Александар Грибоједов (насликао Иван Крамској) |
Русија је у првој трећини 19. века водила крваве ратове са Персијом (1804 - 1813 и 1826 - 1828) и из њих изашла као победник, а Персија је морала да призна руску анексију Грузије, Дагестана, Северног Азербејџана, и Јереванског и Нахчиванског каната. У разради услова Туркманчајског мировног споразума, који је правно формализовао резултате два рата и био основа односа две земље све до октобра 1917., најактивнији учесник је био дипломатски саветник команданта Руске војске на Кавказу Ивана Паскевича, Александар Сергејевич Грибоједов. Грибоједов је између два рата већ радио у руској амбасади у Персији и добро знао језик и ситуацију у земљи, па када је отишао у табор Абаса Мирзе, шаховог сина и команданта персијске војске, да реши нека политичка питања, уједно је проучавао у каквом је стању војска и закључио да је слабог морала. Грибоједов је такође "испипавао" могућност да ађутанта Абаса Мирзе, Хаџи Махмуда-агу, касније користи као агента, за шта је добио његов пристанак (1).