Периферијски нивои свих језика све више личе једни на друге, тј. лексика за нове појаве и процесе готово да је изједначена у свим словенским језицима
Као
и у многим другим друштвеним појавама и односима
савременог доба, глобализација је један од доминантних
покретача лексичких промена у већини словенских и европских
језика.У Москви је, 2009. године, одржана научна конференција Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета, која је била посвећена иновацијама у творби речи и новим речима у словенским језицима. Стручњаци за лексикологију и творбу речи из свих словенских земаља реферисали су о лексичким новинама у својим језицима. Сви су прикупили и представили богату грађу из речника неологизама. Изненађујућа је била чињеница да су спискови неологизама у свим језицима били скоро подударни. Тако су, рецимо, у свим језицима као неологизми забележене лексеме овог типа: бизнис-клуб, мастер-клас, фитнес-инструктор или метеоаларм, параолимпијада, видеоклип, екоактивиста, евроскептицизам, затим бројне лексеме које се завршавају на -изација (бирократизација, интернетизација, радикализација, вулгаризација, ароматизација), лексеме са суфиксом -(ија)да (парламентијада, шубертијада, ролеријада, економијада), повећава се број именица које почињу са теле-, термо-, астро- , гала- итд. (теленовела, телемаратон, термочарапе, термопапир, астромедицина, галашоу), а све је више и именица које се завршавају са -гејт, -фил, -мен, -холик итд. (нафтагејт, франкофил, франкомен, естетохолик, чоколадохолик).