Пол Крејг Робертс: О троловима и изгледима за нуклеарни рат

Већина Американаца живи у својим митовима, а ти су митови имуни на чињенице. Неки Американци бивају љути када се суоче са информацијама које нису у складу са њиховим предрасудама. Томе сам давно почео да се учим, у доба штампе, из писама читалаца, а са лекцијама се наставило са е-поштом и коментарима на сајтовима.

Поштанска писма и е-писма су средства која читаоцу допуштају да себи да одушка и да нагрђује текстописца, али секције са коментарима дозвољавају читаоцу да своје огорчење подели са свим читаоцима сајта, омогућавају групно вређање и нападање аутора.

Вебсајтови као OpEdNews и Information Clearing House, којима сам дао дозволу да преузимају моје колумне, узвраћају ми услугу својим секцијама за коментаре - царству тролова, свакаквих зврндова, реганомрзитеља и необавештених индивидуа, који ме клевећу, нападају моју репутацију, погрешно интерпретирају оно што пишем , и дају све (најгоре) од себе да парирају информацијама које дајем читаоцима. Тролови и њима слични раде исто свакоме ко пише покушавајући да надомести одсуство часних западних медија. Погледајте кога нападају. Нису то преститутке из "Њујорк тајмса", "Вашингтон поста" и са "Фокс њуса", већ Џулијен Асанж и Глен Гринвалд, на пример. За првог говоре да је силоватељ,  други је, као, саучесник у крађи докумената.

Никада нисам разумео сврху секције с коментарима. Коментари су углавном хваљење или клеветање аутора, или се састоје од спорова између читалаца у којима долази до вербалних напада ван теме о којој су слабо информисани.

Чух да сајтови имају коментаре у циљу привлачења читалаца и повећања посете или "хитова" који подижу "селабилити" (лакшу продају - прим. прев.) сајта оглашивачима. Међутим, Information Clearing House, на пример, нема огласе, а коментари на чланке објављене на OpEdNews су мали проценат, мали део једног процента читалаца који "посете" чланак. Дакле, закључујем да су ти разлози за секцију са коментарима ирационални.

Неки кажу да су коментари као писма уреднику новина које дозвољавају да читалац изнесе своје мишљење. Али уредници новина прегледају писма и штампају само мали број писама која имају неку тежину. То није случај са секцијама за коментаре на вебсајтовима где свака будала и трол има приступ публици писца.

Ја не кажем да је решење уредника новина било савршено. Намера ових примедби није начелна осуда свих који коментаришу чланке. Поента је да коментари захтевају више знања, више дисциплине и више отвореног ума него што тога обично има. Потребно је време и размишљање да се произведе читљив чланак који нуди нове информације и анализе или перспективу другачију од преовладавајућег мишљења, али је потребно само мало времена да га се облати и (не)намерно погрешно интерпретира.

Тролови често крију свој идентитет иза лажних имена или псеудонима. Уобичајени приступ је да се нападне оно што је писац имао и хтео да каже нападањем аутора лично. На пример, тролови ме на напредним и левичарски оријентисани сајтовима "раскринкавају"као некога ко је служио у злој Регановој администрацији,  да због тога нисам поуздан. На конзервативно оријентисаним сајтовима ме "проваљују" као левичара који објављује на сајту "Каунтерпанч". Таква демаскирања аутора помажу онима који не желе да чују информације у супротности са својим предрасудама, помажу им да информације игноришу.

Неки сајтови су отворени за нападе и на себе, као и своје писце. То што РТ има одељак за коментаре је необјашњиво, јер излаже извештавање сајта нападима владиним троловима. Која је сврха самонегирања сајта ? Сајтови са коментаторском секцијом у ствари дозвољавају да организовани политички интереси поткопавају његово сопствено извештавање и његове ауторе. Други сајтови дозвољавају коментаре анонимних читалаца за чију се непознату специфичну тежину не зна како ће утицати на ранг сајта. Ако коментарише само неколико читалаца, рејтинг сајта може да одреди шачица непознатих људи.

Истицао сам непоштење председника, државних званичника, преститутки, полиције и банкстера, истичем и непоштење тролова и њима сличних.

У неколико овогодишњих колумни сам истицао конзистентно и агресивно лагање Вашингтона о намерама Русије и Путина, улогу Вашингтона у рушењу изабране украјинске владе и инсталирању вашингтонских марионети, и како је то што Вашингтон бичем утерује НАТО у војно махнитање против Русије лакомислена и опасна ствар која би могла довести до нуклеарног рата.

Тролови приказују ову забринутост као бунцање неуравнотежене особе која је жртва слутње пропасти и неповерења према својој влади. Нуклеарни рат, кажу они, нерационалан је и стога се не може десити, а злослутнике треба игнорисати. И то говоре упркос чињеницама да се неоконзервативци залажу за нуклеарно оружје и његово коришћење, да је већина Американаца  пропагандом убеђена да је Путин "разбојник" и "гори од Хитлера", да "Њујорк тајмс" пише да "САД навелико обнављају нуклеарно наоружање".

Драго ми је што ми се Ноам Чомски, интелигентан и перцептиван човек који је дуго служио као савест Америке, придружио у редовима злослутника што сматрају да Вашингтон тера свет ка нуклеарном рату.

Ево шта каже Чомски: Chomsky to RT: US and its NATO intervention force may spark nuclear war — RT News


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: The Prospect of Nuclear War -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Немачки генерал: Докази Запада о руској инвазији су глупости

Овај даса, Харалд Кујат, велика је зверка у немачкој војсци. Био је начелник генералштаба немачких оружаних снага. Он не верује у украјинске и доказе Запада о руској инвазији.

Видео прилог је из недавне епизоде политичког толк-шоуа Мајбрит Илнер, једног од најпопуларнијих у Немачкој.

Остали гости у емисији, укључујући Мартина Шулца, председника Европског парламента, стално су говорили о “руској агресији”.

Генерал Кујат на то није пао. Ево шта је рекао: 

- Ту је пуно шпекулација. Нисам приметио доказе о умешаности Русије са својом редовном војском.
 
- На пример, објава украјинског председника да је 23 руска борбена возила уништено на територији Украјине. Нема снимака преживелих и погинулих руских војника. 

- Показано нам је пет сателитских снимака као доказ да су руске снаге у Украјини. Три су званично означена “На територији Русије”, два са “На територији Украјине”. Руски снимци су означени са тачним местом, док се на украјинским не помињу локације и координате.
 
- Са резервом треба примати шта Украјина и Запад кажу.

Аутор: Дамир Мариновић
Извор: Russian news: Top German General: Western Evidence of Russian Invasion is Baloney – Russia Insider
Превод: Ћирилизовано зa The Saker Српски

Зна ли Еди Рама да су Шиптари већином српског порекла ?

Влада Републике Српске Крајине у прогонству, обавезна да спречава настојања о забораву хрватског геноцида над Србима од 1990. до 1995. и да указује на противсрпске учинке Ватикана, Турске и Западне Европе против Срба у другим крајевима, прикупила је податке о турском и западноевропском терору над Србима у претходним столећима, кад су стотине хиљада православних Срба исламизиране и проглашене припадницима шиптарске нације. Тим мерама, проглашени су Шиптарима Срби у некад српској Албанији, западној Македонији, делу Црне Горе, у Метохији и на Косову, те су Западноевропљани Албанију, почетком 20. столећа, прогласили шиптарском државом и наставили пошиптаривање преосталих Срба. 

 

О пошиптаривању огромног броја православних Срба, Влада РС Крајине је бринула и о томе обавештавала и председника и премијера Републике Србије, али из њихових кабинета нису стизали знаци сарадње, ради разобличавања ватиканско-турско-западноевропске градње шиптарске нације – присилним пребацивањем православних Срба у ислам и вештачку шиптарску нацију.

Та тишина српских државних органа и српских научних усанова (САНУ и других) охрабрила је албанског премијера Еди Раму, да у Београду изјави, да Метохија и Косово нису српске земље. Наставио је колонијални програм о биолошком истребљењу православних Срба, њиховом пребацивању у друге нације (хрватску, бошњачку, македонску, црногорску, шиптарску...) и програм да на српским земљама гради несрпску шиптарску државу.

Хвала Богу, да се премијер Србије, Александар Вучић, отворено супротставио (10. 11. 2014) свом госту из Албаније, Еди Раму, обавестивши га, да су Косово и Метохија српске земље и српски завичај у оквиру Републике Србије. Но, требало је да ту истину српски државници објављују (много раније) у јавним гласилима, научним делима и да је уносе у школске и универзитетске књиге. 

Ове и друге податке о колонијалном деловању Западноевропљана против православних Срба и других Словена, унео је Слободан Јарчевић у своју књигу: „БИВШИ СРБИ ШИПТАРИ“. Обајавила ју је Издавачка кућа „Мирослав“, Нови Београд, Гоце Делчева 15, тел. 297-0875; mirmi@eunet.rs.

О тој књизи су обавештаване српске владе, српски председници и српске научне установе, али се из ових установа нико није обазирао на ове непобитне историјске податке – који би онемогућили албанског премијера, Еди Раму, да изговара оно што смо могли да слушамо на српским земљама само у време немачке окупације у Другом светском рату.

Јарчевић је у овој књизи објаснио, да су Ватикан, Аустрија и друге западноевропске државе у претходним столећима, кад су српске земље биле под окупацијом Турске, Аустрије, Италије... фалсификовали историјску науку Јужних Словена, да би српске земље приказала као хрватске, бошњачко-муслиманске и шиптарске, а српски народ за припаднике и шиптарске нације. У овом фабриковању шиптарске нације, у коју су пребацивали и цела српска племена, Шиптарима је приписана припадност и древним Албанцима – а Албанци су били само једно од српских племена у Антици. Тиме се градио лажни привид о шиптарском битисању на Балкану и у Антици, а то није тачно. Шиптари су народ са Кавказа, који су живели и у раносредњевековној српској (словенској) држави Албанији – на обалама Касписјског језера. Кад су Арапи (у 8. столећу Нове ере) освојили ову српску земљу, из ње су Шиптаре пребацили у арапске земље, а део населили на Сицилији и Јужној Италији – пребацивши их из православне вере у муслиманску. Кад су Грци прогнали Арапе са Сицилије и Јужне Италије, доселили су (у свом грађанском рату) Шиптаре на простор данашње јужне Македоније. Ту су остали незбринути, па их је српски краљ Војислав (1043. године) збринуо и дао им земљу за насељавање у данашњој Албанији. 

Такву скупину Шиптара, Западнноевропљани су почели звати Албанцима, да би старо српско племенско албанско име истргли из српског ткива и подарили га Шиптарима, да би се створио привид о историјском присутству Шиптара на Балкану – од Антике, а не од 1043. године, кад су стварно крочили, први пут, на српску земљу на Хелму (Балкану), о чему је објављена средњевековна књига у Немачкој, у 19. столећу.  

И тако, кад се год завири у билокоји кутак историје Јужних Словена, налазе се фалсификати о Србима, чије се земље, историја, културна баштина и национална припадност поклањају Хрватима, несрпским Бошњацима, Шиптарима... Овај закључак писца Јарчевића је потпуно исправан – и оспорава фалсификоване западноевропске одреднице у савременој историји Јужних и осталих Словена.

Издавач „Мирослав“ је нудио књигу „Бивши Срби Шиптари“ Влади Републике Србије и српским научним установама, али, нажалост, настала је тишина о томе, коју је искористио Еди Рама и изјавио, да су Метохија и Косово несрпске земље – да су то шиптарске етничке и историјске земље. 

Влада РС Крајине се нада, да ће дрски поступак албанског премијера у Београду, 10. новембра 2014, подстаћи јавно мњење - да тражи од Владе Србије, да истина о претварању Срба у Шиптаре нађе места у гласилима, научним књигама и школским уџбеницима. 

  

С поштовањем,

Милорад Буха, премијер,

Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине