Небојша Малић: Ко је и како „рушио” The Saker Српски

Реаговање на текст Александра Јовановића: „The Saker Српски одлетео, па, па“

Небојша Малић


Поводом инсинуација Александра Јовановића да смо Александар Лазић, Стефан Карганови ја „ишли иза леђа“ њему и сајту „The Saker Српски“ или чак хтели да преузмемо франшизу од њега (!) јер нам је „такав вид и ниво сарадње преко… потребан“, при чему је све то злурадо прокоментарисао као „српска посла“, осећам потребу да српској јавности представим чињенице целог случаја. Чисто да се не створи преседан пуштања неистина, увреда и клевета да прођу без одговора.Реаговање на текст Александра Јовановића: „The Saker Српски одлетео, па, па“

Владислав Ђорђевић: Латиница дело српских филолога – звучи примамљиво, али није истинито


Све до 2006. године владало је неподељено мишљење да су творци садашње штокавске латинице Илири, тј. Хрвати, предвођени Људевитом Гајом. Али те године се појавила књига „Српска писма” др Петра Милосављевића у којој се тврди да творац латинице није Људевит Гај, него Вук Стефановић Караџић. Тако се у том делу трди: „Гајева латиница, гајица, такође је по пореклу Вуково писмо за Илире римокатолике, па би и њој више одговарао израз вуковица него гајица” (стр. 452). Дакле, по Милосављевићу, Вук Стеф. Караџић је творац „латинице коју је Гај прихватио” (стр. 465).

Тезу је др Петар Милосављевић поновио и у неким наредним чланцима. Тако је нпр. у чланку „Распарчавање Срба и Србије” (2010/2011) приметио: „Ако се 29 слова данашње латинице већ налазе код Вука, а последње последње, 30. слово đ (ђ), у абецеду је увео Ђуро Даничић, онда је и ова латиница творевина српских филолога” (стр. 294).

Ђаци у Србији не умеју да уче

Способност да разликујемо битно од небитног учи се од малена. Истраживање професора Факултета за специјалну едукацију, спроведено међу ученицима седмог разреда, међутим, показује да већина ђака не уме да селектује информације по значају. Када то изостане, нема суштинског знања, па ни успеха у његовој примени.

Да је подвлачење текста најчешћи начин учења, потврђују и ђаци. Дилеме шта истаћи као важно, кажу, немају.

Истраживање, међутим, показује да трећина седмака текст подвлачи неефикасно, односно готово све или потпуно неважне чињенице.

Више од 20 одсто њих има погрешан критеријум – уместо битног, издвајали су оно што им је занимљиво, јасно или познато. Тек девет одсто ђака правилно приступи тексту и уочи суштину. Стручњаци закључују да школи недостаје системско обучавање како се учи.