Јавно слушање измена Закона о култури

У Скупштини Србије одржано је јавно слушање на тему Нацрта измена и допуна Закона о култури. Учествовало је велики број културних посленика, а министар Иван Тасовац је оценио да је све протекло у врло конструктивној атмосфери.

Председница Одбора за културу и информисање Весна Марјановић рекла је да је на скуп позвано више од 300 представника институција, удружења и појединаца из области културе, јавља Танјуг.

Mинистар културе Иван Тасовац
Mинистар културе Иван Тасовац

Дискусија је снимана, а предлози се још могу достављати електронским путем, тако да ће све примедбе бити детаљно проучене.

Марјановићева је истакла значај културе у кризним временима, а Тасовац се сагласио, уз напомену да се већ кренуло са две важне инвестиције - у Народни и Музеј савремене уметности.

Све о Студијском пограму за црногорски језик на Цетињу се крије

„Очигледно је да Министарство просвјете покушава да сакрије и заташка све оно што је претходило отварању Студијског пограма за црногорски језик на Цетињу“, оцијенила је посланица Демократског фронта и професорица Универзитета ЦГ Бранка Бошњак.

bosnjak Бошњак: Све о Студијском пограму за црногорски језик на Цетињу се крије
Она је, у изјави „Вијестима“, рекла да, као посланик, покушава већ мјесецима да дође до елабората о отварању тог студијског програма, као и до имена чланова комисије који су дали акредитацију.

Бошњак безуспјешно тражи и имена оних који су дали лиценцу за почетак рада овог Факултета, отвореног на “рачун пореских обвезника”. Факултет, чији је декан Аднан Чиргић, отворило је Министарство просвјете и он дјелује мимо система Универзитета ЦГ.

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ НАШЕМ ПРИЈАТЕЉУ Драгославу Бокану




Наш драги пријатељ Драгослав Бокан ових дана пролази кроз велико и тешко животно искушење; води нову битку, овога пута за своје оздрављење! После више година током којих нам је био узданица, путоказ, светионик, најмудрији и најдражи учитељ, који је несебично жртвовао себе и своје драгоцено време зарад нас, дошао је тренутак када је њему потребна наша помоћ. Наша сасвим конкретна, а не виртуелна, помоћ! И то хитно!

Наша идеја састоји се у томе да свако од нас, ко то жели и може, уплати одређену суму новца на наменски рачун који је отворен, а којим ће управљати његова супруга Жељка Здјелар.
А зашто? Зато што наш брат у овом тешком тренутку не може да зарађује за живот, ни за егзистенцију своје породице (жене и четворо деце, од којих најмлађе дете има месец дана), па самим тим не може ни себи да обезбеди неопходне лекове.



У турској Кападокији откривен још један велики подземни град


Област Кападокија у Турској има неке од најспектакуларнијих предела на свету - дубоке долине и магматске стене истачкане домовима, капелама, гробовима, храмовима и читавим подземним градовима складно уклесаним у облике које је извајала природа. Око ових подземних уточишта су ницали и пропадали градови, империје и религије, и чини се да су и даље препуни тајни. Турски археолози су открили још један велики подземни град у Кападокији, са најмање седам километара тунела, скривеним цркавама, одајама и ходницима направљеним пре око 5000 година.

Шта је ђетић Ноди хтио рећи?

Новогодишње изненађење: по први пут у историји анимирани филм синхронизован на црногорском језику!

nodi laga Шта је ђетић Ноди хтио рећи?

За оне који су новогодишњу ноћ планирали да проведу уз телевизију, РТЦГ припрема изненађење.

„Први пут у Црној Гори урађена је синхронизација на црногорском језику планетарно популарног цртаног филма „Ноди“. Тако да ће најмлађи гледаоци а и они старији уживати …“, најавила је уредница те телевизије Лана Секулић.

Госпођица Секулић, као и комплетна екипа презадовољни су урађеним „пројектом“ како кажу. А како помпезно најављују, сви ће уживати у специјалном Божићњем издању комплетног серијала „Нодија“ синхронизованом на црногорском.

Који је то телефон бољи од Јотафона!?

Јотафон 2
Руска компанија "Јота" ће за годину - годину и по дана представити трећи модел свог "јотафона", како је изјавио генерални директор "Јоте", Владислав Мартинов.

Прецизније, "Јота" ради на развоју и примени неких технолигија, на пример виртуелне камере која би омогућила контакт очима са саговорником, или на стаклу екрана које би се користило као звучник.

"Морамо да проценимо колико је потрошач спреман да плати за такве могућности. Ако је корисник вољан да плати додатних три или пет долара и ако ће знатан проценат корисника, преко 40 одсто, искористити опцију, има смисла инвестирати. Ако не будемо видели такву спремност, онда ћемо морати да сачекамо", рекао је Мартинов.