Ову особу
је немогуће заобићи, као ни кашупску
„абецеду”. Он има своју улицу у Гдањску,
Гдињи, Сопоту, у најстаријој гдањској
четврти – Олива и многим градовима и
градићима широм Кашупске Земље и
Поморског округа. У кући, у којој је
некада становао у Гдињи, на Старовјејској
(Старосеоској) улици, познатој и као
„Абрахамова кућа”, данас је смештен
део Градског музеја Гдиње. Зашто? Зато
што је баш Антоније Абрахам био послат,
заједно са Томашом Рогалом, 1919. године
на мировну конференцију у Версај, где
се „борио” да се Гдањск и Поморје, после
1. светског рата, прикључе Пољској. У
Кашупској Земљи популарни Туна Абрахам,
прозван такође „кашупским краљем”,
цео свој живот је посветио борби за
очување пољског и кашупског духа своје
малене домовине и њено ослобођење од
пруске доминације. У кући, у којој је
свој живот завршио 23. јуна 1923, и данданас
се може видети спомен-плоча на којој
пише: „На овом делићу земље (мисли се
на мали део обале који је Пољска,
захваљујући његовом деловању, између
осталог, добила у посед између два рата)
свој напорни живот је завршио - Антоније
Абрахам. Великом сину кашупског народа,
неуморном борцу за пољску Кашупску
Земљу и присаједињење Поморја Пољској
– захвални Кашуби”.