У пролеће 1570. године поглавар пољско-литванског престола Сигисмунд-Август упутио је Ивану Грозном своје посланство са циљем да закључи примирје између Русије и Пољске. Међу посланицима се налазио и проповедник Јан Рокита, који је позван да би вршио богослужења за протестанте у саставу дипломатске свите. Пастор Јан Рокита, Чех, родом из Љутомишља, у општини чешке браће која су живела у Пољској, сматран је једним од најагилнијих чланова. Стекавши образовање у Немачкој, Рокита је добро знао латински, немачки и словенске језике, владао је вештином беседништва, и не једном узимао учешћа у разним споровима о вери, уобичајеним у тадашњим протестантским токовима. У раздобљу које описујемо, општина чешке браће се у својим религиозним погледима умногоме ослањала на немачки протестантизам, на учења Лутера и Калвина. Један од смерова делатности те општине било је и стремљење ка ширењу својих ставова међу другим верама, не само на Западу већ и у источним хришћанским земљама. Дана 10. маја 1570. године у Москви, у царској палати, уз присуство краљевских посланика, руских бољара и вишег свештенства, одржан је диспут између Ивана Грозног и Јана Роките. Грозни је свом опоненту дозволио да говори смело и отворено, затражио од њега да изложи суштину свог учења и задао Јану Рокити неколико питања о основним поставкама његове вере. Саслушавши излагање Јана Роките, Грозни је наложио да се оно запише и обећао му ускоро дати писмени одговор, где ће оповрћи догмате које он излаже. Тај одговор послат је Рокити већ 18. јуна 1570. године.