Грчки дуг је неотплатив. Једноставно превелики да би се могао отплатити. Штедња што су је Грчкој наметнули ЕУ и ММФ је погоршала проблем јер је ослабила грчку економију, чиме је терет дуга постао још тежи. Упркос очигледној чињеници да је политика штедње ЕУ чист неуспех и да нема изгледа, драма грчке "дужничке кризе" тече даље.
Решење је било могуће на почетку "кризе", пре него што је штедња почела да уништава привреду. Дуг је требало да буде смањен на износ који грчка привреда може да сервисира или да плати. Али је ово традиционално решење било неприхватљиво за повериоце, ЕУ и Европску централну банку. Као што сам објаснио у књизи
Неуспех лесе фер капитализма (Clarity Press, 2013)
, грчки кредитори, ЕУ и Европска централна банка су имали планове невезано за могућности Грчке да врати дуг. Повериоци су одлучни да успоставе принцип да могу држави да позајмљују прекомерно и присиле је да дуг плаћа продајом јавних добара и кресањем пензија и социјалних давања грађанима. Поверилачке банке онда профитирају кроз финансирање приватизације јавних добара повлашћеним клијентима. План ЕУ и Европске централне банке је да са преношењем пореске и буџетне политике на ЕУ сврше с фискалном независношћу земаља чланица ЕУ.