Поделите: "Remember Kosovo?"

Извор: Novorossia Today

Прочитајте и поделите пријатељима који не знају српски, већ (и) енглески. И немојте им давати повезницу на "Ћирилизовано" него по избору, на: 

1. Remember Kosovo? - Antiwar.com Original by -- Antiwar.com
, што би било и најпоштеније, јер текст је продукција сајта "Антивор":

2. Kosovo, Serbia’s Alamo, Serbia’s Birth And Holy Land, Kosovo Is Everyone’s Resistance | Novorossia Today
, јер је наслов животнији, јачи, браћа су текст и илустровала прикладно ... зато што су наши (што се види и по навици да не потписују одакле узимају);

3. Ron Paul Institute for Peace and Prosperity
- из ината, јер ако покушате да до овог текста дођете преко Гуглете он ће вас опоменути да је сајт "несигуран", што је, је л' те, вид америчке новокомпоноване медијско-политичке коректности.

Remember Kosovo

In Pristina, the capital of the make-believe country of Kosovo, there is a street named after Bill Clinton, and a statue of Bill – done in the Socialist Realist style – towers over the main square. They also named a boulevard after George W. Bush, perhaps to hedge their bets after the Republicans took the White House. You couldn’t ask for a more “pro-American” country than this one: but that’s just on the surface. Undercurrents of rabid nationalism – and real resentment of the Americans and Europeans who have been baby-sitting the Kosovars all these years – is now breaking out that threatens whatever modicum of stability Kosovo has ever known.

Збогом петродолару: Русија прихвата да јој Кина за нафту плаћа у јуанима

Русија је сада водећи извозник сирове нафте у Кину, највећег или другог највећег (зависи кога питате) потрошача нафте на свету.

На почетку ове деценије, Саудијска Арабија је у кинеском увозу сирове нафте учествовала са 20%, док је Русија била далеко иза са 7%. Сада су Саудијци раме уз раме са Москвом у трци за главну улогу на кинеском тржишту, са 13-16% кинеског увоза. Али удео Русије и даље расте, док се Краљевина Саудијска Арабија упиње да задржи стекнуто.

Затиру српски језик и ћирилицу као аустроугарски окупатори

Уредник Часописа „Слово“ Веселин Матовић упозорава да у Црној Гори јача идеологија затирања ћирилице и српског језика.

Најновији часопис „Слово“ за српски језик, књижевност и културу, промовисан је у оквиру трибине Удружења књижевника Црне Горе „Свободијада“, у сали Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ у Никшићу.

Матовић је казао да у Црној Гори „већ двије деценије имамо примјере да се досљедно и веома прецизно и скоро у свим кључним тачкама спроводи програм окупатора из 1916. године, када је аустријска солдатеска дошла на ове просторе„.

Ћирилица на инфузији српског ината

Поређење удела ћириличних новина и часописа у 1946. и 2011. години показује да је проценат спао са 73 на 30 одсто

(Н. Костандиновић)

„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава“, „Службени гласник РС”, бр. 98/2006, Устав Републике Србије, члан 10.

Основно образовање у Србији укључује три писама – ћирилицу, „српску” латиницу и латиницу која је у употреби у западњачким језицима. С друге стране, иако је ћирилица Уставом одређено званично писмо Републике Србије, неретко се можемо сусрести са заобилажењем овог правила кад то не би требало да се дешава.

Када је писменост народа у питању, судећи према статистици (попис из 2011) од 6.161.584 становника старија од 15 година 2,7 одсто су били без школске спреме, 11 одсто с непотпуним основним образовањем, 20,8 одсто са основним, 49 са средњим образовањем, док је 5,7 процената било са вишим, односно 10,6 са високим образовањем.

In memoriam: Микарићева и наша КолоВенија

Поводом упокојењеа великог српског сликара Милете Микарића



Микарићева и наша КолоВенија

Када одлази велики сликар, какав је, не само у српском народу, него и међ свим СлоВенима, несумњиво био Милета Микарић, почињу да говоре његове слике.

Оне оживе. Боје постају речи. А слике великих сликара говоре не о самом сликару, како би могао закључити неки неуки психоаналитичар, него причају неиспричану причу – пре свега друштву. Причају о епохи у којој је велики сликар живео. А Микарићеве слике говоре не само о нашем времену него и о будућем.