

Лажну наду у Европи нуде,

Али, цену превелику траже:

Хоће да се Тебе, одрекнемо,

Да Косово, заувек предамо,

Да граница, на Јарињу буде,

Немањиће, да заборавимо,

Ћирилицу, да не користимо,

Да нам Немци, „добротвори“ буду,

Па да Твоме роду и народу,

За уијвек, коначно пресуде.

Јуде су се намножиле овде,

Част не знају, памети немају,

А све наше славне генерале,

Што се храбро и часно борише,

За крст часни и слободу златну.

Безбожнички у Хаг су послали,

Да им туђин, по неправди суди,

Злочинцима, сад их називају.

Реци, Саво, да ли су то људи?

Фарисеји, по Србији суде,

За златне се, отимљу талире,

Издаји се, окренуше многи,

На све спремни, а све прихватају,

Никако се, не могу да смире.

Од Русије православне беже,

Твоју цркву пред Ватикан стеру,

Хоће папу, овде да доведу,

Владике се, отргнуле многе,

Свети Синод, нико не поштује,

Све се чини, а и све се ради,

Православну, да униште веру.

Твоју школу, ђаволу предали,

„Реформи“ им пуна уста стално,

Ђаци, своје професоре туку,

Студенти се, политиком баве,

Професори, дипломе продају,

Дилери им „чувају“ дворишта,

Дрога нам се, по школама „ваља“,

„Болоња“ им опсесија права,

Децу уче, да их не науче,

Зато, Саво, ако Бога знадеш,

Ти похитај, своме роду славном,

Да спасимо, што се спасит даде,

Док још увек, сасвим касно није,

Да ђаволу, душу не продамо!

Аутор: Генерал Милош Ђошан

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић

Слободан Каназир: РАСПЕТОМ КОСОВУ

Ми, Срби, немамо ништа осим Косова.

С Косовом се рађамо,

Косовом живимо,

за Косово умиремо.

Мајке нас Косовом умјесто млијеком доје.

Косово у души и око врата носимо

кад Богу на истину идемо.

Оно нас на небу и у паклу чека.

На небу кад зањ' страдамо,

у паклу кад га издајемо.

Страдањем се од греха перемо,

Богу приближавамо

и царство небеско купујемо.

Издајом корјене одбацујемо,

прадједове заборављамо,

а Бога се не сјећамо.

Косово нам опет разапињу.

Сатанске војске га газе,

сатанске пјесме пјевају,

ал' Дечанска звона их надгласаше.

Радуј се распето Косово

светога кнеза Лазара

и свих мученика твојих.

Радуј се страдању своме

јер ћеш васкрснути.

Слободан Каназир – 1389. (цртеж)

(Објављено у часописима за књижевност:

LIBERO ARS – СЛОБОДНА УМЕТНОСТ и СЦЕНА ЦРЊАНСКИ

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић

Информација Управног Одбора Српског Удружења Ћирилица Београд, чији је председник Добрица Ерић, песник.

Драги пријатељи,

Добили смо термине промоција књига у време 59. Међународног београдског сајма књига који ће бити одржан у времену од 26. октобра до 02. новембра 2014. године .То су:

1. Представљање Зборника радова "Српско Слово" са Светосавског округлог стола.

Промотивни простор Арена Хала 1 од 18.00 до 19.00 часова, 28. октобра, 2014.

Говоре Добрица Ерић и Светозар Радишић

2. Представљање књиге Светозара Радишића „Док мисли стварају космос“ - говори аутор

28. октобар, 2014. од 16.00-16.45, сала Слободан Селенић, Хала 4.

Све друге промоције радићемо на нашем штанду, а време ћемо накнадно објавити. У питању су књиге Министра културе Доњецке републике Игора Маслова "Род Славијански" и монографија Ново Село-западноморавско.

Милорад Ђошић, члан УО

The Saker: Против цунамија

Драги пријатељи,

као што сам јуче рекао, закључио сам да са вама треба да поделим проблеме блога и моје, и, искрено, да затражим вашу помоћ. Покушавао сам ово да избегнем, али неколико добрих пријатељи ме је позвало да то учиним, а време је показало да су били у праву.

Почећу с кратким извештајем о "стању заједнице", тако да сви можемо видети на чему смо.

Овај блог је 2007. године започет као "one-man show", у коме је један анонимни тип делио своје мисли са апстрактном (и врло малом, али и врло лепом) интернет публиком. Рат у Украјини је све то променио. Од блога који скоро никад није помињао Украјину (био сам фокусиран углавном на Блиски исток), блог Степског сокола је убрзо постао 99% блог о Украјини. Уз то, десила се експлозија броја читалаца: годинама сам имао можда неколико стотина посетилаца (у добром дану), али овог пролећа их је прво било хиљаде, убрзо десетине хиљада, да би апсолутни рекорд био нешто испод 70 000 посетилаца у једном дану, у августу месецу. Онда се бројка полако смањивала на разумнијих 20 000-30000 читалаца дневно, у зависности од догађаја у Украјини: што рат гори, више читалаца - због чега сам се осећао као "ратни профитер" :-).Друга велика изненадна промена била је нагло повећање до тада мале заједнице око овог блога. Све је почело када ми је једна дивна француска дама ("C" - encore merci pour tout!!) написала да мисли да мој блог треба да буде преведен на француски. Одговорио сам: "Одлично, али ја то не могу да урадим сам". Она је рекла да ће покушати да пронађе некога.

Неколико месеци касније, сада постоји шест, ускоро ће бити седам (јужноамерички је скоро спреман!) независних блогова Степског сокола - јако успешних, са сопственим великим бројем читалаца и својим Јутјуб каналом (The Saker Српски га нема и за сада није у плану - прим. А.Ј.).

Затим, ту су ситуациони извештаји (SITREP) гостујућих аутора, о: Украјини, Ираку, Нигерији, Транскарпатији, Придњестровљу, Гагаузији и Јужној Америци. Два од тих извештаја стижу директно из ратне зоне, и на тај начин су зависни од личне безбедности аутора и приступа комуникацијама. Сви пружају инсајдерски поглед који се једноставно не може наћи на другом месту. Ове извештаје о ситуацији сматрам фантастичном предношћу наше заједнице.

Осим тога, ту су још два недавна догађаја којима сам одушевљен и који заслужују посебну пажњу: Александар Меркурис се сложио да поставља своје (увек одличне) ФБ коментаре на овом блогу, а ја сам сада редовни сарадник "Русија инсајдера" са којим заједница Степског сокола сада може да сарађује на различитим питањима. Другим речима, наша заједница брзо расте. А шта све ово значи јесте ово:

Правимо стварну разлику, мењамо ствари. Успоставили смо присуство у рекордном року и перспективе изгледају сјајно. Осим тога, информација је у овом садашњем рату важна бар као метак и пушка. У ствари, Империја троши много више на информационо ратовање него на војну опрему коју заправо користи. Другим речима, иако разноврсна заједница сличномишљеника као што је наша нема ни за циљ а нема ни средства да победи велике тешкаше као што су медији или специјалне службе Англоциониста, ми смо довољно велики да направимо разлику и они нас не могу потпуно игнорисати. У најмању руку, можемо послужити као средство да се сруши њихова пропаганда о консензусу у њиховој подршци. Коначно, можемо да будемо мост између појединачних људи који живе под владавином Англоционистичке империје и оних који живе у (заиста) "слободном свету" предвођеном Русијом.

Ја још увек морам да се с времена на време уштинем да проверим да ли је то "заиста" или је само сан (редовни контакт које имам са дивним људима који раде на другим блоговима Степског сокола и које сада сматрам пријатељима уверавају ме да је ово стварно).

Коначно, због веома велике опасности од цензуре и / или правног напада, пристао сам да овај блог преместим на нови сервер на сигурно/сигурније место, под јурисдикцију Исланда и на сервер у приватном власништву. Као што знате, овај важан и неопходан корак до сада није био баш успешан. Више о томе у даљем тексту, а пре тога о мојим проблемима.

Сажето: време и новац.

Огроман раст овог блога и других независних блогова Степског сокола и наше (сада заиста светске) заједнице није се десио "тек тако". На сваком кораку тог пута сам морао да налазим праве људе, с њима продискутујем дугачак низ питања и, наравно, да чиним грешке и покушавам да из њих нешто научим. Морао сам да се изборим са најмање једном великом кризом, кризом која ми је одузела много енергије у посредовању и разрешавању, и морао сам да се носим са много људи који су обећавали много, али нису испунили ништа. Не жалим се и не жалим због тога, али бих волео да схватите да то све подразумева огроман број сати рада у организовању и исправљању грешака и пропуста. И све док правим и пишем анализе грађанског рата у Украјини, пратим по неколико стотина коментара сваки дан (питао сам два пријатеља да ми помогну у том задатку, али је један закључио да му није најпријатније због филозофије овог блога, а други ме је једноставно шутнуо са некаквим танушним обавештењем).

Као резултат свих ових дешавања, моје дневно радно оптерећење са овим блогом експоненцијално је расло и расте током пролећа, лета и јесени. А донације се смањују. Дакле, хајде да разговарамо о овим донацијама (ху, дубоки удах, бућ).

Они који су овде довољно дуго знају да је идеја о донацијама потекла од читалаца, који су буквално тражили да се створи неки вид донирања. Морам да вам кажем да ми је увек било изузетно непријатно и причати о новцу, а писање о њему чини да се осећам апсолутно страшно, али сам одлучио да пробам. На моје крајње чуђење, донације су почеле да стижу, па чак и у количинама довољним да направе значајну разлику у буџету моје породице. У ствари, без ових донација не бисмо изгурали лето, утонули бисмо још дубље у дугове (да се зна: имамо кућу и два стара аутомобила, али не и уштеђевину; пензију немам, али имам доста дуга по кредитним картицама). Током протеклих неколико месеци, међутим, ове донације су се стално смањивале и, искрено говорећи, моја породица и ја смо се извукли само захваљујући једној особи из северне Европе, особи која нам је помогала месец за месецом и без које никада не бих могао да одржавам овај блог. Очигледно, многе присталице пате од "донаторског замора" или су и сами у минусу.

Од самог почетка овог блога био сам несклон категорисању читалаца, или, другачије речено, понуди одређених производа / услуга само претплатницима који плаћају. То је још увек нешто што ја не желим да радим. Ипак, рекао сам пријатељима да би требало да размотрим такву опцију. У практичном смислу, говоримо о могућности књиге о Русији на основу неких чланака које сам овде поставио и / или прављењу подкаста (аудио емисија, снимак - прим. прев.). Тренутно имам превише посла само да би и ове садашње ствари функционисале, али бих могао да размотрим те опције у будућности, нарочито ако ми се финансијска ситуација и даље буде погоршавала. Какогод, у овом тренутку не могу додавати још активности или подухвата ономе што морам да урадим сваки дан, сем ако не изнађем начина да 36-48 сати живота сажмем у дневних 24 сата. Још горе, ако бих ушао у те подухвате само да бих саставио крај с крајем, морао бих да значајно смањим време проведено на овом блогу, и то управо у тренутку када се рат Империје против Русије захуктава, а Украјина само што поново не експлодира. По мени, то би било бесмислено.

Узгред, често ме оптужују да сам "плаћени Путинов агент". Сваки пут кад то прочитам - уздахнем и помислим како би било лепо да је то истина. Реалност је, међутим, да Владимир Владимирович овом блогу није допринео ни копејком (још?), нити је то учинила било која друга руска влада и власт, ни корпоративни, па чак ни приватни ентитет. Неколико руских читалаца јесу, али могу их набројати на прсте једне руке. С обзиром на јадни руски учинак у садашњем ПР рату против западне масмедијске пропагандне машинерије, ја просто немам речи да опишем ту очигледну равнодушност. Само претпостављам да је ту на делу феномен "није без части, осим у својој земљи и у својој кући".

Кад бих имао чаробни штапић, ја бих најрадије да се вратим на оно што мислим да радим најбоље и што би већина вас вероватно хтела да урадим: пишем анализе за овај блог. Али да бих то радио, морам да будем искрен са вама и признам да сам ударио у неку врсту "зида" и да ми треба ваша помоћ. Ако цените оно што добијате на овом блогу, замолићу вас да ми помогнете да радим за овај блог у условима где барем могу да сачувам своје ментално здравље и да се фокусирам на своје писање, а не на све веће задуживање. Извините на искрености, али у овом тренутку немам другог избора.

Затим, ту је питање новог блога.

Мислим да је одлука да се блог пресели на Исланд у основи ваљана одлука. Осим тога, мени лично нови блог се веома допада, како дизајн, тако и визуелни изглед и рад на њему као аутора и администратора. Једноставно речено: WordPress је бескрајно бољи од Blogger-а. Осим тога, постоји реална опасност да блог буде затворен овде, на Блогеру. Зато не видим разлога да се оригинална идеја доводи у питање. Имплементација, остваривање идеје, међутим, друга је ствар. Ту сам лично одговоран за велики број грешака. Поштедећу вас свих тих техничких детаља, суштина је да нови блог мора да се врати на испробавање, и док не буде подешен како треба, сви морамо да користимо само овај блог овде, на Блогеру, у догледној будућности. Нови блог ће се вратити и, надамо се, следећи пут ће све око њега бити више чвршће него код оног првог. Али за сада - Блогер је једина опција.

Суштина је ово: Треба ми ваша помоћ.

Прво, ако раније нисте допринели овом блогу, замолићу вас да то сада учините. Како тренутно ствари стоје, мање од 0,25% читалаца овог блога је послало донацију. Ако ви лично јесте, молим вас да размислите о још једном доприносу или чак повећавању свог доприноса.

Друго, молим вас јавите ми шта мислите о идеји стварања и "куповних" производа, уместо да сви као до сада иду бесплатно. Конкретно, молим вас јавите ми да ли бисте били заинтересовани за куповину књиге и / или подкаст. Лично сам склонији првом, књизи, али можда ви мислите другачије.

Треће, да ли имате неке идеје о "fund-raising/crowd-funding" (начинима прикупљања средстава из, углавном, некомерцијалних извора и мотива - прим. прев.) ? Да ли постоји неко међу вама ко познаје ову област о којој ја не знам ништа? Да ли би неко од вас могао да понуди своје време као добровољац у некој врсти прикупљања средства ? Шта кажете на ову идеју: да заједница подржи мој рад прикупљањем средстава не слањем донација, већ буквално стварањем неке врсте механизма прикупљања средстава? Тражећи донаторе међу пријатељима? Организујући неку мејлинг листу или наменски сајт? Да пишете Владимиру Владимировичу и тражите његову помоћ (шалим се ! ) ? Озбиљно, ако не можете донирати или сте и сами у минусу - можете ли помоћи знањем и, посебно, својим временом ?

Другим речима, иако је добродошао и савет о томе шта бих могао / требао да урадим, још боље би било кад би неко од вас могао да преузме на себе да директно помогне. Јер, сада сам толико преоптерећен да сам престао с писањем своје докторске тезе, престао сам с рекреативним активностима, а моје дневно читање свело се на највише 15 минута дневно: тренутно имам три књиге за рецензију на овом блогу, стигао сам да прочитам само 3/4 прве ...

Четврто, молим вас да ми опростите за све проблеме са новим сервером и цимањем између старог и новог. За сада, хајде да останемо овде и ако Блогер одједном затвори овај - онда идите на било који други блог Степског сокола (који су сви безбедно хостовани на Исланду) све док нови блог не буде сређен.

Пето и последње, али већини сигурно не мање важно - да ли имате неке друге предлоге или идеје ? Заиста се надам да ће овај апел заједници генерисати неко (или више) решење. До сада, оно што зовем "спонтано самоорганизовање људи" је за мене било чудесно и, пошто ми је пријатељ којег јуче споменух написао: "Ми можемо све средити, осим тебе"; одлучио сам да пред вас искрено изнесем "all of y'alls" (како кажу на Флориди) ствари са којима се борим и које ми уништавају преко потребни мир за рад.

Тренутно имам осећај да пливам против цунамија, а да губим снагу веома брзо. Замолићу вас да поразмислите о свему и да, ако можете да помогнете у било ком облику, то и учините .

Волео бих када би сте своје реакције / идеје / предлоге изнели овде, али слободно ми и пишите, ако вам је тако драже. Вероватно нећу имати времена да појединачно одговорим на већину (или чак било који) ваших коментара / е-писама, али ћу покушати најбоље што могу. И свакако ћу прочитати сваки коментар и свако писмо са највећом пажњом.

У остатку недеље ћу вероватно писати мање него иначе, јер ћу радити на многим од ових "иза сцене" проблемима, али пошто сам вас оставио са два чланка светске класе (Стрелковљев одговор Ходорковском и о Глазијев - Хазин конференцији за новинаре), а будући да се "питања Хазину" прикупљају до петка, верујем да је то фер. Наравно, у случају развоја критичних догађаја оставићу све на страну и обавестићу вас најбоље што могу.

ОК, читаоци и пријатељи, сада је на вас ред. Замолићу вас да помогнете на било који начин можете.

Хвала и срдачан поздрав свима,

The Saker

Напомена А. Јовановића, шефа и продуцента редакције The Saker Српски:

Стрелковљев одговор ционистичком усташи - а то је текст који садржи и интегрални говор Ходоровског и интегрални одговор Стрелкова - нисам превео из следећих разлога: а) грабећи публику на најпримитивнији начин, пар редакција се потрудило да све то сажме у пар реченица и тако заситило незахтевног читаоца - што наши читаоци нису, али им је радозналост за тај текст највероватније ослабила;б)захтевнији (и знањем језика богатији) читаоци су оригинални чланак могли да нађу на блогу Степског, где су коментари (којих код нас још увек премало има) саставни и драгоцени део "поста";в) искрено говорећи, нисам имао (цео дан) времена за превођење само једног текста, требало је тог дана превести бар три и радити на организацији The Saker Српски блога;г) нисам имао образа да од другога затражим да своје време одвоји за толики рад - бесплатно.

Чиме долазимо до основног недостака српског блога Степског сокола: недостатак преводилаца.

Чиме долазимо до основног проблема:новца.

Али о томе опширније за неколико дана. Могу / можемо вам само поновити да на донације нама заборавите на бар 100 дана. Ако успемо да од блога Ћирилизовано направимо платформу с које ће преводиоци моћи да пласирају свој рад свим заинтересованим медијима и да за своје знање, рад и време буду плаћени - онда ће се од тих средстава финансирати и српски Степски соко. И ту ствари полако иду набоље, обавештаваћемо вас с времена на време.

Донације за блог нашег пријатеља или друге блогове Степског (организационо независне), да или не, то ви сами знате најбоље: користите ли те блогове, да ли завређују и да им помогнете а не само да их користите, да ли уопште можете нешто одвојити за њих - новца, знања или рада. И замолићу вас да при томе имате у виду да је исландски сервер за наш, дакле српски блог, платио Балобан - Степски соко - The Saker.

Извор:The Vineyard of the Saker: Community brainstorming: I am swimming against a Tsunami
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски